Берлин и Брисел траже разјашњења од Лондона о шпијунском програму Tempora

ЕВРОПСКА КОМИСИЈА МОЖЕ ОД ЕВРОПСКОГ СУДА У ЛУКСЕМБУРГУ ТРАЖИТИ ДА ЗАБРАНИ ЕЛЕКТРОНСКУ ШПИЈУНАЖУ БРИТАНАЦА

• Немачка министарка правде у два писма тражи објашњења: шта тачно представља тајни британски програм праћења телефонских и интернет комуникација који реализује Центар за везе владе Велике Британије (UK Government Communications Headquarters - GCHQ)
• Потпредседница Европске комисије за правна питања Вивијен Рединг обратила се министру иностраних послова Велике Британије Вилијему Хејгу са захтевом да до краја недеље британска влада одговори на 11 „детаљних питања”

         МИНИСТАР правде Немачке Сабина Лојтхојсер-Шнаренбергер упутила је  25. јуна два званична писма: једно - британском министру правде Крису Грејлингу и друго британском министру унутрашњих послова Терези Меј.

         Оба са захтевом да објасне: шта тачно представља тајни британски програм праћења телефонских и интернет комуникација под називом Tempora коју реализује Центар за везе владе Велике Британије (UK Government Communications Headquarters - GCHQ).

         На немачки демарш угледао се и Брисел, тако да је и Европска комисија упутила питање влади Велике Британије поводом „масовног и неселективног праћења” и чак најавила могућност судског процеса у оквиру европског правног система против Велике Британије уколико она не докаже да је GCHQ функционисао у оквиру законодавства ЕУ.

         За разлику од Берлина, Брисел има могућност да директно и законодавно утиче на Лондон.

         Потпредседник Европске комисије задужен за правна питања Вивијен Рединг обратила се министру иностраних послова Велике Британије Вилијему Хејгу са захтевом да до краја недеље британска влада одговори на 11 „детаљних питања”.

         Тим поводом прошле среде, 26. јуна било је објављено специјално писмо Редингове у којем је она поред осталог истакла: „Информисана сам да британске власти имају доступ, да преко линија комуникација које пролазе преко Велике Британије скупљају и даље масовно неселективно обрађују личне податке”.

         „Уколико су те информације тачне, ти програми могу имати велики утицај на фунадаментална грађанска права у ЕУ, укључујући и право на неповредивост приватних података и људских права, принципа реципроцитета и генерално владавине права”, подвукла је европски комесар.

         Редингова је од Хејга затражила и „објашњење”о правима на заштиту личних података, које гарантује ЕУ, а које је Tempora прекршила.

         Европска комисија може да се обрати Европском суду у Луксембург да забрани електронску шпијунажу Британаца уколико је законодавство ЕУ било прекршено.

         Та вероватна одлука Европског суда имаће примат над британским националним законодавством.

         Европска комисија је фактички затражила од Британаца да доставе правни основ за шпијунску делатност GCHQ.

         Редингова је затражила од британске владе гаранције да се информације скупљане на тајни начин односе на „конкретне и индивидуалне случајеве” искључиво због националне безбедности и да се те информациј не износе изван ЕУ, да се не прослеђују ни америчким специјалним службама.

         Дакле, Брисел има намеру да директно укаже Лондону да је пракса рада британских специјалних служби у директној супротности са генералном политиком безбедности Европске уније.

         Да му предочи: да „аналитичка солидарност” Лондона са Вашингтоном не одговара његовим обавезама према Европској унији. Од 2010. године Европска унија формира своје аналитичко-обавештајно одељење са центром у Бриселу, у складу са својим концептом безбедности.

         Прес-секретар британске владе већ је успео да изјави да ће  Хејг одреаговати на упит Европске комисије „у предвиђеном року” и додао: „Већ смо објаснили, а то је учинио и министар иностраних послова у својој изјави у парламенту да је рад специјалних служби законит и сразмеран и да те активности имају егзистенцијални значај за националну безбедност и безбедност грађана Белике Британије”.

         Овакав одговор може да значи да ће многим питањима и трвењима између Велике Британије и Европске уније у будућности бити додато још једано – о противречности политике безбедности Велике Британије и исте политике коју води Европска унија.

         Факти подсећају да је 9. јуна 2013. године лондонски Guardian, на основу документа која му је бивши сарадник ЦИА Едвард Сноуден доставио, објавио материјал о програму Prism Агенције за националну безбедност САД (NSA). Guardian је 21. јуна објавио и други материјал који је доставио          Сноуден о постојању истог таквог програма у Британији под називом Tempora који користи Центар везе владе Велике Британије (UK Government Communications Headquarters - GCHQ).

         У тексту се тврди да светска англосаксонска петорка - САД, Велика Британија, Канада, Аустралија и Нови Зеланд - реализује програм електронске шпијунаже, да при том координира своје активности и размењује добијене информације.

         Горан Шимпрага