Бивши директор CIA Петреус био повезан са јединицама одговорним за мучење
ОПТУЖБЕ ОЧЕВИДАЦА У ДОКУМЕНТАРНОМ ФИЛМУ „ГАРДИЈАНА“ И BBC ИМПЛИЦИРАЈУ УМЕШАНОСТ АМЕРИКАНАЦА У КРШЕЊА ЉУДСКИХ ПРАВА У ИРАКУ
Дејвид Петреус
- Главни негативци били су пуковници Џејмс Кофман и Џејмс Стил. Први је био директно одговоран генералу Петреусу, који је у јуну 2004. послат у Ирак да организује и обучи нове ирачке снаге безбедности. Стил је био у Ираку у периоду од 2003-05., а био је директно потчињен министру одбране Доналду Рамсфелду
- „Радили су скупа“, казао је генерал Мунтадер ал Самари, који је радио са Стилом и Кофманом у периоду оснивања командоса. „За 40 или 50 пута колико сам их видео унутар тих центара, увек су били заједно. Знали шта се све дешава тамо... мучења, најужасније врсте мучења”
- „Сваки притворенички центар је имао одбор за испитивање“, сведочи Самари, који је први пут детаљно говорио о улози САД у бруталним испитивачким јединицама. „У сваком одбору било је осморо испитивача и један званичник обавештајне службе”
- Да би од притвореника извукао признање „одбор” је користио струју, чупање ноктију, ударање по осетљивим деловима тела или би их држали обешене наглавачке“
ИСТРАГА британског листа „Гардијан“ и сервиса BBC на арапском језику довела је у везу америчког генерала и бившег директора CIA, Дејвида Петреуса, са специјалним јединицама у Ираку које су мучењем изнуђивале информације од побуњеника.
Британски медији наводе да је Пентагон послао једног америчког ветерана из периода „прљавих ратова“ у Централној Америци да надгледа секташке полицијске јединице командоса у Ираку, које су отвориле центре за притварања и мучења како би изнудиле информације од побуњеника.
Тадашњи министар одбране САД Доналд Рамсфелд одабрао је 58-годишњег пензионисаног припадника специјалних снага, пуковника Џејмса Стила, да помогне у организовању тих јединица у покушају да се угуши побуна сунита, резултати су 15-месечне истраге. Тим специјалним јединицама су се касније прикључили припадници шиитских милиција, попут насилне Бригаде Бадр.
Други специјални саветник, данас 59-годишњи пензионисани пуковник Џејмс Кофман, радио је са Стилом у центрима за притварање који су подигнути уз милионе долара подршке Сједињених Држава.
Кофман је директно био одговоран генералу Петреусу, који је у јуну 2004. послат у Ирак да организује и обучи нове ирачке снаге безбедности. Стил, који је био у Ираку у периоду од 2003-05, и боравио у земљи 2006, потчињен је био директно Рамсфелду.
Оптужбе америчких и ирачких очевидаца у документарном филму „Гардијана“ и BBC-ја, први пут имплицирају умешаност америчких саветника у кршења људских права почињених од стране командоса.
Петреусове очи и уши
Открило се да је генерал Петреус - који је прошлог новембра био приморан да поднесе оставку на место директора CIA због прељубе - повезан са овим злостављањима. Кофман је одговарао Петреусу, а себе је у једном интервјуу за лист америчке војске „Звездице и пруге“ описао као Петреусове „очи и уши на тлу“ Ирака.
„Радили су скупа“, казао је генерал Мунтадер ал Самари, који је радио са Стилом и Кофманом у периоду оснивања командоса. „За 40 или 50 пута колико сам их видео унутар тих центара, увек су били заједно. Знали шта се све дешава тамо... мучења, најужасније врсте мучења“.
„Сваки притворенички центар је имао одбор за испитивање“, истиче Самари, који је први пут детаљно говорио о улози САД у бруталним испитивачким јединицама. „У сваком одбору било је осморо испитивача и један званичник обавештајне службе.
Да би од притвореника извукао признање „одбор” је користио струју, чупање ноктију, ударање по осетљивим деловима тела или би их држали обешене наглавачке.“
Нема доказа да су лично Стил или Кофман мучили затворенике, само би понекад били присутни у притвореничким центрима где се одигравало мучење, а били су умешани у процесуирање хиљада притвореника.
Као основа за истрагу британских медија послужили су поверљиви записи америчке војске објављени на „Викиликсу“, у којима су описане стотине примера да су амерички војници наилазили на измучене притворенике у тим центрима. Редов Бредли Менинг (25) суочава се са затворском казном до 20 година пошто је преузео кривицу за цурење тих докумената.
Мучење у библиотеци
Самари тврди да су мучења била део рутине у притвореничким центрима којима су управљали командоси. „Сећам се једног 14-годишњака који је био привезан за један од стубова у библиотеци. Био је свезан тако да су његове ноге биле изнад главе. Тело му је било скроз модро од каблова којима су га тукли“.
Фотограф Жил Перес се састао са Стилом у једном од центара у тој истој библиотеци. „Радили смо интервју са Стилом у једној просторији у библиотеци а свуда око нас је била крв“.
Репортер Питер Мас био је са Пересом на том задатку. „И док смо радили причу са једним саудијским џихадистом у истој просторији са Стилом, чули су се ужасни врисци, неко је викао Алах, Алах. Али то није била нека врста верске екстазе или нечег сличног, то су били узвици бола и терора“.
Образац забележен у Ираку пружа паралелу са документованим кршењима људских права које су у Централној Америци 1980-их починиле паравојне јединице, које су финансирале и консултовале САД.
Стил је био вођа америчког тима специјалних војних саветника који је обучавао јединице безбедносних снага Ел Салвадора у борби против побуњеника. Петреус је посетио Ел Салвадор 1986. док је Стил боравио тамо и постао велики заговорник таквих метода борбе против побуњеника.
Стил није одговорио ни на једно питање британских медија о својој улози у Ел Салвадору и Ираку. Он је у прошлости негирао икакву умешаност у мучења и јавно говорио да се „противи кршењима људских права“. Кофман је одбио да коментарише резултате истраге.
„Генерал не подржава тортуру“
„За време његове службе у Ираку, генерал Петреус је знао да се ирачке снаге оптужују за мучење притвореника. У сваком инциденту, он је те информације одмах делио са командним ланцем у војсци САД, америчким амбасадором у Багдаду... и релеватним ирачким лидерима“, казао је за BBC и „Гардијан“ један званичник у Петреусово име.
Ту информацију је „Гардијану“ потврдио Петреусов преводилац, Сади Отман. Отман је казао да је у име Петреуса назвао шефа командоса јер „генерал не подржава тортуру“.
Шеф командоса Аднан Табит одбацује идеју да Американци са којима је сарађивао нису знали шта командоси раде. „Американци су знали шта сам све радио; знали су шта се дешава приликом испитивања и знали су притворенике. Чак су и обавештајни подаци о притовреницима долазили од њих. Лажу“.
Пре него што су Петреус и Стил напустили Ирак у септембру 2005, Џабр ал Солаг именован је за новог министра унутрашњих послова. Под Солагом, који је био близак са насилном Бригадом Бадр, порастао је број оптужби против командоса о мучењима и бруталностима. Верује се да су те јединице прерасле у одреде смрти.
„Гардијан“ је дошао до сазнања да су високи ирачки званичници, који су сарађивали са Вашингтоном након инвазије, упозорили Петреуса о последицама именовања Солага на чело МУП-а, али су њихове молбе занемарене.
Дугорочни утицај финансирања и наоружавања паравојних снага било је избијање секташког насиља које је терорисало сунитску заједницу и допринело избијању грађанског рата који је однео десетине хиљада живота.
„Тероризам у рукама правде”
„Гардијан“ је дошао до сазнања да су неке од жртава мучења приказане у телевизијској емисији „Тероризам у рукама правде“.
Специјалне полицијске јединице су купиле видео камере марке „канон“, које је финансирала америчка војска, којима су снимале притворенике за поменуту емисију.
Емисија је изазвала гнев ирачке јавности. Генерал Самари се присетио да је био у дому генерала Аднана Табита - шефа командоса - када је стигао позив из канцеларије Петреуса у којем се захтева обустављање приказивања мученог мушкарца на телевизији.
