Кина пушта своје приватне инвеститоре и у војну индустрију

ПОТЕЗИ ПЕКИНГА УСМЕРЕНИ СУ И НА ПОВЕЋАЊЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ,

ПА ЋЕ СЕ ЗА НЕКЕ ВОЈНЕ ПРОЈЕКТЕ РАСПИСИВАТИ ОТВОРЕНИ ТЕНДЕРИ

• Кинеска влада прописала да ће приватни инвеститори и запослени у војном сектору државних предузећа добити „исте могућности у лиценцирању и порезима“
• Приступ овом сектору добиће само приватни инвеститори континенталне Кине који ће моћи да учествују у пројектовању и производњи оружја, као и реструктуризацији државних одбрамбених предузећа
• Кина има намеру да од своје Државне бродоградитељске корпорације CSSC, Корпорације кинеске авијационе индустрије AVIC и Аерокосмичке и индустријске корпорације Кине CASIC направи произвођаче и лиферанте  наоружања који ће моћи да се упореде са америчким „Локхид Мартином“ и „Нортроп Груманом“
• Капитализација 10 највећих војних корпорација Кине сада износи 2 билиона јуана (317,2 млрд долара)

        ДЕВЕДЕСЕТИХ година XX века Кина је почела активно да увећава своју борбену моћ купујући руску војну технику.

        За протеклих двадесет година успела је да изврши потпуну обнову армијског наоружања. Следећи корак реформе била је демонополицзација кинеског војно-индустријског комплекса (ВИК).

        Како се указује у извештају Кинеске академије наука, стручњаци из многих земаља су забринути вртоглавим растом одбрамбених расхода Народне Републике Кине. Финансијски приливи омогућили су да се кинеска армија наоружа високотехнолошким оружјем и смањи зависност земље од увоза руског наоружања.

        Кинеска влада је током деведесетих година прошлог века активирала процес техничког опремања домаћег војно-индустријског комплекса. То је довело до раста обима производње кинеске војен технике.

        А у јулу ове године Пекинг је објавио да почиње са привлачењем и приватних инвестиција у ВИК земље.

        У новој одлуци владе прописано је да ће приватни инвеститори и запослени у војном сектору државних предузећа добити исте могућности у лиценцирању и порезима.

        Истовремено је наглашено да ће приступ овом сектору добити само приватни инвеститори континенталне Кине. У изјави се истиче да инвеститори могу учествовати у пројектовању и производњи оружја, као и реструктуризацији државних одбрамбених предузећа.

        Нова одлука владе усмерена је на повећање конкуренције у одбрамбеном сектору, а за неке пројекте ће се расписивати отворени тендери.

        До сада су приватни инвеститори учествовали само у испорукама компоненти и неких материјала за одбрамбену индустрију, али за велике пројекте нису били ангажовани.

        У дугорочним плановима, Кина има намеру да од своје Државне бродоградитељске корпорације CSSC, Корпорације кинеске авијационе индустрије AVIC и Аерокосмичке и индустријске корпорације Кине CASIC направи произвођаче и лиферанте  наоружања који ће моћи да се упореде са америчким „Локхид Мартином“ и „Нортроп Груманом“.

        А у AVIC има намеру да повећа продају производа за 4 пута - са 250 млрд јуана (39,7 млрд долара) у 2011. г. на 1 билион јуана (158,6 млрд долара) у 2020 г.

        У наредним годинама, ће се око 80 процената имовине тих корпорација котирати на берзама у земљи.

        Како се у поменутом извештају саопштава, капитализација 10 највећих војних корпорација Кине сада износи 2 билиона јуана (317,2 млрд долара). Око 70 њихових фирми-ћерки већ је изашло на берзу, а међу њима је четрдесетак војних предузећа. Сумарни обим обим ових 70 компанија износи 25 одсто  актива свих 10 поменутих корпорација.

        Војни експерти истичу да Кина, без обзира на значајан прогрес, ипак заостаје за водећим државама у многим војним технологијама.

        Због тога су ловци Су-27 , савремене крстарице и подморнице руске производње, као и раније, један од кључних ставки кинеског увоза, признаје се на крају извештаја Кинеске академије наука.