Појавила се упозорења да Кину чека њена „америчка 2008.“

НЕКИ ЕКОНОМИСТИ ТВРДЕ ДА ГРЧКА ДРАМА ЗА СВЕТ НИЈЕ НИШТА

У ОДНОСУ НА „ДОЛАЗЕЋУ КИНЕСКУ“

Кинеска берза

• Bank of America Merrill Lynch саопштила да 70% руководилаца глобалних фондова верује да се на кинеском тржишту образовао „мехур“. И да симптоми кредитног мехура у Кини подсећају на оно што је погодило САД 2008. године
• Михаил ФЈОДОРОВ, NAS Broker: Од маја 2014. године Кинези су сваког месеца узимали 700 милијарди јуана кредита (више од 110 милијарди долара) - и тако целе године. Темпо од 700 милијарди јуана, на годишњем нивоу даје 8,4 билиона јуана. БДП Кине у 2013. години износио је око 57 билиона јуана, то јест, обим кредитирања у 2014. години био је приближно 15% БДП-а. Такав темпо је превисок за било коју економију, чак и за брзорастућу Кину. Ни једна привреда не може себи приуштити повећање дуга од 15% БДП-а на годишњем нивоу
• Независни финансијер Нарек АВАКЈАН: Нема места паници. Укупан обим тржишта обвезница Кине је релативно мали - око 120 билиона јуана, или око 20 билиона долара, док Shadow Banking нема више од 40 билиона јуана, а заједно са свим проблематичним кредитима - не више од 50 билиона јуана. Народна банка Кине има довољно инструмената за борбу против таквих појава. Стога не мислим да Кину чека судбина америчког хипотекарног тржишта

Пише: Олга САМОФАЛОВА

        ДОК свет пажљиво прати развој догађаја у Европи, нарочито у Грчкој, звона за узбуну се чују и на другом крају планете.

        Неки тврде да је на кинеској берзи почео је колапс.

        Ако у кинеској економији, која такође има све карактеристике кредитног мехура, започну озбиљни проблеми, грчка финансијска криза никога неће интересовати.

        Колапс кинеске берзе који је почео средином јуна не може се зауставити. Један од кључних кинеских идекса CSI300 пао је више од 20% од годишњег максимума у ​​фебруару. У четвртак, 2. јула, кључни индекси пали су за готово 6%.

        Према истраживању Bank of America Merrill Lynch, 70% руководилаца глобалних фондова верује да се на кинеском тржишту образовао „мехур“.

        Још један разлог за забринутост - симптоми кредитног мехура у Кини, подсећају на оне који су погодили САД 2008. године.

        Проблеми у кинеској економији по могућим последицама вишеструко премашују грчке.

        Кинеске власти се нису могле помирити са чињеницом да је тако бурно и дуго растућа привреда (двоцифрени раст) почела да успорава прошле године. У првом кварталу 2015. године кинеска економија је успорена на 7% на годишњем нивоу. То је најнижи ниво од 2009. године (чак и претходни квартал је забележио раст БДП-а од 7,3%).

        Народна банка Кине је још прошле године почела стимулацију раста привреде повећањем кредитирања. Ове године, мере су појачане: НБК је у више наврата снизила кључне каматне стопе, што је требало да доведе до јефтинијих кредита за реални сектор - становништво и бизнис. Затим су омекшана правила куповине некретнина. Након тога снижене су обавезне резерве банака како финансијске организације не би успориле издавање кредита.

        Међутим, ове акције нису дале видљив ефекат, прогнозе кинеског БДП мењају се само нагоре.

        Увоз, обим производње и тржиште некретнина настављају да падају.

        Све предузете мере, с једне стране, интензивирале су опасност сазревања кредитног мехура у Кини. С друге стране, допринеле су настанку мехура на финанскијскм тржишту, односно на берзи. При чему је надувавање мехура на берзи незнатно успорило формирање мехура на кредитном тржишту. Међутим, у сваком тренутку један од тих мехура може да пукне, и знаци који указују на то све су извеснији.

        На пример, симптом мехура на кредитном тржишту је претерани раст обима кредитирања у односу на раст БДП-а. Када обим кредитирања расте 15-20% у односу на раст привреде од 7%, онда се заиста може говорити о кредитном мехуру.

        Кина је завршила четворогодишњи циклус привредног раста, за време кога су Кинези узимали све веће кредите и трошили све више робе. Он се завршио 2013. године. Међутим, током целе 2014. и првих шест месеци 2015. године, Кина наставља да подстиче кредитирање. Од маја 2014. године Кинези су сваког месеца узимали 700 милијарди јуана кредита (више од 110 милијарди долара) - и тако целе године.

        „Темпо од 700 милијарди јуана, на годишњем нивоу даје 8,4 билиона јуана. БДП Кине у 2013. години износио је око 57 билиона јуана, то јест, обим кредитирања у 2014. години био је приближно 15% БДП-а. Такав темпо је превисок за било коју економију, чак и за брзорастућу Кину, једноставно зато што је 15% кредита - с друге стране 15% дуга. Ни једна привреда не може себи приуштити повећање дуга од 15% БДП-а на годишњем нивоу", упозорава Михаил Фјодоров из NAS Broker-а.

Народна банка Кине

        „У јануару 2015. године, кредитирање у Кини је порасло на 1,4 билиона јуана за месец, два пута више од темпа из 2014. године, што је већ скоро 30% повећање дуга у односу на БДП. Од тог тренутка може се поуздано говорити о кредитном мехуру", наглашава овај експерт.

        Кинеске власти су у марту-априлу предузеле низ стимулативних мера, али у мају 2015. године темпо кредитирања није порастао, већ се снизио његов обим - износио је 900 милијарди јуана. То јест, мехур на кредитном тржишту је почео полако да се испумпава. То би било добро да се то није десило само захваљујући чињеници да је паралелно почео да се напумпава мехур на берзи.

        Мере контроле за стимулисање кредитирања у овој години су довеле до тога да су банке обезбедиле ликвидност, али већи део средстава нису уложиле у реални сектор, већ усмериле на берзу. Банке уместо да дају кредите за бизнис, усмериле су новац за финансирање брокера који су куповали акције. Зато што је то засад исплативије. Све то је допринело пумпању мехура на берзи.

        Према подацима Reorient-а, почетком јуна дугови који се односе на финансирање марже (када инвеститори купују акције на позајмљена средства) повећани су безмало пет пута - до 2 билиона јуана (323 милијарде долара), мада је крајем месеца ова вредност незнатно опала.

        Нагли пораст финансирања маржи уплашио је инвеститоре могућим колапсом берзе у Кини, што  би могло уништити милионе краткорочних средстава инвеститора и изазвати талас социјалних немира, упозорава ProFinanсe.

        „Кинеска берза је дефинитивно прекупљена. Јер, није нормално да када се економска ситуација погоршава, тржишта настављају да расту. Стога се такав сценарио, у принципу, могао предвидети"- каже независни финансијер Нарек Авакјан о колапсу кинеске берзе.

        Колапс у другој половини јуна догодио се након што је Народна банка тихо, без објашњења, избацила део средстава из финансијског система земље. То је учињено, како би се охладила прегрејана берза. Инвеститори су протумачили овај потез као крај монетарног стимулисања. То је одмах довело до колапса кинеских акција, а прошлог петка је дошло до највећег пада на берзи за дуги низ година - од 7,4%.

        Током викенда Народна банка је покушала да поправи ситуацију: она је поново снизила каматне стопе и смањила стопу обавезне резерве за неке банаке. До недавно, ови кораци су доводили до раста берзе, међутим сада ове мере нису помогле: од понедељка кинеска берза наставља пад.

        Кинески стручњаци истичу да су монетарне власти добровољно постале таоц берзе. Јер је коришћење монетарних подстицаја за подршку берзе изузетно спорна одлука, тврди ProFinanсe.

        Политика стимулисања економског раста путем монетарних мера води Кину или ка кредитном мехуру, или ка мехура на берзи.

        „Ако у јуну, обим кредитирања не пређе тачку од 1 билион јуана, поготово ако буде мањи, то ће бити веома лош сигнал за сва тржишта, укључујући и америчко", каже Михаил Фјодоров.

        Главни проблем није чак ни чињеница што ће Кинези трошити мање и економија им неће расти тако брзо као раније.

        „Страшан је дужнички терет. Проблем је у томе што све кредите треба вратити. Што више кредита буде издато данас, то ће више морати да се плати сутра“ - говори Федоров. То ће довести до тога да ће обим дугова у великој мери превазићи обим кредитирања.

        „У таквом случају, тржиште обвезница почиње да исисава ликвидност из реалног сектора економије, изазивајући не само смањење потрошње, већ наноси штету општој пословној активности. Овај ефекат се савршено видео на примеру америчке економије 2008. године. А сада, чини се, Кина плови према својој 2008-ој години“, закључује експерт.

        „Верујем да ће будући колапс глобалног тржишта трајати прилично дуго, и већ на јесен ће сви активно разговарати о перспективи кинеске привреде и о томе како она потенцијално може потонути и са собом повући целу светску економију", очекује Федоров.

        Међутим, овакво мишљење не деле сви економисти. Нарек Авакјан не жури да зове на узбуну.

        Према његовом мишљењу, укупан обим тржишта обвезница Кине је релативно мали - око 120 билиона јуана, или око 20 билиона долара, док Shadow Banking нема више од 40 билиона јуана, а заједно са свим проблематичним кредитима - не више од 50 билиона јуана .

        „Народна банка Кине има довољно инструмената за борбу против таквих појава. Стога, не мислим да Кину чека судбина америчког хипотекарног тржишта“, каже Авакјан.

        Превод: Срђан Ђорђевић