Американци спремају разбијање Саудијске Арабије на неколико држава?

ДИНАСТИЈА САУДИЈАЦА ПОЛАЖЕ НАДЕ У РАЗАРАЊЕ СИРИЈЕ, АЛИ СЕ И ЊЕН ТРОН ЗАЉУЉАО

• Данас Кина увози из Саудијске Арабије више нафте него САД. Тренутно Блиски Исток заузима свега пето место на листи земаља и региона који снабдевају нафтом САД
• Нафта из Персијског залива данас углавном иде у Кину и Европу. Ово значи да би распарчавање Саудијске Арабије Американцима пружало прилику за бољу контролу стратешких конкурената САД 
• Пошто је Кина већ постала главни трговински партнер Саудијске Арабије, поставља се питање: да ли ће Ријад и даље продавати своју нафту за америчке доларе, или ће прећи на плаћање, на пример, у јуанима или за евре? Такав корак би представљао катастрофу за економију САД
• Следећа сцена драме „Велики Блиски Исток” - у којој треба да се деси прекрајање мапе света у интересу англосакса - може да се одигра у Ријаду
• Американци су већ створили медијску база за наношење  удара по краљевству Саудита. Два бивша сенатора су у суду државе Њујорк марта 2012. под заклетвом изјавила да је могуће да су власти Саудијске Арабије биле умешане у терористички напад 11. септембра 2001.

         ИЗА изјаве власти Краљевства Саудијске Арабије да желе да помогну Сирији да „стекне демократију” крију се сасвим банална рачуница: да се зада ударац кључном савезнику Ирана – Сирији и, генерално, да се ослабе позиције шиита на Блиском Истоку.

         Нимало успут: и да се одложи назревајућа експлозија незадовољства у сопственој земљи.

         Британски The Guardian је већ објавио да постоје све претпоставке потребне за долазак „арапског пролећа“ и у Саудијску Арабију – свеобухватна репресија власти, корупција, масовна хапшења грађана, пораст броја политичких притвореника.

         Династија Саудита се плаши да остане један на један са опозицијом и да изгуби подршку Вашингтона. Зато и делује у интересу САД као да не схвата да њу баш та сарадња приближава кобној граници.   

         Правац који су власти Краљевства узеле на Блиском Истоку може да им донесе само ружно изненађење.

         Узмимо за пример окупацију Бахреина: 75 одсто свих његових становника су шиити. Незадовољни својим понижавајућим положајем, они су изашли на мирне уличне протесте. Саудијски војници су у крви угушили тај протест, уз ћутљиво одобравање Вашингтона (САД држе на острву Бахреин велику војну базу).

         Данас се над свим административниим здањима минијатурне острвске монархије вијоре заставе Бахреина и Саудијске Арабије. Две хиљаде саудијских војника штите деспота Бахреина од народа. У Ријаду већ одавно кују план да се Бахреин припоје Саудијској Арабији. 

         Све то издалека подсећа на ирачку окупацију Кувајта 1991. године и на америчку „казну” која је уследила након тога. Тада се Ирак Садама Хусеина декларисао као савезник САД, шта више, сами Американци потајно су подстицали Садама да нападне Кувајт, обећавши да му неће сметати. Ирак који је изгубио дуг и исцрпљујући рат са Ираном, имао је економске потешкоће, тражио је морални реванш. Слаб са војне тачке гледишта, Кувајт - којем је Багдад био дужан новац - био је у том погледу идеалан „објекат”.

         Сада се историја умногоме понавља. Династија Саудита је положила наде у разарање Сирије, али је процес почео да „проклизава”. Зато је „на јуриш” освојила Бахреин. 

         „Арапско пролеће” увелико куца на врата Саудијског краљевства. Владајућа породица се надала да ће уништавање Сирије довести до разарања Ирана и да би у том случају Саудијска Арабија могла да постане регионална супердржава, али на томе још има да се ради.

         Администрација Барака Обаме се динстанцира од династије Саудита, а време не иде на руку овом краљевском дому. Колико је далеко дан када ће „међународна заједница” подсетити Ријад на „мирну” окупацију Бахреина?  

         Данашњи уздржани однос Вашингтона према Саудијској Арабији је веома карактеристичан. САД сигурно неће бранити Ријад у случају масовних протеста, јер се идеја „демократизације” учврстила у главама америчких стратега. У последње време доста се прича о америчким мапама прекрајања државних граница на Блиском Истоку. И ако ту и постоје различита тумачења, поводом Саудијске Арабије сви англосаксонски „картографи” се слажу: уједињено краљевство неће још дуго постојати! 

         У чланку „Границе на песку” објављеном у америчком часопису Vanity Fair, дипломата Денис Рос, који је радио на Блиском Истоку, историчар Девид Фромкин и политолози Кенет Полак и Денијел Бајман, представили су своје виђење будућности Блиског Истока. Сви они се залажу за обавезну поделу Саудијске Арабије и Ирака.

         Ирак је фактички подељен, а Саудијска Арабија чека на ред.

         Американци Мајкл Дејви и Ралф Петерс у својим „научним“ чланцима предложили су да се Саудијска Арабија распарча на неколико држава. Према мишљењу М. Дејвија, то ће омогућити да се „заврши са вехабизмом и исламским екстремизмом“.

         Подела Саудијске Арабије „срушиће и монопол Саудијске Арабије на испоруке нафте“ – на то скреће нарочиту пажњу Мајкл Дејви. Његово резоновање вреди саслушати.   

         Још у јануару 2006. између влада Кине и Саудијске Арабије био је потписан споразум о сарадњи у сфери нафте и гаса. Резултат: Саудијска Арабија је постала главни трговински партнер Кине на Блиском Истоку и у Северној Африци. Крајем марта ове године, Кина и Саудијска Арабија су се договориле су се о изградњи огромне рафинерије у лучком граду Јанбу на Црвеном мору, која се по плану пушта у рад 2014.

         Данас Кина увози из Саудијске Арабије више нафте него САД. Тренутно Блиски Исток заузима свега пето место на листи земаља и региона који снабдевају нафтом САД. У последњим деценијама повећане су испоруке енергената у САД из Венецуеле, Канаде, земаља Западне Африке, пре свега Нигерије, и из Мексика. Осим тога, у САД-у су активно почели са истраживањима сопствених налазишта, са тежњом да смање зависност од земаља-извозника нафте.

         Нафта из Персијског залива данас углавном иде у Кину и Европу. Ово значи да би распарчавање Саудијске Арабије Американцима пружало прилику за бољу контролу стратешких конкурената САД. 

Краљ Абдулах бин Абдулазиз ал Сауд са Бараком Обамом

         Постоји још један аспекат. Пошто је Кина већ постала главни трговински партнер Саудијске Арабије, поставља се питање: да ли ће Ријад и даље продавати своју нафту за америчке доларе, или ће прећи на плаћање, на пример, у јуанима или за евре?

         Такав корак би представљао катастрофу за економију САД. Саудијска Арабија је 1973. потписала споразум са Вашингтоном о продаји нафте у доларима САД у замену за заштиту од суседних земаља и куповину америчког оружја. Пример Саудијске Арабије су следили и други, и до 1975. сви чланови Организације земаља извозница нафте (Organization of the Petroleum Exporting Countries) су се сложили да деноминирају испоруке своје нафте у америчким доларима. 

         Систем нафта-долар који се формирао 70-их година XX века одмах је створио вештачку потражњу америчког долара у читавом свету. Како је расла потрошња нафте тако је  расла и потреба за доларима САД.

         Промет нафтних долара пролазио је кроз Федерални резервни систем и стварао је међународну потражњу долара. У исто време, Американци су добијали нафту из читавог света скоро за џабе (пошто је ФРС приватна банка, штампала је своје ничим обезбеђене папириће у потребним количинама).

         Ако данас Саудити науме да продају нафту не за доларе, многи могу да следују њихов пример. Није тешко погодити да ће Американци предузети све кораке како не би дозволили да се нафта „откачи“ од долара.   

         Американци су већ створили медијску база за наношење  удара по краљевству Саудита. Два бивша сенатора су у суду државе Њујорк марта 2012. под заклетвом изјавила да је могуће да су власти Саудијске Арабије биле умешане у терористички напад 11. септембра 2001.

         „Убеђен сам у постојање директне везе између, у најмању руку, неких терориста, који су учествовали у терористичком нападу 11. септембра, и владе Саудијске Арабије”, - изјавио је бивши сенатор-демократа из Флориде Боб Грем.

         Изјаве бивших америчких сенатора повезане су са тужбом коју  су поднеле породице жртава терористичког напада 11. септембра још 2002. године. Тужба упире прстом у Саудијску Арабију. Тужиоци су указали да је 15 од 19 терориста (који су отели авионе 11. септембра) били грађани те државе. Осим тога, сам Осама бин Ладен, кога је влада САД званично прогласила за организатора терористичких напада, био је пореклом Саудијац, а породица Ладен, која још увек живи у краљевству, ужива велико поштовање.   

         Присталице верзије о „саудијском трагу” у терористичким нападима 9/11 такође подсећају да су саудијски принчеви више пута слали поприличне новчане износе низу терористичких организација, укључујући и Ал-Каиду. Све ове чињенице у неком тренутку могу да се склопе заједно и да `прораде` против Ријада. 

         Катар који се већ истакао приликом свргавања Моамера Гадафија, а који сада улаже велике напоре да свргне Башара Асада, помоћи ће Американцима у слабљењу улоге Саудијске Арабије на Блиском Истоку.

         У интернету на арапском језику појавила се информација о постојању аудиоснимка где емир Катара Хамад бин Калифа веома непријатно говори о саудијској краљевској породици, наглашавајући да ће „саудијски режим пасти од руке Катара”.

         „Једног лепог дана, Катар ће ући у Ел Катиф и Источну провинцију, разбиће Саудијску Арабију док њена војска неће моћи ништа да учини”, - изјавио је наводно катарски емир, имајући у виду најбогатије нафтне области Саудијске Арабије. Осим тога (како следи из исте информације), емир Катара је наводно тврдио да су владе САД и Велике Британије тражиле да им достави детаљан извештај о стању у Саудијској Арабији, показујући жељу да „свргну” владајући тамо режим.

         „Због тога Катар данас има веће привелегије него Саудијска Арабија, на његову територију се пребацују америчке војне базе. Ми смо успели да разбијемо саудијски монопол и да наметнемо наше господство у арапском региону. Ми активно радимо на томе да треба нанети економски и политички пораз Ријаду, а народна револуција је блиска као никад до сада”, - наводно је изјавио емир.

         Врло је могуће да такав телефонски разговор никада није обављен, да је то дезинформација једне од заинтересованих страна, али нема сумње да је богати гасом Катар иступио и наставља да иступа као један од спонзора „арапског пролећа”.  

         Данас треба врло пажљиво пратити развој политичке ситуације у Саудијској Арабији и око ње. Стиче се утисак да следећа сцена драме „Велики Блиски Исток” - у којој треба да се деси прекрајање мапе света у интересу англосакса - може да се одигра у Ријаду.

         Неопрезна политика Саудијске Арабије само приближава такав расплет.