Немци пронашли „лек“ против деменције

НАУЧНИЦИ УНИВЕРЗИТЕТА У ХАЈДЕЛБЕРГУ ДОКАЗАЛИ

ДЕЈСТВО ФЕРМЕНТА DNMT3A2 НА ПАМЋЕЊЕ МИША

• Открили смо да након добијања неопходних количина фермента мозак „старих“ мишева почео је да ради исто као и мозак младих животиња - објашњава аутор истраживања Хилмар Бадинг
• Данас не постоји лек који може да повећа ниво Dnmt3a2 у људском мозгу. Мада су истраживачи убеђени да још увек постоји могућност да се мозак подржи на природан начин: треба га само терати да ради, да буде у активном стању 

          СЛАБЉЕЊЕ памћења прати старост сваког човека.

          Научници универзитета у Хајделбергу (Universität Heidelberg) успели су да зауставе процес погоршања памћења, макар код мишева.  

          У том циљу, научници су убризгали у мозак глодара ферменте који могу да искључују и укључују одређене гене.

          До таквог решења научници, међутим, нису одмах дошли. У ранијим истраживањима лекари су приметили способност фермента Dnmt3a2 да утиче на памћење миша.  

          Dnmt3a2 спада у групу ДНК-метилтрансферазам, а то су - ферменти који управљају активношћу гена, терајући их да промене своју структуру.  

          У новом раду немачки стручњаци су убризгавали безопасни вирус са копијама гена који кодира Dnmt3a2 непосредно у хипоталамуса мозга.

          Овај део мозга није случајно одабран - баш он одговара за пренос информација из краткорочног памћења у дугорочно. Вирус је убацио неопходне гене у генетски материјал глодара.  

          Како би се преконтролисале промене које су постигнуте таквом променом ДНК, научници су обавили тест провере памћења мишева.

          Глодарима су дали да се упознају са два објекта, а другог дана су променили положај једног од објеката. Млади мишеви су потрошили много више времена на упознавање са премештеним предметом (у односу на непремештени предмет). У исто време, старији мишеви су проучавали оба предмета скоро исто време, као да су оба предмета била нова.  

          Након увођења „маторим“ мишевима вируса, мишеви су трошили 70 одсто ранијег времена на проучавање објекта са новим положајем. Ова чињеница потврђује да су они памтили оно што су видели раније.  

          „Открили смо да након добијања неопходних количина фермента мозак „старих“ мишева почео је да ради исто као и мозак младих животиња“, - објашњава аутор истраживања Хилмар Бадинг (Hilmar Bading).  

          Како би се потврдио добијени резултат, научници су преполовили количине фермената које су давали старим мишевима. Испоставило се да памћење огледних животиња ради исто лоше као и код контролне, необрађене группе.  

          „Очигледно је, ако ваш мозак прави мање количине одређених фермената, памћење ради лошије“, - уверава Бадинг.  

          Данас не постоји лек који може да повећа ниво Dnmt3a2 у људском мозгу. Мада су истраживачи убеђени да још увек постоји могућност да се мозак подржи на природан начин: треба га само терати да ради, да буде у активном стању.  

          Бадинг и његова екипа намеравају да наставе проучавање начина за обнављање ослабљеног памћења. У међувремену се саветује људима свих узраста да воде активан живот најдуже што могу.