СИ И ПУТИН: Кина и Русија ће направити конкурента Airbus и Boeing
РУСКИ ПРЕДСЕДНИК У ШАНГАЈУ - МОСКВА И ПЕКИНГ ПОЗВАЛИ УКРАЈИНЦЕ НА ДИЈАЛОГ
- Двојица лидера упозорила Запад да одбацују „језик санкција“ и да ће се Русија и Кина супротставити мешањима у унутрашње ствари других држава
- Путин је посебно нагласио да ће Москва и Пекинг убудуће тешње координирати своју спољну политику. При том је подвукао: „Русија и Кина имају заједничке приоритете и на глобалном и на регионалном плану. Координација ће се остваривати у оквирима Уједињених нација, БРИКС-а и Азијск-пацифичке економске сарадње“
- Заједнички путнички авион подићи ће сарадњу двеју земаља на потпуно нови ниво, истакао је шеф руске обједињене корпорације за производњу авиона Михаил Погосјан
- Кина је заинтересована за производњу најмање хиљаду таквих авиона, а две земље ће у пројекат уложити десет милијарди долара
- У присуству двојице лидера, руска ВТБ и Bank of China потписале су споразум о сарадњи, који, између осталог, подразумева сарадњу у области плаћања националном валутом
МОСКВА и Пекинг позвали су украјинске политичаре на дијалог.
Тај позив је унет у заједничку изјаву лидера Русије и Кине после преговора у Шангају.
Владимир Путин и Си Ђинпинг изразили су озбиљну забринутост због дубоке политичке кризе у Украјини.
Они су предложили украјинским регионима и друштвено-политичким групама да започну дијалог и направе концепцију уставног развоја Украјине, уз пуно поштовање права грађана.
Русија и Кина супротстављају се мешању у унутрашње ствари других држава.
Москва и Пекинг позвали су да се одустане од језика унилатералних санкција.
„Стране наглашавају неопходност поштовања историјског наслеђа земаља, њихових културних традиција и самостално изабраног друштвено-политичког уређења, система вредности и развојног пута; потребу супротстављања мешању у унутрашње ствари других држава и одустајања од језика унилатералних санкција, од пружања помоћи, финансирања или подстицања активности усмерених на промену државног устројства друге државе или њено увлачење у било какав савез или други облик удруживања више држава“ - истиче се у заједничкој изјави руског и кинеског лидера.
„Стране су јединствене у томе да се у свету неминовно повећава међузависност земаља и народа, међусобно прожимање привреда и култура различитих држава“ - истиче се у изјави.
Двојица лидера су позвала „на очување стабилности међународних односа, мира и безбедности на регионалном и глобалном нивоу, на решавање кризних ситуација и спорова, на борбу против тероризма и прекограничног криминала, борбу против ширења оружја за масовно уништавање“.
Путин је посебно нагласио да ће Москва и Пекинг убудуће тешње координирати своју спољну политику. При том је подвукао: „Русија и Кина имају заједничке приоритете и на глобалном и на регионалном плану. Координација ће се остваривати у оквирима Уједињених нација, БРИКС-а и Азијск-пацифичке економске сарадње“.
Две земље су се коначно договориле да направе конкурента Airbus и Boeing.
Споразум о заједничком раду на пројекту новог широкотрупног авиона руско-кинеског авиона за дуге линије управо је потписан у Шангају 20. маја.
Потписе на меморандум у сарадњи у области авијације - у присуству Владимира Путина и Си Ђинпинга - ставили су председник руске Обједињене корпорације за производњу авиона (ОАК) Михаил Погосјан и председник управног одбора кинеске корпорације COMAC Јин Жуанглонг.
Заједнички авион ће бити конкурент авионима европске и америчке производње и подићи ће сарадњу двеју земаља на потпуно нови ниво, истакао је Михаил Погосјан.
Кина је заинтересована за производњу најмање хиљаду таквих авиона, а две земље ће у пројекат уложити десет милијарди долара.
Авион ће производити заједничка фирма чије акције ће бити подељене пола-пола, а тек ће бити договорено где ће се авион склапати.
У 2012. години авио-мотори су чинили око 90 одсто руског извоза у Кину.
У 2013. години Кина је купила од Русије оружја и војне технике у вредности већој 1,8 милијарди долара.
Пекинг се налази на четвртом месту по куповини руских војних производа.
Током посете Владимира Путина постигнут је и споразум о изградњи моста преко реке Амур између Русије и Кине.
Тренутно не постоји ниједан мост који спаја две земље.
Реализација овог пројекта вредног више стотина милиона долара омогућиће да се пут за извоз роба из Русије у Кину смањи за 700 километара.
У саопштењу о посети се наглашава и да су Русије и Кина направиле још један корак ка истискивању долара из међусобних плаћања.
Конкретно, у присуству двојице лидера, руска ВТБ и Bank of China потписале су споразум о сарадњи, који, између осталог, подразумева сарадњу у области плаћања националном валутом.