Награду НИН за најбољи роман добио Дејан Атанцковић за „Лузитанију“

ПРЕДСЕДНИК ЖИРИЈА БОЖО КОПРИВИЦА ГЛАСАО ЗА РОМАН „ГОРГОНЕ“ МИРЕ ОТАШЕВИЋ

• Аутор живи у Фиренци, а жири оценио: „Укрштајући ерудицију и снажну имагинацију, Атанацковић ствара комплексну слику света у којој се лудило доживљава као острво разума у свеопштој суманутости ратне стварности (у Првом светском рату)”

        ДЕЈАНУ Атанацковићу припала је НИН-ова награда за најбољи роман на српском језику, објављен у 2017. години, и то за првенац - књигу „Лузитанија”, у издању куће „Бесна кобила”.

        Атанацковић је 64. добитник НИН-ове награде, а одлуку је донео жири који је радио у саставу Тамара Крстић, Јасмина Врбавац, Зоран Пауновић, Михајло Пантић и Божо Копривица (председник).

        Жири је већао од 10 сати јутрос, а одлука је саопштена око 13.20 часова, уместо у подне како је претходно најављено.

        За Атанацковићев роман гласали су Крстић, Пантић и Пауновић. Врбавац је гласала за роман „Сребрна магла пада” Срђана Срдића („Партизанска књига“), а Копривица за „Горгоне” Мире Оташевић (Геопоетика).

        У образложењу је наведено да се у роману „Лузитанија” приповеда фантазмагоријско алегоријска повест из времена Првог светског рата, виђеног из вишетруко померене, вишеслојне перспективе.

        „Укрштајући ерудицију и снажну имагинацију, Атанацковић ствара комплексну слику света у којој се лудило доживљава као острво разума у свеопштој суманутости ратне стварности”, навео је жири.

        Чланови жирија су приметили да „делом ослоњен на традицију фантастичног реализма, делом настајући на транспоновању и отуђењу документарне грађе, а делом на сазнањима из природних наука и психологије, роман Лузитанија склопљен је од низа динамичних, визуелно и реторички упечатљивих поглавља”.

        „Преиспитујући тему лудила као уточишта и као начина супротстављања хаосу, Атанацковић исписује причу која сугестивно надилази сопствене временске и просторне координате и израста у универзалну причу о темељним егзистенцијалним и друштвеним питањима савременог света”, стоји у образложењу.

        Атанацковић, који живи и ради у Фиренци, обратио се новинарима путем „Скајпа” изразивши узбуђење и захвалност за „велику част”, додавши да је био одушевљен самим уласком у први круг чиме се, како је рекао, нашао окружен значајним именима српске књижевности.

        „Захвалан сам што је награда додељена делу, а не имену, што је дело нашло свој пут до читалаца и стручне јавности. Фасцинира ме чињеница да књига, откако се појавила у књижарама, функционише као живо биће и стиче свој пут и видљивост мимо аутора”, рекао је Атанацковић.

        На питање новинара колико је бављење визуелном уметношћу утицало на креирање слика и ликова у роману, Атанацковић је рекао да чињеница да долази из света визуелних уметности није искључила његово бављење текстом, који се појављивао у његовим радовима и на изложбама и додао да је креирање слика у роману слично раду на изложби.

        На молбу да прокоментарише реченицу у роману да је Лузитанија најмања држава на свету са најдубљим сукобом између прогреса и лудила, Атанацковић је подсетио на вишевековну стигму у вези лудила и да је кроз историју овладавање лудилом значило врсту прогреса.

        Он је скренуо пажњу на обесправљеност многих група у данашњем друштву, попут особа са инвалидитетом, на угроженост основних људских права.

        „Мислио сам да је неопходно да замислимо државу која ће бити пример доброг пројекта, а да буде сачињена и замишљена од стране маргинализоване популације”, објаснио је Атанацковић.

        Лауреату ће награда бити уручена 22. јануара у Југословенској кинотеци.

        Танјуг