Америчке корпорације годишње утаје до 90 милијарди долара пореза

„МУВАЈУ“ ПРЕКО КОМПАНИЈА-КЋЕРКИ РЕГИСТРОВАНИХ У ИРСКОЈ, ЛУКСЕМБУРГУ, ШВАЈЦАРСКОЈ И НА БЕРМУДИМА

• Међу компанијама које на иностраним рачунима, укључујући и офшор зоне, држе више од 5 милијарди долара, прво место држи Apple, која на иностраним рачунима има 74 милијарде долара, а за неколико година није платила 12,5 милијарди долара пореза
• Apple је лидер по апсолутној вредности изношења средстава из САД, а не према обиму избегавања пореза. Ова компанија држи у иностранству 67% својих новчаних средстава, Oracle - 84%, Microsoft и Cisco по 89%, а HP и Johnson & Johnson - свих 100%.
• У поређењу са њима, General Electric и Google су веома скромни - у иностранству су прикрили само 50%, односно 48% свог новца
• Крупне америчке компаније у просеку држе у иностранству 60% својих средстава. Њих 602 на иностраним рачунима држе најмање 588 милијарди од укупно 974 милијарде долара
• Apple планира да 2013. за политичко лобирање потроши 4 милијарде долара, двоструко више него 2012. и 20 (!) пута више него 1999. г. Oracle је 50% повећао трошкове за лобирање, а Microsoft удвостручио

       ЕКОНОМИЈА САД још увек не може да се избори са кризом без обзира на политику квантитативног попуштања Федералних резерви.

       Незапосленост је још увек висока, а потражња слаба. Грађани плаћају све више пореза, али државни дуг и даље расте.

       Све то може да забрине сваког сем транснационалних корпорација (ТНК) са седиштем у САД.

       Како су утврдили експерти Congressional Research Service (CRS), током последњих деценија америчке корпорације годишње утаје од државне благајне најмање по 90 милијарди долара и то на најједноставнији начин: пребацивањем добити у офшорне зоне.

       Како је показало истраживање Wall Street Journal-а, прошле године је 60 највећих компанија САД  пребацило у офшор зоне 166 милијарди долара. То је више од 40% њихове годишње добити.

       У извештају CRS наводи се да је повлачење добити америчких корпорација у офшор зоне достигло рекордну величину.

       У том извештају се, иначе, упоређује добит америчких нефинансијских институција, које имају филијале ван граница земље, са њиховом реалном економском активношћу.

       Експерти CRS поделили су државе у којима постоје америчке филијале на две групе: „пореске луке“ и земље са традиционалним опорезивањем.

       У прву групу су сврстали Бермудска острва, Ирску, Луксембург, Холандију и Швајцарску, а у другу - Аустралију, Канаду, Немачку, Мексико и Велику Британију.

       Према подацима ресора Министарства за трговину, након повлачења профита прва група земаља је 2008. обезбедила 43% добити ТНК, док је друга група обезбедила - свега 16%. При том је 1998. тај однос био 24% према 35%.

       Аналитичари JP Morgan рангирали су рејтинг компанија које на иностраним рачунима, укључујући и офшор зоне, држе више од 5 милијарди долара.

       Прва на рејтинг листи је компанија Apple, која на иностраним рачунима има 74 милијарде долара. Према подацима конгреса САД, та компанија за неколико година није платила порез од скоро 12,5 милијарди долара.

       Начин избегавања пореза је следећи. Готово све иностране операције компанија Apple реализује преко ирске ћерке -компаније Apple Operations International у којој нема запослених. Ради се о томе да се у Ирској порези плаћају само у случају ако се особље које управља компанијом налази у тој земљи, а у САД се порези плаћају само ако је компанија регистрована у тој земљи.

       Резултат је: компанија Apple Operations International, која је од 2009. до 2011. дала мајци компанији око 30% чисте добити, уопште не плаћа порезе пошто је регистрована у Ирској, а њом се управља из САД.

       Остале ирске ћерке компаније, ипак, плаћају порезе. На пример, Apple Sales International, која је од 2009. до 2011. г. зарадила 38 милијарди долара, платила је 21 милион долара пореза што износи 0,06%.

       Компанија Apple у Ирској укупно плаћа мање од 2% корпоративног пореза на добит. Ради тога је ова компанија склопила споразум о подели трошкова са својим ирским ћеркама које добијају несразмеран удео профита од R&D (истраживање и израда). На пример, Apple издваја 4 милијарде долара за R&D, којима је припало 38,7 милијарди добити у САД, а ирска ћерка је добила 4,9 милијарди долара за R&D од којих је већ добила 74 милијарде долара.

       Уосталом, што се тиче места чувања новца Apple је потпуно патриотска компанија: већи део средстава - 102 милијарде долара распоређено је у америчким банкама, а тај новац је само регистрован на рачунима ирских компанија, што даје могућност да се убраја у инострана средства.

       Један од омиљених начина избегавања пореза за ТНК је check-the-box („означити“), односно, пореској служби САД компанија подноси документ који званично у потпуности искључује из пореске обавезе иностране ћерке компаније које се наводе у документу. Отуда и назив који алудира да треба само ставити знак поред одговарајуће компаније.

       На пример,  Apple Operations International „ставља знак“ на сву своју глобалну мрежу дистрибуције, што је и омогућило избегавање пореза од 12,5 милијарди долара. При том, како је објавио The Huffington Post, корпорација обмањује о износу својих пореских плаћања. У својим годишњим извештајима од 2009. до 2011, компанија је написала да за федералне порезе плаћа 13,7 милијарди долара, иако је фактички платила 5,3 милијарде.

       На крају, за Apple у САД стварна пореска стопа износи 20,1% уместо важећих 24%-32%.

       Међутим, Apple је лидер по апсолутној вредности изношења средстава из САД, а не према обиму избегавања пореза.

       Према извештају JP Morgan, ова компанија држи у иностранству 67% својих новчаних средстава, док компанија Oracle у иностранству има 84%, Microsoft и Cisco по 89%, а HP и Johnson & Johnson - свих 100%.

       У односу на њих, General Electric и Google су веома скромни - у иностранству су прикрили само 50%, односно 48% свог новца.

       Према сазнањима JP Morgan, крупне америчке компаније у просеку држе у иностранству 60% својих средстава: на иностраним рачунима налази се најмање 588 милијарди од укупно 974 милијарде долара 602 интернационалне америчке компаније.

       „Иностране ћерке-компаније постају све више важне, посебно за компаније са значајним уделом интелектуалне својине - изјавио је Дејн Мот, аналитчар JP Morgan. Све више постаје компликовано разумети колико новца штеди компанија када је већи део тог новца у иностранству“. 

       Овде је кључна управо интелектуална својина: корпорације обично продају офшор-ћеркама права на ту својину. Није случајно што су на списку JP Morgan - од 18 корпорација које су изнеле у офшор зоне укупно 378,5 милијарди долара - већином технолошке, фармацеутске и медицинске компаније. Дакле, представници оних сектора у којима патенти и интелектуална својина одређују модел бизниса. 

       Добит од офшор компанија ћерки по правилу се враћа у мајку компанију преко система краткорочних зајмова. На пример, компанија Hewlett-Packard од 2003. реализује зајамски програм, који финансира својим иностраним капиталом да би финансирала операције у САД. Од 2008. мајка компанија HP U.S. углавном је користила средства од две офшор ћерке:  Belgian Coordination Center (BCC) у Белгији и Compaq Cayman Holding Corp. (CCHC) на Кајманским острвима, које су мајци компанији сукцесивно давале зајмове на рок краћи од једног квартала.

       Поента је у томе што, у складу са пореским законодавством САД, зајам иностране ћерке компаније не подлеже опорезивању ако се даје на рок краћи од тромесечја и исплаћује за период који је утврђен у Поглављу 956 Зона о опорезивању.

       И тако, распоред плаћања од стране белгијске и кајманске ћерке компаније НР потврђује: њихови зајмови су одговарали слову закона и апсолутно нису одговарали његовом духу, зато што је на дан истека зајма једне ћерке доспевала уплата од друге и тако у круг. При том, интерна документа НР доказују да је деловање те две ћерке координирао благајнички департман НР, а милијарде долара које су свакодневно од њих пристизале коришћене су за америчке операције НР, укључујући и куповину акција, исплату зарада и друге трошкове у САД.

       Штавише, тај новац је, поред осталог, ишао на финансирање америчких операција за избегавање пореза укључујући и лобирање.

       И, пре него што се изненадимо зашто се ништа није променило иако обе партије САД, Републиканци и Демократе, ватрено позивају да се затворе „пореске рупе“, вреди погледати колико на лобирање троше корпорације са рејтинга JP Morgan.

       На пример, Apple планира да 2013. за политичко лобирање потроши 4 милијарде долара, двоструко више него 2012. и 20 (!) пута више него 1999. г. Oracle је 50% повећао трошкове за лобирање, а Microsoft удвостручио.

       Рупе у пореском законодавству САД прати веома висока пореска стопа на корпоративну добит: 35%.

       Симптоматично је да корпоративни лобисти „гурају“ остављање „рупа у закону“, али никако не и смањење пореске стопе. Све је једноставно: за њих је високи порез ефикасно оружје у борби са оним конкурентима који нису могли да изграде толико савршен (тачније - дрзак) систем избегавања пореза.

       Међутим, као што показује пракса других земаља, у које спада и Русија, разумне пореске стопе су залог ефикасне борбе са избегавањем пореза. Разуме се, заједно са чврстим административним управљањем и затварањем рупа у закону.

       Превела Ксенија Трајковић