Кинезе уче да више троше и да - купују домаће

СРЕДЊА КЛАСА ЈОШ ДАЈЕ ПРЕДНОСТ ЈАПАНСКОЈ, АМЕРИЧКОЈ И ЕВРОПСКОЈ РОБИ

• Пекинг жели да малопродају у земљи повећа до 2015. до 5 билиона долара што је четири пута више у односу на 2008. годину
• Кина је предузећима која активно рекламирају и продају своје производе сеоским срединама већ обезбедила пореске олакшице и субвенције. А Министарство комерцијале спрема програм подршке „произвођачима за унутрашње тржиште”

         ЗВАНИЧНИ Пекинг је забринут што већина Кинеза више воли да штеди него да троши.

         А Кини је потребно управо супротно: већа потрошња ради повећања унутрашњег тржишта ради стимулисања националне економија која ове године бележи три одсто мањи раст него у 2010. години.

         Кина ове недеље слави два празника: Дана средине јесени и Дана формирања Народне Републике Кине. А Пекинг је одлучио да их искористи управо за подстицање потрошње.

         Корисницима мобилних телефона разаслата је иста SMS порука: у трговинским центрима очекују вас снижења и велики број људи.

         Трговински центри бити отворени читаве недеље, без празника. А кинески бизнисмени сматрају добром околношћу и то што је због територијалног конфликта опало интересовање за робу из Јапана јер се надају да ће резултат бити преоријентација потрошача понајвише на кинеске робне марке.

         Кинези, заправо, истовремено праве неку врсту „потрошачке грознице” и паралелено гурају акцију „купуј кинеско”. Свесни су, међутим, да неће све ићи лако и глатко.

         Већина потрошача која припада средњој класи (месечно зарађује више од 2 хиљаде долара) - као и раније - више воли да купује европске или америчке производе. Изузетак су само установе за друштвену исхрану, Кинези своју храну никада ни за шта не мењају. Зато су сви могући ресторани и свратишта загарантовано профитабилни и битна су карика повећања домаће тражње.

         Да је неопходно повећати унутрашњу тражњу власти су постале свесне одавно. Већ почетком економске кризе 2008. године, влада је као један од механизама за одржавање стабилности кинеске економије рачунала на ширење робе са ознаком made in China. Међутим, у пракси се показало да становништво није било спремно да крваво зарађени новац троши, већ је новац носило у банке или га чувало код куће.

         Професор Института за међународну економију Син Џубин сматра да је то условљено кинеском историјом.

         „Људи се сећају тешких времена и покушавају да се осигурају за будућност, штедећи за црне дане” - каже професор.

         Професор сматра да је за промену стања неопходно „развити потрошачку културу”. Она је начелно већ достигла потребни ниво у великим градовима, али не у мањим местима и, посебно, на селу.

         Кина је предузећа која активно рекламирају и продају своје производе сеоским срединама већ обезбедила пореске олакшице и субвенције. А Министарство комерцијале спрема програм подршке `произвођачима за унутрашње тржиште`.

         Кини жели да малопродају у земљи повећа до 2015. до 5 билиона долара што је четири пута више у односу на 2008. годину.