Американци „плачу” што ускоро неће више бити светски жандарм

„ГЛОБАЛНИ ТРЕНДОВИ 2030: АЛТЕРНАТИВНИ СВЕТОВИ“

- ПРОГНОЗЕ САВЕТА ОБАВЕШТАЈНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ САД

„Глобални трендови 2030: Алтернативни светови”

• Мегаградови и регионална груписања ће највероватније преузимати све више и више моћи, док ће државне владе и мултилатералне институције све теже и теже излазити на крај с расипањем моћи на ширу базу
• САД више неће бити суперсила, а примат ће постепено преузимати Кина, која ће до 2030. постати највећа светска економија
• Азија ће надмашити Северну Америку и Европу у погледу глобалне моћи засноване на бруто друштвеном производу, улагању у војску, и по инвестицијама у нове технологије
• Више неће постојати хегемонија ниједне светске велесиле, а доба америчке доминације, започете након завршетка Другог светског рата, полако се приближава свом крају, али би овај тренд могао довести до негативних последица
• Ако би дошло до наглог колапса или повлачења САД, то би вероватно резултирало продуженим периодом глобалне анархије, јер више неће бити водеће велесиле која би САД могла заменити као гарант међународног поретка 
• Слабљење америчког глобалног утицаја довешће и до смањења способности САД да буду „светски полицајац“

​        ГЛОБАЛНА доминација Запада, која траје од 1750. Године, до 2030. Ће се потпуно завршити, а главни трендови политичких одлучивања ће ићи ка мегаградовима и регионима, док ће улога централних држава све више слабити.

​        Ово су неке од главних процена у студији „Глобални трендови 2030: Алтернативни светови“, коју је објавио Савет обавештајне заједнице САД (СОЗ), центар америчких обавештајних служби који се бави средњорочним и дугорочним прогнозама светских токова.

​        У студији се истиче да ће интереси појединих интересних група све више надилазити интересе националних држава, што ће довести до значајних промена у начину управљања и владања.

​        „Мегаградови и регионална груписања ће највероватније преузимати све више и више моћи, док ће државне владе и мултилатералне институције све теже и теже излазити на крај с расипањем моћи на ширу базу“, наведено је у студији.

​        Расипање моћи ће, према овој студији, имати утицаја и на глобалне односе. САД више неће бити суперсила, а примат ће постепено преузимати Кина, која ће, како процењују у СОЗ-у, 2030. бити највећа светска економија.

​        „Азија ће надмашити Северну Америку и Европу и у погледу глобалне моћи засноване на бруто друштвеном производу и у погледу броја популације, улагању у војску, и у инвестицијама у нове технологије“, наводе у студији.

​        За ЕУ су у студији су дата два могућа тренда - или ће Европа ићи ка већој централизацији и тиме задржати већи утицај на глобалне токове или ће интереси мањих региона и држава превладати. Исход тренутне глобалне кризе ће, како се истиче, дати део одговора на ово питање.

​        Разрађујући основну тезу, у СОЗ-у истичу да више неће постојати хегемонија ниједне светске велесиле, а доба америчке доминације, започете након завршетка Другог светског рата, полако се приближава свом крају. Овај тренд би, како се истиче, могао довести до негативних последица.

​        „Ако би дошло до наглог колапса или повлачења САД, то би вероватно резултирало продуженим периодом глобалне анархије, јер више неће бити водеће велесиле која би САД могла заменити као гарант међународног поретка“, наводи се у анализи, истичући да слабљење америчког глобалног утицаја доводи и до смањења њихове способности да буду „светски полицајац“.

​        Осим Кине, економска снага Турске, Индије, Бразила, Колумбије, Индонезије, Нигерије и Јужне Африке ће све више расти, док ће, како процењују, економска снага Европе, Јапана и Русије све више слабити. Главна опасност за Русију је, како се истиче, бела куга, јер ће та земља до 2030. имати највеће смањење популације, и то за десет милиона. Русија би, како се истиче, могла задржати глобалну снагу и утицај уколико би задржала садашњи економски раст и подстицала миграцију у земљу.

​        Слабљењу ауторитета централних држава и интернационалних организација ће, према мишљењу Савета, допринети и све већи значај индивидуа, посебно кроз организацију и ширење својих ставова и идеја кроз глобалне мреже, као што се то недавно десило у северној Африци, када су, како се наводи, путем Фацебоока организовани протести и грађанске демонстрације, довели до рушења режима. Овоме треба додати и запажање из студије да ће средња класа, посебно на Истоку, играти све већу улогу и преузимати све више моћи.

​        Занимљиво је, такође, да студија упозорава и на могућу злоупотребу интернета од стране демократских држава, али и ауторитативних режима у сврху мотрења и надгледања својих грађана.

​        Слабљењем значаја Блиског истока кроз смањење зависности остатка света од енергената који долазе с тог простора довешће, како се истиче, до све мање улоге исламског тероризма. Тероризам ће, како се наводи, све више прелазити у форму софистицираног тероризима с циљем саботажа глобалних система.

​        „Како смртоносне и деструктивне технологије буду све више доступне појединцима, тако ће експерти у областима попут информационих технологија настојати да продају своје услуге оном ко више плати, укључујући и терористе, чији ће фокус све мање бити изазивање масовних жртава, а све више стварање глобалних економских и финансијских турбуленција“, истиче се у процени.

​        Блиски исток би могао ићи и у смеру смиривања, а највише ће зависити од будућих кретања у Ирану - да ли ће у тој земљи превагу однети демократске снаге заинтересоване за сарадњу са светом или режим чији ће интерес бити ширење нуклеарних потенцијала. Развој догађаја у Ирану и Северној Кореји ће, према њиховом мишљењу, имати улогу у кретању будућих терористичких тенденција.

​        „Иран и Северна Кореја могу бити окидач који ће активирати интерес за нуклеарно оружје код других земаља. То може довести до раста интереса за оружјем за масовно уништење, а ерозија Споразума о смањењу нуклеарног оружја може изазвати слом међународног система“, упозорава се.

​        По најгорем сценарију, ово може довести до избијања ратова између држава, унутар држава, али и између група држава.

​        „Читав спектар различитих врста оружја, посебно високопрецизних пројектила, могућности које пружају информационе технологије и биолошко оружје, биће све више доступни. Појединци и мање групе ће коришћењем ових технологија бити у могућности да изазову насиље великих размера, што је раније био монопол држава“, наведено је у студији.