Кина стигла и престигла Америку: 2012. постала лидер светске трговине

А ПРВО ЈЕ - ЈОШ 2009. ГОДИНЕ - ПОСТАЛА НАЈВЕЋИ СВЕТСКИ ИЗВОЗНИК

• Већина експерата је очекивала да ће жута мајица лидера светске трговине прећи у Кину најраније 2016. г., али Кинези су преузели увећане обавезе, засукали рукаве и већ 2012. године престигли Америку. САД су зарадиле тргујући 3,82 билиона долара, а Кина 3,87 билиона долара
• Према предвиђањима, Немачка ће крајем текуће деценије испоручивати у Кину два пута више него у суседну Француску. При том, Немачка већ сада заузима четврто место међу земљама из којих Кина увози робу (после Јапана, Јужне Кореје, САД), а разлика у односу на Америку износи свега 1,5% (6,8% наспрам 5,3%)
• Кинески БДП у номиналном изразу - готово два пута је мањи него у САД: $8,25 билиона наспрам $15,65 билиона. Односно, изгледа да још треба трчати за лидером. Међутим, неки економисти су уверени да ће према размерама БДП Кина преузети лидерство у периоду од 2015-2017.  
• Анализа паритета куповне моћи - коју су правили економисти CIA - показала је много мању разлику: да је БДП у САД $15,6 билиона, а у Кини безмало $12,4 билиона, односно - да разлика више није тако огромна
• Зарађено на техничкој роби, играчкама, одећи и обући, Кина улаже у активе нафте и гаса (већим делом ради добијања удела у капиталу) по читавом свету. Постоје процене да ће Кина до 2015. у тај сектор инвестирати око 430 милијарди долара. Самим тим покушаће да себе обезбеди сировинама за дуги низ година

Пише: Ана КАЛЕДИНА, економски коментатор агенције РИА

         КИНА је - према резултатима за прошлу годину - постала лидер светске трговине. Тако је остварила сан неколико генерација совјетскихграђана који су желели да стигну и престигну Америку. Али, о Кини нису сањали...

         Сједињеним Државама, које су се од краја Другог светског рата одржавале на првом месту, остаје само да умире себе тиме да је највећа економија света, као и раније, америчка.

         Међутим, чини се да ће у блиској будућности та заставица ударника капиталистичког рада такође прећи у руке кинеских другова.

Велики скок

         Промена лидера светске трговине као да је припремана годинама - Кина је још 2009. г. постала највећи извозник, али је та новост сваког изненадила.

         Тога су постали свесни аналитичари Bloomberg, који су једноставно упоредили статистичке податке о извозу и увозу САД и Кине. САД су зарадиле тргујући 3,82 билиона долара, а Кина 3,87 билиона долара. Већина експерата је очекивала да ће жута мајица лидера светске трговине прећи у Кину најраније 2016. г., али Кинези су преузели увећане обавезе, засукали рукаве и већ 2012. године престигли Америку.

         Обични трудбеници Кине форсирали су тај дан колико су могли почев од краја седамдесетих година прошлог века, када се руководство, које је заменило покојног Маоа, одрекло праксе „Брзог скока“ и започело реформе.

         Тако је из године у годину економија стално расла, расла и - израсла. Заправо, нови ниво достигнућа  је - чињеница, не само индикативна, него и веома значајна са становишта распореда политичких и економских снага на светској шаховској табли.

         Јачање улоге Кине и слабљење позиција САД постепено мења традиционалне трговинске везе, што ће се несумњиво одразити и на геополитику. Например, већ сада је јасно да се интересовање Кине премешта из Америке у Европу, посебно у односу на повећање количине увозне робе.

         Према предвиђањима, Немачка ће крајем текуће деценије испоручивати у Кину два пута више него у суседну Француску. При том, Немачка већ сада заузима четврто место међу земљама из којих Кина увози робу (после Јапана, Јужне Кореје, САД), а разлика у односу на Америку износи свега 1,5% (6,8% наспрам 5,3%). 

         Процес диверсификације својих трговинских интереса, као и девизних резерви и злата Кина је започела пре неколико година. И мада у доларским активама Кина држи око 75% својих новчаних резерви ($3,2 билиона), удео америчких папира и даље се смањује. Например, у новембру 2011. г. Кина је у државним обвезницама САД чувала 1, 255 билиона долара, а већ после годину дана 1,17 билиона.

         Кина фактички изјављује да је спремна да финансијски подржава Европу да би имала поузданог трговинског партнера. Тако је прошле недеље премијер Државног Савета Кине, Вен Цјабао, за време посете канцелара Немачке, Ангеле Меркел, истакао да власти његове земље проучавају могућност активније финансијске подршке еврозони преко Европског фонда за финансијску стабилност и Европског стабилизационог механизма.

         Не тако давно, главни корисник свега из Кине биле су само САД. Улажући своје огромне девизне резерве у америчке активе - Кина је фактички кредитирала Сједињене Државе, да би оне за тај исти новац куповале кинеску робу. Сада све више тих „издашности“ одлази у Европу.

Следећа фаза је битка за БДП

         Следећа фаза такмичења са САД несумњиво су размере БДП, према којем Кина још много заостаје од свог ривала. Јер, тек кад према том показатељу претекне Америку, Кина себе може сматрати за највећу економију света.

         Она је последњи скок извела 2010., када је елегантно мимоишла Јапан и попела се на другу степеницу светског пиједестала. Америка је за сада још тврд залогај. 

         Ако се погледа БДП у номиналном изразу, показатељ у Кини је скоро два пута мањи него у САД: $8,25 билиона наспрам $15,65 билиона. Односно, изгледа да још треба трчати за лидером.

         При том, економисти су уверени да ће према размерама БДП Кина преузети лидерство у периоду од 2015-2017. г. Постоје скептици који тврде да се то неће десити чак ни у даљој будућности.

         Америчке власти се, међутим,  не односе тако лакомислено према достигнућима Кине. Например, економисти CIA саставили су занимљиво рангирање земаља полазећи од размера БДП према паритету куповне моћи (цена свих роба и услуга у земљи изражена у ценама САД у датом моменту). Том показатељу стручњаци дају предност, будући да је боље да се према њему упоређују земље које су ушле у глобално такмичење.

         Дакле, према паритету куповне моћи БДП у САД је $15,6 билиона, а у Кини скоро $12,4 билиона, односно, разлика више није тако огромна.

         Узгред, занимљиво је да су економисти CIA спојили достигнућа земаља Европске уније и за лидера поставили управо ту заједницу са $15,7 билиона. Иако формално то није сасвим коректно, пошто ЕУ није држава, таква позиција је у суштини валидна. Сем тога то очигледно показује да економска моћ САД полако опада.

         Померање интересовања Кине према Европској унији је разумљиво. Будући да су САД емитент главне светске валуте, оне тај адут често користе у валутним ратовима и обезвређују долар да би повећале конкурентност. У том смислу Европа је мање одлучна и стабилнија.

Куда воде туђи снови

         Наравно, могли бисмо и да будемо поносни на нашег члана у БРИКС-у, али веома је тужно кад твоје снове остваре други. Јер, управо је у нашој земљи, у зору совјетске власти, вођа светског пролетаријата прогласио неопходним да се према економским показатељима достигну и престигну капиталистичке земље. Крајем 1950.-их Никита Хрушчов је тој пароли удахнуо други живот и као циљ одредио Америку.

         Сада се више не ради о томе да престигнемо САД, него да не заостајемо много од земаља БРИКС-а. Ако погледамо БДП према паритету куповне моћи - и Кина и Индија ($4,7 билиона) су се прилично одвојиле од Русије ($2,5 билиона). Бразил ($2,4 билиона) заостаје само за корак, али нам је одмах иза леђа.

         У ствари, све је прилично логично, будући да су Индија и Кина својевремено рачунале на производњу робе за извоз, а Русија и Бразил на - извоз сировина. 

         На крају, средства зарађена на техничкој роби, играчкама, одећи и обући, Кина улаже у активе нафте и гаса (већим делом на рачун добијања удела у капиталу) по читавом свету. Постоје процене да ће Кина до 2015. г. у тај сектор инвестирати око 430 милијарди. Самим тим покушаће да се обезбеди сировинама за дуги низ година. Заправо, другови иду исправним путем.

         Што се нас тиче, например, можемо да се радујемо што БДП Кине не одражава ниво благостања. Рецимо, ако поделимо БДП по глави становника, онда у Русији тај показатељ износи $17,7 хиљада, а у Кини - $9,1 хиљада. Значајна разлика.

         Мада, ми смо према нивоу БДП по глави становника тек 71. у свету, а Кинези на 181. месту. Према томе, не само још једна  генерација у Русији и Кини треба да сустижу и престижу.

         Превела Ксенија Трајковић