Пословање доброг дела кинеских компанија постаје - огромна финансијска пирамида
ЗВАНИЧНИ ПЕКИНГ ЈЕ СПРЕМАН ДА „ЕНЕРГИЧНО УГУШИ СВЕ СИМПТОМЕ КРИЗЕ“
- Ситуација се погоршала. Према резултатима за 2015, кинеске компаније су створиле нове дугове од око 1,2 билиона долара, а тај новац усмерен је за опслуживање већ постојећих кредита
- „Потраживања кинеских државних компанија повећана су за 23%, током последње две године и отприлике износе 590 милијарди, што премашује годишњи БДП Тајвана“ - пише Bloomberg
- За многе је једини излаз - још веће задуживање ради опслуживања текућег дуга. То омогућава да се добије у времену, можда чак и неколико месеци. Ефекат домино активираће се кад у стабилним и „богатим“ компанијама почну озбиљни проблеми са неплаћањима. Када се то деси - настаће талас банкрота. Тржиште ће бити очишћено, милиони Кинеза изгубиће своја радна места, а Народна банка Кине биће приморана да троши милијарде за спасавање банкарског система
НИЈЕ ни за кога тајна да Кина сада има прилично озбиљне проблеме са порастом укупних дуговања.
Иако је готово немогуће добити тачне податке, већина економских аналитичара наводи цифру од око 30 билиона долара.
Зависно од процена, то претпоставља однос укупног дуга према БДП од 250% до 300%. Није искључено да је према резултатима за 2015. та вредност била чак и већа.
Али, не ради о државном дугу већ о укупном дуговању економских субјеката.
Однос корпоративног дуга према БДП 2014. био је око 125%, али сада, вероватно, износи више од 150%. Зависно од специфичности пословања, разликују се и могућности за опслуживање дуговања, али се генерално може рећи да са таквим теретом компаније не излазе на крај.
Према подацима Macquarie, више од половине свих дуговања компанија које се баве ресурсима током 2014. није покривао оперативни профит, а новијих података нема.
Ситуација се очигледно погоршала, будући да су према резултатима за 2015. кинеске компаније створиле нове дугове од око 1,2 билиона долара, а тај новац усмерен је за опслуживање већ постојећих кредита. Другим речима, читав корпоративни сектор Кине веома брзо постаје једна огромна финансијска пирамида која је изграђена по неславно познатој Понцијевој шеми.
Са становишта статистике и финансијске анализе, кинеске компаније покушавају да генеришу проток новца који је неопходан за опслуживање сопствених обавеза. Ипак, ситуација постаје све лошија. Већ сада просечно кашњење плаћања услуга и роба у континенталном делу Кине износи 87 дана што је максималан ниво у последњих безмало 17 година. Сем тога, тај индекс је два пута већи од просечног на тржиштима у развоју у целини.
Сада кинеске компаније троше отприлике 50% више времена за добијање новца за продату робу и услуге него што су трошиле пре пет година. Тај проблем је нарочито акутан за индустријска предузећа у којима кашњења износе 131 дан.
По правилу, ако кашњење траје више од 100 дана то је већ готово сигуран сигнал кризе у датом сегменту. Слика посебно плаши ако се упореди са компанијама са индексом MSCI Emerging Markets у којима просечно кашњење плаћања износи 44 дана.
„Потраживања кинеских државних компанија повећана су за 23%, током последње две године и отприлике износе 590 милијарди, што премашује годишњи БДП Тајвана - пише Bloomberg. - Број корпоративних банкрота ове године повећан је за 20%, а све више кинеских предузећа бира између две непријатне варијанте: да и даље кредитирају потенцијалне клијенте пристајући на одложено плаћање или да одустају и прате пад продаје“.
Народна банка Кине
Разуме се да то доводи до кризе неплаћања, а укупан ниво кашњења исплата у економији нагло се повећава. На крају, индустријска предузећа неће моћи да исплаћују кредите банкама које их сматрају за предузећа „која не раде“. То значи да ће бити много теже добити нове кредите и наставити са радом. Сем тога, „токсичне активе“ банака не повећавају здравље проблематичне економије Кине.
Као једини излаз остаје још веће задуживање ради опслуживања текућег дуга. То омогућава да се добије у времену, можда чак и неколико месеци, али после тога сав систем може да се сруши као кула од карата.
Ефекат домино активираће се кад у стабилним и „богатим“ компанијама почну озбиљни проблеми са неплаћањима. Када се то деси - настаће талас банкрота, криза банака и нагло смањење хипер капацитета.
Тржиште ће бити очишћено, милиони Кинеза изгубиће своја радна места, а Народна банка Кине биће приморана да троши милијарде за спасавање банкарског система.
Први човек Народне банке Кине већ је отворено изјавио да је корпоративни сектор Кине оптерећен сувише великим износом дугова. Он је нагласио да је пропорција дуга према БДП сувише висока, али није навео цифре.
Ипак, чини се да Пекинг апсолутно није забринут због тог проблема. Иначе, зашто би омогућавао компанијама да повећају дуг одмах за око 0,5 билиона долара у јануару 2016.
По свему судећи, власти претпостављају да компаније треба да усмеравају више новца на тржишта акција, смањујући зависност од дуговања.
„Ми треба да стабилизујемо тржишта капитала - рекао је директор НБ Кине. - Било би добро кад би сви само усмерили своје уштеде у капитал, а онда компаније неће морати да се додатно задужују“.
Према подацима Financial Times, отприлике једна трећина компанија већ је три пута више дужна од износа сопствених актива.
Без обзира на све проблеме, Пекинг је спреман да веома чврсто „гуши“ све симптоме кризе. Изгледа да он у томе може да рачуна на подршку Међународног монетарног фонда.
Први човек ММФ, Кристин Лагард рекла је: „Свет ће пажљиво пратити збивања да би из искуства Кине сазнао како се спретно управља осетљивим балансом између економских трансформација и дубље глобалне интеграције“.
Кинески бизнис има подршку ММФ и званичних власти, централна банка има сасвим довољно резерви, значи - може се поштовати „баланс“ и „спретно управљати“ још неко време. Зато је потпредседник владе Кине, Чан Гаоли, самоуверено рекао да „нема никаквих системских ризика“.
Ипак, Лагард је у праву. Свет пажљиво прати дешавања у Кини.
Превела Ксенија Трајковић
