Немачки дипломата Шмит нема ништа против укидања конститутивности народа у БиХ
ТРАЖИ „КОРАКЕ“ У СКЛАДУ СА ПРЕСУДАМА СЕЈДИЋ-ФИНЦИ, ЗОРНИЋ, ПИЛАВ И ПУДАРИЋ
* Нагласио да пресуда „Сејдић-Финци“ не доводи у питање државотворност три конститутивна народа: „Све док надлежни органи БиХ не одлуче другачије, то остаје на снази“
____________________________________________________________
НЕМАЧКИ диплома Кристијан Шмит, који се лажно представља као „високи представник у БиХ“, позвао је на ограничену реформу Устава БиХ и измене Изборног закона у циљу јачања темељних принципа и транспарентности предстојећих избора у БиХ наредне године.
Шмит је истакао да сви грађани БиХ треба да имају једнака права и да пресуда Европског суда за људска права у случају Сејдић-Финци није једина коју, како је навео, власти у БиХ и даље занемарују.
„Власти морају предузети и кораке које је тај суд наложио у пресудима у предметима Зорнић, Пилав и Шлаку, као и у најрецентнијем предмету Пударић, чиме би се окончала дискриминација на основу етничке припадности или пребивалишта", навео је Шмит.
Подсетио је да у Анексу IV Дејтонског споразума, који садржи Устав БиХ, стоји да је "БиХ демократска држава, која делује у складу с владавином права и да се Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода и њени Протоколи у БиХ примењују директно као и да имају приоритет над свим осталим законима", наводи се.
Имајући то виду, Шмит поручује да је време да се сваком грађанину БиХ понуди једнак третман, као што је наведено у пресуди у предмету Сејдић-Финци.
Приметио је да је Савет Европе показао, како каже, велико стрпљење дугих 12 година.
Истовремено, појашњава да намера те пресуде није да доведе у питање државотворност три конститутивна народа.
"Све док надлежни органи БиХ не одлуче другачије, то остаје на снази", навео је Шмит.
Поручио је да је хитно потребно да се отклони дискриминација у изборном процесу у вези с Председништвом и Домом народа БиХ, како би сви грађани имали једнако право да учествују на општим изборима 2022. године у складу с пресудом Европског суда за људска права.