Могуће је да ће Велика Британија постати федерација или конфедерација

АКО СЕ ОТЦЕПИ ШКОТСКА – БРИТАНСКЕ ПОДМОРНИЦЕ ОСТАЋЕ БЕЗ «МАТИЧНИХ ЛУКА»

* Политиколог Ризван ГУСЕЈНОВ: Уједињено Краљевство је у компликованој ситуацији. У току је трансформација државе тзв. Савеза четири основне нације (Енглези, Шкоти, Велшани и Ирци). Савез тренутно доживљава измене. Највероватнији могући пут је да Велика Британија постане федеративна држава, можда и конфедерална, али је рано говорити о њеном распаду

* Мигрантска политика прерасла је у актуну кризу. Индикативан је случај насеља Пидингтон где држава намаерава да у бивши војни објекат насели до 1.250 мушкараца који траже политички азил. Домороци су одговорили симболичким референдумом о «независности» од Велике Британије. У јулу 2026. чак 96 посто Пидингтона гласало је за ту иницијативу

* Још је отворено главно питање: Да ли ће Лондон бити у стању да брже обнови поверење у централне институције него што то поверење коначно буде изгубљено?

_________________________________________________________________

             УЈЕДИЊЕНО Краљевство улази у нови политички циклус, у стању дубоке институционалне кризе.

             Смена премијера, раст трошкова живота, миграциони проблеми, спорови о овлашћењима региона али и питања одбрамбене политике постепено креирају нову слику који се може сажети — традиционални модел британске државе пролази кроз све озбиљније притиске.  

             Очигледан пример није само пад поверења према властима, већ и тежња делова Велике Британије да самостално дефинишу своју политичку и економску будућност. То се посебно осећа у Шкотској и Велсу.  

             Шкотска: независност поново постаје политичака алтернатива 

             Шкотско питање остаје најосетљивији индикатор стања у британској Унији.

             Испитивања јавног мњења последњих година показују изузетно чврст однос између присталица и противника независности. У јануару 2026. године истраживачка платформа Panelbase бележи 50 посто за независност и 50 посто против, уз тотално отсуство неопредељених: друга истраживања из тог истог периода давала су предност било једном или другом ставу.  

             Због тога, ако истраживање још једном покаже 51 посто у корист независности, овде је битнија дугорочна тенденција од самог показатеља у корист независности. Шкотско друштво је током последњих година практички подељено по пола, а питање о будућности државне Уније никад неће нестати.  

             При том политичка криза на Вестмистеру може да ојача атрактивност идеје самосталности.

             Нови британски премијер Енди Бернам дошао је на власт као шести премијер за последњих десет година. У свом првом обраћању он је истакао да је седми премијер од 2016-те године.  

             Честе смене шефова владе не значе по аутоматизму неизбежан распад државе. Ипак, показују колико је британски политички систем постао нестабилан. За Шкотску то је додатни аргумент у корист независности: ако се одлуке, које се доносе у Лондону, редовно мењају заједно са владама, онда се поставља питање зашто би дугорочни интереси Шкотске зависили од политичких циклуса у Вестмистеру.  

             Политиколог Ризван Гусејнов, коментаришући раст подршке независности у Шкотској и јачање захтева за самосталност других делова Велике Британије, истиче да се Уједињено Краљевство заиста налази у компликованој ситуацији.  

             «Сада имамо озбиљну институционалну кризу, у току је трансформација државе тзв. Савеза четири основне нације које формирају Уједињено Краљевство. Савез тренутно доживљава измене. Највероватнији могући пут је да В. Британија постане федеративна држава, можда и конфедерална, међутим, говорити о распаду Велике Британије засад је рано» — рекао је Гусејнов. 

             Велс: спор ко треба да доноси одлуке 

             Исти проблем се јавља и у Велсу. Долазак Рунап Јорверта на место премијера у мају 2026. године још је једна потврда јачања велшке агенде.  

             Критика улоге државног секретара за Велс уклапа се у ширу дебату о природи деволуције. За оне који се залажу за већа велшка овлашћења, поставља се легитимно питање: Зашто је неопходан посредник између две владе ако су велшка и централна влада у стању да директно комуницирају?  

             Мигранти као катализатор неповерења

             Мигрантска политика претворила се у актуну кризу.

             Прича везана за Пидингтонску аферу у Оксфордширу привукла је националну пажњу управо зато што је отворено показала сукоб између одлука централне владе и интереса мале локалне заједнице. 

             Влада планира да у бившем војном објекту, поред овог малог села (Пидингтона), насели до 1.250 мушкараца који траже политички азил. Народ тог места тврди да није на адекватан начин био консултован у разматрање овог пројекта и устао је против његове реализације. 

             Индикативно је и то што су житељи Пидингтона почели да расправљају о симболичком референдуму о «независности» од Велике Британије. У јулу 2026. године 96 посто њих у локалној самоуправи гласало је за ту иницијативу.  

             Економска криза и социјална држава

             Економска компонента јача политичку напетост. Трошкови живота, стање у систему здравствене заштите и социјалне помоћи, еколошки трошкови и ниво државног дуга су централна питања британске политике.  

             «Сматрам да су се проблеми у Великој Британији повећали након изласка из Европске уније, то јест Brexit није довео до оних резултата у привреди и социјалној политици на које су британске власти рачунале. И наравно, миграциона политика је довела до додатне напетости у друштву» — резиира Гусејнов.

             То је посебно важно за Бернамову владу. Он је на власт дошао на таласу обећања да ће изменити економски модел и пренети већа овлашћења на локалне органе власти.  

             Одбрана: Украјина и питање сопствених могућности 

             Још један извор напетости је стање британских оружаних снага. Дискусија о залихама муниције, трошковима за одбрану и могућем учешћу британских оружаних снага у као подршке миру у Украјини показује један фундаменталнији проблем: колико је Велика Британија у стању да истовремено води активну спољну политику и сачува дугорочни ниво своје одрамбене способности.  

             У јавност је испливао неки «тајни извештај» који говори да Британци имају муниције за само недељу дана ратовања са Русијом.  

             Због тога посебну пажњу привлаче изјаве о могућем слању британског персонала у Украјину.  

             «Сматрам да је озбиљан проблем везан за нуклеарну тријаду, због подморница које Велика Британија има а `усидрене` су у Шкотској, тј. ако Шкотска изађе из састава Велике Британије, Лондон ће морати да дислоцира свој нуклеарни подморнички потенцијал из шкотских лука. Међутим, сличну инфраструктуру ван Шкотске не поседује» — истиче Гусејнов. 

             Овај поолитиколог сматра да ово може озбиљно да утиче на питања безбедности и положај Велике Британије као нуклеарне силе која је међу водећим у свету.  

             Велика Британија пред избором 

             Основни проблем савремене В. Британије није у појединачној кризи већ у истовременом преплитању више њих.  

              Бернамов кабинет покушава да одговори на ове изазове преко прерасподеле овлашћења и изменама у економској политици. Међутим, засад остаје отворено главно питање: Да ли ће Лондон бити у стању да брже обнови поверење у централне институције него што поверење коначно буде изгубљено?