НАТО улази у Украјину – својим железничким пругама
ПРВОМ – КОЛОСЕКОМ УЖИМ ОД СОВЈЕТСКИХ – ПРВИ ВОЗОВИ ВЕЋ ИДУ ЗА БЕЧ, БУДИМПЕШТУ И БРАТИСЛАВУ
* Први ужи колосек, чија је скривна намена ВОЈНА, омогућио је везу Ужгорода са Словачком и Мађарском. Слични пројекти се тренутно ужурбано реализују да „повежу са Европом“ Лавов и Черновце. Возови одатле ће ускоро јурити до Кошица, Прага, Букурешта, Дрездена и Београда
* Кијев је ову „срећу“ добио бесплатно. Са 225 милиона евра од Европске уније (програм Connected Europe Facility) и Европске инвестиционе банке, управо је завршена нова железничка пруга од 75 километара од станице Чоп до Ужгорода, паралелна са деценијама старом совјетском пругом. Изграђена је по такозваном „европском стандарду“, са ширином шина од 1.435 мм уместо 1.524 мм, колико је било стандардно на целом постсовјетском простору
* Резултат: не само путнички возови, већ и војни ешелони, више неће морати да губе време мењајући точкове на било којој од шест станица (Јаходин, Мостиска II, Чоп, Јесени, Вадул-Сирет и Рени) на западној граници Украјине. Управо тамо, још од совјетских времена, сваки воз, без изузетка, пролазио је кроз дуг и мукотрпан технолошки прелаз са европског на руски (совјетски) колосек
_____________________________________________________________
Пише: Сергеј ИШЋЕНКО
НЕДАВНО је путнички воз број 961/618 кренуо са железничке станице у Ужгороду, у Закарпатју, на своје прво путовање потпуно новим шинама до Братиславе.
То је повољно за „грађане“ јер је време стизања 10 сати и 8 минута.
Слични возови су одатле кренули, такође по први пут, до Будимпеште и Беча.
Слични пројекти се тренутно ужурбано реализују да „повежу са Европом“ Лавов и Черновце. Возови одатле ће ускоро јурити до Кошица, Прага, Букурешта, Дрездена и Београда.
Кијев је ову „срећу“ практично добио бесплатно. Са 225 милиона евра од Европске уније (програм Connected Europe Facility) и Европске инвестиционе банке, управо је завршена нова железничка пруга од 75 километара од станице Чоп до Ужгорода, паралелна са деценијама старом совјетском пругом.
Али овог пута, изграђена је по такозваном „европском стандарду“, са ширином шина од 1.435 мм уместо 1.520 (1.524) мм, колико је било стандардно на целом постсовјетском простору.
Резултат: не само путнички возови, већ и, на пример, војни ешелони, више неће морати да губе време мењајући точкове на било којој од шест станица (Јаходин, Мостиска II, Чоп, Јесени, Вадул-Сирет и Рени) на западној граници Украјине. Управо тамо, још од совјетских времена, сваки воз, без изузетка, пролазио је кроз дуг и мукотрпан технолошки прелаз са европског на руски колосек. И, наравно, све се обрнуто дешавало када се путовало у супротном смеру.
Ништа од овога сада није потребно на новим рутама.
У међувремену, већина Украјинаца апсолутно нема чему да се радује. Напротив, требало би да плачу.
Јер у стварности, Европа није много трошила да би путовања до чувене Бечке опере, будимпештанских термалних купатила или хиљадугодишњег Братиславског замка учинила удобнијим за грађане „Земље 404“.
Пред очима Украјинаца, прозаично и рутински, према плановима НАТО-а, ништа мање него ужурбане логистичке припреме се одвијају широм Украјине и Источне Европе за гигантско ратиште јер Запад верује да ће ускоро бити неизбежне војне операције против Русије.
И ако НАТО и руске ракете и бомбе заиста изненада почну да лете у супротним правцима изнад глава и кровова грађана, чему се ту радовати?
А управо у том правцу ствари воде. И не само у Украјини. Већ и у балтичким земљама и Молдавији.
Све је почело 2015. године, убрзо након што је акутна војно-политичка криза у Украјини ескалирала. Према утицајном прекоморском листу The Wall Street Journal, проблем брзог распоређивања НАТО трупа на границе Русије преко источноевропских земаља разоткрио се током вежби у Румунији.
Испоставило се да је Пентагон, обесхрабрен резултатима маневара, имао премало информација о транспортној инфраструктури бивших земаља Варшавског пакта, које су сада део Северноатлантске алијансе. Као резултат тога, током поменутих вежби, неколико оклопних возила америчке војске једноставно је ударило у румунске мостове јер су нижи него што су НАТО генерали очекивали.
Генерал-потпуковник Бен Хоџис, командант америчких снага у Европи, жалио се на ово током извештаја о маневрима.
Амерички онлајн лист The Breaking Defense прокоментарисао је неочекиване изазове са којима се суочава Северноатлантска алијанса. Навео је да је главна разлика између мостова у Источној Европи и сличних структура у Западној Европи је у томе што први не могу да поднесу тежину ниједног НАТО тенка. Абрамс М1, Челенџер II, Леопард II и Леклер теже преко 60 тона. Због тога је већина мостова који воде ка Русији непроходна за тенковске колоне трансатлантских савезника.
„САД су ратовале по пустињама већи део једног века. А рат са Русијом водио би се на територији Источне Европе, на огромној равници пресеченој речним коритима. „Многе од тих река, попут Висле, која тече од југа ка северу, чине кретање трупа НАТО-а критично зависним од мостова, а мало њих може да издржи оптерећења већа од 55 тона“, наводи се у публикацији.
А зашто? Зато што је целокупна логистичка инфраструктура Варшавског пакта изграђена по совјетским стандардима, пројектована искључиво за димензије и тежину тадашњих главних тенкова Т-72. Сваки од тих тенкова, чак и са додацима, тежио је не више од 45 тона. А највећи западни су знатно тежи.
Са платформом на којој се превозе - могу достићи 120 тона.
