Bloomberg: Дошао је крај америчком светском поретку - Русија и Кина су му препречиле пут

БРЕНДС: СПОЉНА ПОЛИТИКА СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА ЈЕ НА ПРЕКРЕТНИЦИ, НЕМА ВЕЗЕ СА ТРАМПОМ

• Вашингтон се надао да ће му поћи за руком да у либерални систем тако дубоко интегрише и потенцијалне противнике Русију и Кину да оне неће желети да га подривају. Амбиција је била да се све светске силе уклопе у тај систем који би их задовољавао, а да притом вредности САД и сама Америка у том систему буду главне
• Русија и Кина - чим су ојачале толику да могу да се супротстављају том поретку - почеле су да све чешће и чешће иступају против њега. Москва већ прекраја поредак који је у Европи успостављен након Хладног рата
• Потпуно интегрисани свет је данас недостижан циљ. Успешна заштита међународног поретка - који су изградиле Сједињене Државе и које су га дуго година и предводиле - биће сама по себи и изазов и достигнуће

        „ОФИЦИЈЕЛНО је дошао крај америчком светском поретку“ - ово је наслов текста објављеног на сајту Bloomberg-а.

        Аутор текста Хал Брендс већ на његовом почетку указује да је спољна политика САД стигла на своју преломну тачку, односно до свог „преломног момента“, из разлога који немају везе са доласком на власт Доналда Трампа.

        Брендс сматра да је много важнији и главни узрок то што су Русија и Кина стале на пут америчкој тежњи ка глобалној интеграцији.

        „Целих четврт века након Хладног рата, главна тема америчке спољне политике - пише Брендс - била је тежња да се у целом свету успостави либерални поредак. Вашингтон се надао да ће му то поћи за руком и да ће у либерални систем тако дубоко интегрисати и потенцијалне противнике - Русију и Кину - да оне неће желети да га подривају. Амбиција је била да се све светске силе уклопе у тај систем који би их задовољавао, а да притом вредности САД и сама Америка у том систему буду главне.

        Та амбициозна идеја - наставља Брендс - заснивала се на претпоставци да ће Москва и Пекинг неповратно кренути путем политичке и економске либерализације, али је сада већ јасно да је тај пут зашао у ћорсокак. Нови спољнополитички циљ Америке зато више није интегрисање супарника у свој светски поредак, него заштита онога што имају од нових налета и пустошења.

        После Хладног рата се чинило могућим кретање ка јединственом светском политичком и економском моделу под америчким руководством. Приближавање том резултату било је у главном фокусу политике САД.

         Та стратегија, коју је тадашњи заменик државног секретара Роберт Зелик 2005-те назвао „моделом одговорног акционара“, заснивала се на двема претпоставкама поводом Русије и Кине које нису издржале суочавање са реалношћу.

        Прва хипотеза: Кина и Русија ће се незаустављиво кретати ка западном економиском и политичком либерализму. Међутим, Владимир Путин је у Русији постепено успоставио ауторитарни модел владавине, а у Пекингу економски раст није довео до политичке либерализације. Напротив, владајућа комунистичка партија искористила је економски успон да учврсти своју легитимност и да се откупи од опозиције.

        Друга хипотеза: Русија и Кина могу опредељивати своје интересе само онако како то пожеле САД. Проблем је у томе што ни Русија ни Кина никада нису хтеле да у потпуности прихвате амерички либерални поредак који би био претња њиховим диктатурама. Осим тога, на њихово држање је утицало ширење NATO на исток, са упадом алијансе у бившу сферу утицаја Москве. Зато није никакво изненађење што су и Русија и Кина - чим су ојачале толику да могу да се супротстављају том поретку - почеле да све чешће и чешће иступају против њега.

        Током протекле деценије Русија је почела да „силом и застрашивањем“ прекраја поредак који је у Европи успостављен након Хладног рата. Путинова влада такође ради на подривању кључних институција либералног поретка - NATO и Европске уније. Кина, са своје стране, са радошћу убире плодове свог укључивања у светску економију, мада плаши своје суседе - од Вијетнама до Јапана - и слаби америчке алијансе у Азијско-Пацифичком региону.

        Амерички функционери су се надали да ће Москва и Пекинг бити задовољни статусом кво, али су обе те државе - како процењује Томас Рајт из Брукингсовог института почеле да делују у класичном ревизионистичком маниру. Зато је време интеграције прошло.

        Нико не види реалну варијанту увлачења Русије или Кине у амерички систем.

        Ово не значи рат Сједињених Држава са Русијом или Кином или да ће Америка тежити изолацији неке од те две земље.

        Америчко-кинеска трговина је изузетно важна за процват САД и здравље светске економије, а сарадња Вашингтона и Москве за разрешење међународних дипломатских проблема какви су нуклеарно разоружање и глобално отопљавање.

        Све ово значи - уверен је Брендс - да Сједињене Државе морају бити тврђе и мање амбициозне у свом приступу односима међу великим силама и на међународној арени. Америка се мора одрећи идеје да ће либерални поредак у догледно време постати светски и да ће и за очување постојећег поретка изискивати њене значајне напоре.

        На пример, биће потребне значајне инвестиције у војну индустрију да би ојачали моћ САД и обуздавајући фактор на Истоку Европе. Треба парирати кинеском и руском притиску на суседе и експанзионизму Москве и Пекинга.

        У најкраћем - закључује Брендс - потпуно интегрисани свет је данас недостижан циљ.

        Успешна заштита међународног поретка - који су изградиле Сједињене Државе и које су га дуго година и предводиле - биће сама по себи и изазов и достигнуће“.