АРТМАН: Хашки трибунал служи оправдавању политике великих сила

ОЦЕНИЛА ДА ТО ПОТВРЂУЈЕ И КОНАЧНЕ ПРЕСУДЕ АНТИ ГОТОВИНИ И МОМЧИЛУ ПЕРИШИЋУ

• Осврнувши се на коначне пресуде хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, Артманова је тај процес назвала „правном регресијом”, а правне теорије из те пресуде „гротескним” и „супротним сваком поимању правде”
• Трибунал је у дводеценијском мандату оптужио 161 лице, и то 110 Срба, 34 Хрвата, девет Бошњака, седам Албанаца и једног Македонца

         НЕКАДАШЊИ портпарол хашког Тужилаштва Флоренс Артман оценила је да је суд у Хагу у последњој фази свог рада поново стављен под оштру контролу политике, што потврђују и коначне пресуде Анти Готовини и Момчилу Перишићу.

         Артманова сматра да је Хашки трибунал одустао од свог задатка и првенствено се бави стварањем правног наслеђа какво одговара великим силама које себи праве алиби за избегавање одговорности за интервенције широм света.

         Она је истакла како у државама региона изостаје воља да признају сопствене злочине и искрено се суоче са прошлошћу због чега Трибунал није успео ни да подстакне обнову поверења у бившој Југославији.

         Артманова је за Тањуг оценила да је суд у Хагу пред затварање изрекао пресуде које ће ометати процес суочавања са прошлошћу у Србији, као и у хрватској администрацији и јавности.

         То што је суд поново под оштром контролом политике, Артманова сматра да може имати тешке последице, јер је „дао домаћим судовима алиби да се даље уздржавају од кривичног гоњења планера и наредбодаваца злочина и задовољавају као и до сада „ситним рибама” или непосредним извршиоцима злочина”.

         „То јест, настављају да пребацују одговорност за ратне злочине са ратних команданата на појединце који су спроводили туђе злочиначке планове, сковане далеко од прве линије фронта”, објашњава Артманова.

         Осврнувши се на коначне пресуде хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, Артманова је тај процес назвала „правном регресијом”, те да и „мањина међу судијама” Трибунала сматра правне теорије из те пресуде „гротескним” и „супротним сваком поимању правде”.

         Међу стварима којима је Трибунал допринео, Артманова наводи да је „Хашки трибунал допринео да ратови на простору бивше Југославије буду најдокументованији ратови у историји ратовања”.

         У Хашком трибуналу сутра ће бити одржана свечаност поводом 20 година од оснивања овог суда, усвајањем Резолуције 827 /1993/ Савјета безбедности УН 25. маја 1993. године.

         Трибунал је у дводеценијском мандату оптужио 161 лице, и то 110 Срба, 34 Хрвата, девет Бошњака, седам Албанаца и једног Македонца.

         Чак 68 одсто оптужених су Срби, који чине и 76 процената осуђених. На Србе се односи и 80 процената свих изречених казни и свих пет изречених доживотних робија.