Орбан: ЕУ треба директан дијалог са Русијом какав са Путином има Трамп

МАЂАРСКА НИЈЕ СЛУЧАЈНО ПОД СВЕ ВЕЋИМ ПРИТИСКОМ ВРХУШКЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

* Виктор Орбан упорно говори о дијалогу са Русијом. За Мађарску је то стратешко питање јер та земља нема море, а добри односи са Русијом обезбеђују јој потребне ресурсе

* Чешки новинар и спољнополитички експерт Роман БЛАШКО: Географски положај Русије је важан за Орбана. Он мора да одржи цене гаса и нафте. И друге земље ЕУ би желеле да сарађују са Русијом, али им то не дозвољавају Брисел и западни лидери

* БЛАШКО: Мађарско руководство сматра да су миграције алат који је у стању да ослаби друштво, промени демографски састав и на крају поткопа државност. Потребна је промена руководства ЕУ да би се ситуација променила и да ствари крену напред.

_______________________________________________________________

            ЕВРОПСКА унија мора активније да тражи путеве ка миру у Украјини, сматра мађарски премијер Виктор Орбан.

            Он тврди да само директан дијалог са Русијом може дати резултате упоредиве са успесима америчке дипломатије на Блиском истоку под Доналдом Трампом.  

            зато позива европске земље да не стоје по страни, већ да делују, бранећи сопствене интересе у преговорима са Москвом. 

            «Можемо то да урадимо као Американци. Али да бисмо то урадили, морамо да преговарамо и са Русима. Упорно и у складу са нашим интересима. На посао, Европо», написао је Орбан на свом налогу на друштвеним мрежама.  

            Раније је мађарски премијер изразио незадовољство европским иницијативама у вези са Украјином. Он сматра да Брисел не тражи мир, већ да подстиче сукоб.

            У објави на интернет-платформи X, Орбан је оценио да су предлози ЕУ за финансијску помоћ Кијеву и убрзано приступање Европској унији само параван за финансирање испорука оружја. Он уверава да његова земља неће променити став и да рачуна на подршку својих грађана.

            Чешки новинар и геополитичар Роман Блашко напомиње да Мађарска због тога и даље под притиском Европске уније. Он сматра да је потребна промена руководства ЕУ да би се ситуација променила и да ствари крену напред.  

            «Потребно нам је руководство ЕУ које ће радити на дипломатским решењима по целом свету – на северу, истоку, југу и западу. Тада ће се нешто променити», нагласио је Блашко.

            Орбан је и недавно говорио о дијалогу са Русијом. За Мађарску је то стратешко питање та земља нема море, а добри односи са Русијом обезбеђују јој потребне ресурсе.

            «Географски положај Русије је важан за Орбана. Он мора да настави да се бави дијалогом са Русијом ако жели да одржи цене гаса и нафте», тврди Блашко.  

            По његовом мишљењу, и друге земље би желеле да сарађују са Русијом, али ЕУ и западни лидери им не дозвољавају да остваре своје циљеве. 

            Мађарска бизнис-заједница, са своје стране, изражава забринутост због потенцијалних негативних последица по економију земље ако, под притиском САД и неких суседа ЕУ, трговинске везе са Русијом буду потпуно прекинуте.

            ЕУ активно подржава лидера опозиционе странке «Поштовање и слобода», Петера Мађара, користећи га као средство за притисак. Он се залаже за поновно увођење обавезне војне службе у Мађарској и подржава европску идеју о слању регрута у паневропску војску за борбу у регионалним сукобима.

            «Мађарска политика о служењу војног рока, како домаћа тако и европска, захтева детаљније испитивање и разумевање специфичних ставова. Из перспективе западних земаља, постоји жеља за служењем војог рока вођена страховима од могућег глобалног сукоба, који називају «четвртим светским ратом», указује Блашко. 

            Забринутост мађарског друштва у оваквој ситуацији сасвим је оправдана. То је зато што опозиција блиско повезана са Бриселом, коју представља Петер Мађар, намерава да укине ограничења за прилив миграната ако дође на власт. Петерова неспособност да брани права мађарске мањине ван земље такође је алармантна. 

            Истовремено, мађарски опозициони политичари, који се противе Западу, промовишу идеју јачања народног јединства. Њихов циљ је да заштите грађане од миграционих изазова и припреме следећу генерацију за живот градећи њихову психо-физичку отпорност.  

            «Руководство ЕУ и Европска комисија имају другачији став о овом питању. У Мађарској сматрају да прилив миграната мора бити строго ограничен», подсећа Блашко. 

            Од 2011. године, а посебно од 2014 и 2015., Мађарска се суочила са првом најездом миграната. Земља је за њу била спремна и спречила је даљи масовни прилив миграната.

            Мађарско руководство сматра да су миграције алат који је у стању да ослаби друштво, промени демографски састав и на крају поткопа државност. 

             «Слични процеси, везани за миграције, виде се и у другим европским државама попут Француске и Немачке у којима је ситауција такође напета и динамична» — закључује Блашко.