Кина одустала од политике „једна породица – једно дете”
НАТАЛИТЕТ ОГРАНИЧАВАН 30 ГОДИНА, А ПЕКИНГ САДА ПОПУШТА ЗБОГ ЕКОНОМСКИХ ПОСЛЕДИЦА СТАРЕЊА СТАНОВНИШТВА
- У Кини се на пет девојчица рађа чак шест дечака, па у тој земљи живи до 30 милиона „сувишних” мушкараца
- Стални комитет Свекинеског народног конгреса укинуо и логоре за „радно преваспитавање” - тренутно постоји 351, а у њима је више од 50 хиљада људи
СТАЛНИ комитет Свекинеског народног конгреса либерализовао је политику наталитета и дозволио породицама да имају по двоје земље. Због забринутости да ће ограничавање рађања довести до старења становништва и бити узрок економских проблема.
Кинески законодавци су, заправо, на овај начин ублажили познату одлуку: „једна породица – једно дете” која се спроводи у земљи која у овом тренутку има 1,349 милијарди људи. Њеном применом је од 1980. године ограничаван наталитет.
Кинеским породицама је било дозвољено да имају два детета само ако су родитељи били јединци.
Донету одлуку треба још да потврди и сам Свекинески народни конгрес.
Либерализована демографска политика почела је, додуше, да и пре ове одлуке функционише у сеоским регионима.
Крајем новембра у провинцији Хенан - једној од најгушће насељених региона земље чије становништво броји више од 90 милиона - дозвољено је да породице које имају девојчицу, могу покушати да добију и дечака.
Иначе, све већи број Кинеза је кршио правило „једно дете у једној породици” јер је из године у годину изазивало све веће незадовољство.
У складу са прогнозама, до 2050. године више од четвртине становника Кине биће старије од 65 година, што представља опасност за тржиште рада.
Садашња стопа наталитета у Кини износи 1,6: толико се просечно деце рађа на једну жену. То је ниже него у већини других земаља.
Западни стручњаци сматрају да би се наталитет у Кини смањивао истим темпом и да Пекинг није водио политика једног детета. Пад наталитета у Кини забележен је и пре него што су власти почеле да се активно боре против њега: ако је 1970. године коефицијент износио 5,8, већ 1978. је пао на 2,7.
Ограничења рађања нису дотицала мале народе, којих у Кини има више од 50, а чији укупни број премашује 85 милиона.
Неретко су родитељи прибегавали вештачкој оплодњи да би добијали близанце.
Још један побочни ефекат ограничавања демографског раста био је дисбаланс између полова због вештачке оплодње.
Подаци последњег пописа становника кажу да се у Кини на пет девојчица рађа чак шест дечака.
Због забране да се роди друго дете у земљи је нагло скочио број абортуса. Према оценама економиста, у земљи је било и до 12 милиона прекида трудноће годишње. А огромни полни дисбаланс догодио се јер је већина Кинеза желела да добије дечаке. Често су жене, када су сазнале да ће добити девојчицу, ишле на абортус.
Због тога тренутно у Кини живи до 30 милиона „сувишних” мушкараца. Они никада неће моћи да себи нађу лепшу половину у земљи.
Критичари радикалних мера наталитета напомињу да се у већини земаља у развоју смањење наталитета дешава само по себи без оваквих драконских мера.
Тренутно је у Кини старосна доб за одлазак жена у пензију 50, а код мушкараца - 60 година. Има индиција да ће Пекинг обе ове летвице” до 2020.године границе подићи за по пет година.
Дефицит радно способног становништва доводи до пораста трошкова који се издваја за радну снагу која је у овој земљи била једна од најјефтинијих.
Стални Комитет Свекинеског народног конгреса укинуо је и многобројне логоре за „радно преваспитавање”.
Кина је систем „поправног рада” увела 1957. године.
Специфичност система ових логора је у томе што је за слање људи морала постојати судска одлука, а укупни рок није могао бити дужи од четири године.
У Кини тренутно постоји 351 овакав логор, а у њима је више од 50 хиљада људи.
Систем је доживео талас критика након случаја извесне Тан Веј.
Она је осуђена на 18 месеци принудног рада, након што је оптужила полицију да су њену једанаестогодишњу кћер киднаповали, силовали и одвели у сексуално ропство.
Горан Шимпрага
