Зашто су се Ујгури опет дигли против Кине?

СИНЂАНГ-УЈГУРСКИ АУТОНОМНИ РЕГИОН ЗАУЗИМА ШЕСТИНУ ДРЖАВЕ, АЛИ ИМА САМО 21,8 МИЛИОНА СТАНОВНИКА

• Нови немири – које је Пекинг већ назвао побуном – избили на  четврту годишњицу ујгурских немира из 2009. године, када је у Урумки, главном граду аутономног региона, убијено око 200 Кинеза
• Прво је у граду Лукун нападнута и запаљена полицијска станица, а потом и у граду Хотан

         И КИНА има проблема са својим „Албанцима”.

         У Синђанг-Ујгурском аутономном региону (СУАР) на северозападу Кине трају немири који су, према неким подацима, већ однели животе 35 људи.

         Рано ујутро 26. јуна у граду Лукун нападнута је и запаљена полицијска станица, а тамошња дешавања кинеске власти већ су назвале устанком. У време писања овог чланка још су трајали сукоби између муслиманског ујгурског становништва и одреда полиције и војске.

         Потом је дошло до напада на полицијску станицу и у граду Хотан.

         „Разлог народног незадовољства настао је због дуготрајног конфликта између Пекинга и ујгурског становништва”, испричао је за Известија представник Светског ујгуског конгреса, Дилшат Ресит. „Ујгуре хапсе и држе у затворима без суђења и истраге и не дозвољавају никакав контакт са родбином. Недавно је осуђено на различите временске казне зтвора 18 активиста. Централна власт такође не поштује локалну традицију, културу и религију. На пример, често забрањују посете џамијама и пост у време светог месеца Рамазана.”

         Ових дана се навршава четири године од ујгурских немира 2009. године, када је у Урумки, главном граду аутономног региона, убијено око 200 Кинеза.

         „Садашњи немири временски се подударају са тадашњим догађајима, указује заменик директора московског Института за Далеки Исток РАН Андреј Островски. Немире посебно подржавају исламисти који се залажу за одвајање СУАР-а од Кине.”

         Званични Пекинг такође сматра да су нереди инспирисани из иностранства, на пример, од стране Светског ујгурског конгреса.

         Синђанг-Ујгурски аутономни регион је највећи по површини регион у Кини и заузима шестину њене територије. Према кинеским мерилима, у том региону има мало становништва – 21,8 милиона, које опстаје углавном захваљујући финансирању из центра.

         „Свака од 19 провинција Кине сваке године одваја за развој СУАР-а 1% од прихода. Сем тога, по речима Островског, постоје државни програми за које се посебно издвајају средства из буџета. Само за основне фондове СУАР-а у 2011. инвестиције су износиле око 75 милијарди долара. Уз то, током последњих седам година обим средстава која је добио овај регион, повећан је четири пута. За тај новац се граде путеви, школе, болнице.”

         Истина, истовремено са издашним финансирањем кинеске власти  прилично оштро сузбијају нереде и не устручавају се да користе водене топове, гас, па чак и ватрено оружје.

         По мишљењу Островског, то је повезано, поред осталог, са  стратешким положајем тог региона, будући да се граничи са Авганистаном, Тадџикистаном, Киргизијом, Казахстаном, Русијом и Монголијом.

         Није лако потпуно сузбити нереде, будући да у том огромном региону мало има – Ханова (основно становништво Кине) и зато локално становништво има могућност да избегне будну пажњу власти. 

         „Ми смо више пута предлагали Пекингу преговоре, каже Дилшат Ресит. Нама су потребна иста права која имају Ханови, без ограничења по националној и верској припадности. Међутим, централне власти одбијају да уђу у дијалог и уместо тога уводе у СУАР војне јединице. Због тога се ми обраћамо међународној заједници са молбом да обрати пажњу на проблеме овог региона.”

         У СУАР-у има налазишта угљоводоника, али се већина становништва бави традиционалним занимањима, сточарством и земљорадњом.

         Међу локалним становништвом има и етничких Руса, око 2.600 и већином живе у граду Кулџа. То су потомци досељеника пре револуције, семиречанских козака, белогардејаца.

         Нема података да су међу  настрадалим грађани Русије.

         Превела

         Ксенија Трајковић