Кина ће у своје супербрзе железнице до 2020. инвестирати 725 милијарди долара

ПЕКИНГ МРЕЖУ ПРУГА КОРИСТИ И ЗА ПРЕВОЗ ТРУПА НА ВЕЛИКА РАСТОЈАЊА, АЛИ ТО ИМА И СЛАБЕ ТАЧКЕ

• Војно функционисање кинеске железнице је јак адут против слабијих суседних држава, али не и против Индије и САД
• Међутим, за уништење железничких композиција у дубини кинеске територије (не ближе од 200-300km од границе), потребно претходно потпуно уништење система ПВО, како би авијација могла да уђе у зону из које може бомбардовати возове. А систем ПВО Кине је прилично снажан - земља је купила 40 батерија ваздушно-ракетних система дугог домета С-300 од Русије, а такође производи копије овог система (колико је успешан - тешко је рећи)
• Први кинески стратешки војно-транспортни авион Y-20, који би ускоро требало очекивати у великој серијској производњи (више од хиљаду), располаже прилично добрим тактичко-техничким карактеристикама: максимална носивост овог транспортера износи 66 тона, а са 51-тонским теретом авион може прелетети растојање од 5200km. Међутим, овај апарат је креиран од стране украјинских и руских инжењера, а његови мотори су потпуно руски

Пише: Леонид НЕРСИСЈАН

        НАРОДНА Република Кина (НРК) убрзано развија мреже супербрзих железничких пруга.

        У развој транспортне инфраструктуре Кина инвестира целих 725 милијарди долара - и то само до 2020. године.

        Овакав развој супербрзе железничке мреже може имати неколико циљева: задовољење домаће тражња за превозом, која је огромна, глобалну економску експанзију и војне потребе.

        Детаљније само о војној компоненти.

        Као што је познато, кинеска армија је већ изводила вежбе транспорта војника уз помоћ брзих возова, који јуре и 200km/h. Таква брзина, уз постојање јаке и разгранате железничке мреже, омогућава транспорт великих јединица кинеске војске на велике удаљености у врло кратком временском периоду.

        С друге стране, кинеске оружане снаге активно раде на сопственој стратешкој транспортној авијацији.

        Сасвим недавно, судећи по фотографијама објављеним на кинеским друштвеним мрежама, земља је добила први војно-транспортни авион Y-20. Кина је тако постала трећа земља у свету, која располаже сопственом производњом стратешке војно-транспортне авијације, после Русије и Сједињених Америчких Држава.

        Железнички саобраћај је један од традиционалних начина транспорта трупа на велике раздаљине. У том смислу - разграната мрежа је очигледна предност. Међутим, реализовати у пуној мери предности, које даје нова инфраструктура, није једноставно против јаког противника. Наиме, на успешно коришћење железнице за транспорт трупа, озбиљно утиче напредак војне авијације и ракетне технике.

        Координaте главних железничких чворишта су добро познате, као уосталом и саме саобраћајнице. Зато, ако се сама чворишта још некако и могу заштитити средствима противваздушне одбране (ПВО), онда је обезбедити заштиту свих саобраћајница дуж целе њихове дужине практично немогуће. Уосталом, што је развијенија и разгранатија железничка мрежа, то је више средстава ПВО потребно за њену заштиту (или барем главних станица и чворишта), што доводи, или до сулудих трошкова, или до погоршања безбедности осталих кључних објеката у земљи.

        У овом тренутку, чак и суседна Индија има способност да нанесе високо прецизне ударе по прилично озбиљној дубини кинеске територије, располажући како балистичким пројектилима из властите производње, тако и модерном авијацијом (више од 200 руских мултифункицоналних ловаца Су-30МКИ).

        Што се тиче удара по покретним композицијама - то је у дубини кинеске територије тешко оствариво, имајући у виду да су оперативно-тактичке ракете и балистичке ракете малог и средњег домета неспособне да нападну покретне циљеве.

        Стога је за уништење железничких композиција у дубини кинеске територије (не ближе од 200-300km од границе), потребно претходно потпуно уништење система ПВО, како би авијација могла да уђе у зону из које може бомбардовати возове. А систем ПВО Кине је прилично снажан - ова земља је купила 40 батерија ваздушно-ракетних система дугог домета С-300 од Русије, а такође производи копије овог система (колико је успешан - тешко је рећи).

        Ускоро ће почети испорука Кини најмодернијих руских ракетних система С-400.

        С друге стране, ако су на неком делу територије уништене пруге, а непријатељ Кине располаже добрим сателитским надзором и обавештајним системом, воз може бити уништен након што је присиљен да застане. Саме композиције је тешко бранити противракетним системима, јер они нису мобилни (осим руског противваздушног система кратког домета Тор-М2У).

        На тај начин, супербрза железничка мрежа је озбиљна претња и „супер оружје“ против релативно слабих земаља које се граниче са Кином, међутим, у хипотетичком сукобу са противницима као што су Индија или Русија ефекат није тако опасан.

        Први кинески стратешки војно-транспортни авион Y-20, који би ускоро требало очекивати у великој серијској производњи (више од хиљаду), располаже прилично добрим тактичко-техничким карактеристикама: максимална носивост овог транспортера износи 66 тона, а са 51-тонским теретом авион може прелетети растојање од 5200km. Међутим, овај апарат је креиран од стране украјинских и руских инжењера, а његови мотори су потпуно руски.

        Кинески еквивалент базиран на Y-20 би требало очекивати у будућности, али с обзиром колико тешко функционишу ствари са копирањем авиона у Кини, овај процес би се могао продужити читаву деценију. А то ће оставити ову земљу зависном од испоруке кључних компоненти из Русије.

        Ипак, могућности Кине у питањима организације и реализације крупних десантних операције ће се значајно повећати, што би могло представљати проблем за „мале“ кинеске суседе, према којима Пекинг води експанзивну политику.

        Превео: Срђан Ђорђевић