Хоће ли се кинески економски џин одржати на ногама?

НЕКИ ВЕЋ ПОЗИВАЈУ ДРУГЕ ЗЕМЉЕ ДА СЕ СПРЕМЕ ЗА НОВИ ТАЛАС ГЛОБАЛНЕ ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ

• Пораст дуга Кине током периода од 2007.-2014 у апсолутном износу био је 20,8 билиона долара. Укупни пораст светског дуга у том периоду износио је 57 билиона долара. Произлази да удео Кине у порасту светског дуга у периоду од 2007.-2014. износи 36,5%, што је веома непропорционално, чак и за тако велику земљу каква је Кина
• У складу са проценама The Financial Times (FT), у периоду од 2008.-2013., у Кини је обим операција „банкарства у сенци” порастао за око четири пута и достигао 20 билиона јуана. То је еквивалентно износу од 3,2 билиона долара и 40% БДП Кине
• У том банкарству главни су трустови, а главни клијенти трустова су грађевинске компаније и други учесници тржишта некретнина. Власти Кине данас виде да су се трустови из фактора економског раста претворили у фактор ризика и дестабилизације и зато покушавају да ограниче „банкарство у сенци”
• Засад су успеси Кине у том правцу више него скромни. „Банкарство у сенци” по инерцији наставља да повећава „мехур” на кинеском тржишту некретнина. „Пуцање мехура” може да доведе до тога да кинеска економија први пут током неколико деценија пређе у негативну зону економског раста и постане детонатор светске кризе
• Аналитичари Bloomberg истичу да ток кинеске кризе личи на крах Вол-стрита 1929., који је довео до Велике депресије у САД. Други виде паралеле са падом на тржишту хипотекарних хартија од вредности 2007.  у САД, који је прерастао у финансијску кризу 2007.-2009.  Власти Кине предузимају очајничке покушаје да зауставе кризу која почиње

         Пише: Валентин КАТАСОНОВ,  професор МГИМО, председник Руског економског друштва „Шарапов”

         ПАЖЊА света данас је сконцентрисана на Грчку, али БДП те европске земље износи свега 180 милијарди евра, што је преко 15 пута мање од фиксираних губитака на берзи Кине.

         Током целе протекле недеље из Кине су стизала забрињавајућа саопштења која се тичу ситуације на кинеској берзи. Од 12. јуна до 7. јула кинеска берза је изгубила отприлике једну трећину своје капитализације или 2,8 билиона долара.

         Да би се процениле размере пада навешћемо за пример да тај износ премашује капитализацију заједно узетих берзи Шпаније, Италије, Шведске, Холандије и Русије.

         Према анкети Bank of America Merrill Lynch 70% менаџера глобалних берзи сматра да се на кинеском тржишту образовао „мехур”.

         Може се рећи прецизније да у кинеској економији има неколико „мехура” – на тржишту некретнина, у кредитној сфери и финансијски на берзи и да сви су узајамно повезани.

         Питање је у следећем: да ли ће се десити нагло „пуцање мехура” или ће кинеске власти успети да их лагано издувају?

         У случају прве варијанте читава светска економија може да претрпи губитке.

         Током последње две-три године многи аналитичари и експерти говорили су да у Кини могу да се појаве озбиљни економски проблеми. Једно од последњих и веома меродавних упозорења било је истраживање познате консултантске компаније McKinsey, које је било посвећено светској дужничкој кризи.

         Извештај о том истраживању објављен је у фебруару 2015. У њему је анализирана динамика светских дуговања за период од 2007.-2014. на основу података из 47 водећих земаља света.

         У периоду од 2007.-2014. светски дуг се повећао са 142 на 199 билиона долара. У наведеном периоду однос светског дуга према БДП повећао се са 269% на 286%.

         Аутори извештаја изражавају забринутост: такав динамички пораст светског дуга у сваком моменту представља претњу да испровоцира други талас светске финансијске кризе.

         Поставља се питање: која земља може да постане епицентар другог таласа светске кризе? Аутори извештаја одговарају да поред САД и Европе (еврозоне) то може да буде Кина.

         Знатан део пораста светског дуговања је – „заслуга” Кине.

         Током 2014. Кини је припадало 14,2% од укупног светског дуга. Према прелиминарним проценама ММФ, у 2014. удео Кине у светском БДП износио је 16,48% (она се нашла на првом месту и престигла САД са уделом од 16,28). Односно, удео Кине у светком дугу отприлике одговара њеном уделу у светској економији.

         Пораст дуга Кине током периода од 2007.-2014 у апсолутном износу био је 20,8 билиона долара. Укупни пораст светског дуга у том периоду износио је 57 билиона долара. Произилази да удео Кине у порасту светског дуга у периоду од 2007.-2014. износи 36,5%, што је веома непропорционално, чак и за тако велику земљу каква је Кина.

         То је и био повод за следећу тврдњу аутора извештаја: Кина постаје главна претња економској и финансијској стабилности у свету.

         Удубљујући се у анализу динамике појединих елемената укупног дуговања Кине, аутори скрећу пажњу на посебно брз пораст дуговања финансијског сектора. У 2000. години удео финансијског сектора у укупном дуговању Кине износио је 5,8%, у 2007.- 15,2%, а у 2014. достигао је 23,0%.

         Аутори извештаја скрећу пажњу на три следеће претње које су повезане са порастом дуговања Кине.

         1.  Отприлике половина свих дуговања директно или индиректно су резултат уговора на тржишту некретнина Кине, а као што је познато, то тржиште је „прегрејано”.

         2.  Отприлике половина нових дуговања која су настала у периоду од 2007.-2014. резултат су такозваног „банкарства у сенци”, које се налази изван државног финансијског надзора и регулисања.

         3.   Убрзано расте задуженост многих градова и општина, а њихова способност да измирују обавезе изазива велику сумњу.

         У 2010. кинеска економија имала је раст од 12%, али је у 2013. тај раст успорила до 7,7% и у 2014 до 7,4%. То је најнижи показатељ у последње 24 године.

         Експерти прогнозирају да у 2015. раст кинеске економије неће премашити 7%. У теорији економије постоји очигледно правило: динамика раста економије не сме да буде мања од каматне стопе за кредите и улагања, иначе земљи прети криза. Ипак, у светлу других земаља 7% раста БДП одлично изгледа.

         То је довољно и за обавезе учесника економске активности у сервисирању својих дугова пошто су за већи део кредита и зајмова које су добијали каматне стопе биле ниже од 7% годишње.

         Неки експерти изразили су сумњу у прогнозу пораста кинеске економије за 7%. Они су скренули пажњу на чињеницу да су још почетком текуће године акције многих кинеских компанија које се баве некретнинама почеле да појефтињују.

         Настала је напетост на тржишту кредитирања кинеских банака на којем каматне стопе расту, али банке, ипак, нерадо дају кредите.

         Кинеске власти покушавају да стабилизују ситуацију.

         Народна банка Кине неочекивано је саопштила да ће смањити проценат издвајања у резервни фонд за депозите за 0,5 процентних поена: са 20% на 19,5%. У британској штампи почеле су да се појављују публикације које изражавају забринутост, будући да је низ банака Лондон-Ситија ушао прилично дубоко у бизнис кредитирања кинеске економије.

         Неке банке као што су Standard Chartered и HSBC убрзано су повећавале обим својих кредитних операција у Азији, укључујући Кину, Сингапур и Хонг-Конг од 2008. Лондон страхује да Велика Британија може постати прва жртва потенцијалне дужничке кризе у Кини.

         Кратко о кинеском „банкарству у сенци”.

         То су данас солидне и потпуно легалне структуре које најчешће имају статус инвестиционих фондова и трустова. Назив „банкарство у сенци” добиле су због тога што не потпадају под стандардни банкарски надзор, на њих се не односе норме и ограничења за додељивање кредита и зајмова, које су иначе утврђене за обичне банке, а такође не реализују резервна издвајања.

         У 2013. години главни учесници тог тржишта – трустови – поседовали су активе у укупном обиму од око 1 билиона долара. Према процени KPMG, те структуре су по обиму актива премашиле локалне осигуравајуће компаније и по величини, после банака, постале друге финансијске структуре у Народној Републици Кини.

         У складу са проценама The Financial Times (FT), у периоду од 2008.-2013., у Кини је обим операција „банкарства у сенци” порастао за око четири пута и достигао 20 билиона јуана. То је еквивалентно износу од 3,2 билиона долара и 40% БДП Кине.

         Главни клијенти трустова постале су грађевинске компаније и други учесници тржишта некретнина. Власти Кине гледале су кроз прсте на рад трустова и других организација „банкарства у сенци” због тога што су оне помагале тржишту некретнина да ојача и да подржава појачан темпо економског раста Кине.

         Власти Кине данас виде да су се трустови из фактора економског раста претворили у фактор ризика економске дестабилизације и зато покушавају да ограниче „банкарство у сенци”.

         За сада су успеси Кине у том правцу више него скромни. „Банкарство у сенци” по инерцији наставља да повећава „мехур” на кинеском тржишту некретнина. „Пуцање мехура” може да доведе до тога да кинеска економија први пут током неколико деценија пређе у негативну зону економског раста и постане детонатор светске кризе.

         Али, да се вратимо на данашње догађаје на берзи Кине. Како истичу аналитичари Bloomberg-а, ток кинеске кризе личи на крах Вол-стрита 1929., који је довео до Велике депресије у САД. Други виде паралеле са падом на тржишту хипотекарних хартија од вредности 2007.  у САД, који је прерастао у финансијску кризу 2007.-2009.  Власти Кине предузимају очајничке покушаје да зауставе кризу која почиње.

         Као прво, финансијски регулатори забранили су компанијама да реализују примарно распоређивање акција на берзи (IPO). Како саопштавају кинески извори заустављено је спровођење раније планираних IPO за 28 компанија.

         Друго, Народна банка Кине издала је наменске кредите за стабилизацију тржишта и на тај рачун купљене су акције за 120 милијарди јуана. Сем тога, банка планира да смањи каматне стопе за кредите ради повећања обима куповине хартија на берзи.

         Треће, основан је специјални стабилизациони фонд, чији капитал треба да изнесе 19 милијарди долара, а његову капитализацију треба да реализује 20 домаћих брокерских кућа.

         Четврто, Комисија за регулисање тржишта хартија од вредности хитно је унела измене у прописе рада брокера, међу којима је посебно важан захтев за прекидање продаје хартија у случају да индекс Shanghai Composite буде нижи од 4,5 хиљаде поена. Додатно је Асоцијација за управљање средствима на берзи објавила отворено писмо у којем је препоручила инвестиционим фондовима „да не организују свеопшту распродају кинеских акција”.

         Пето, делом добровољно, делом под притиском финансијских регулатора - део учесника на берзи зауставио је своје операције. Према подацима Bloomberg, око 200 компанија (четвртина компанија које су регистроване на берзама Кине) обуставиле су аукције за своје акције на берзама континенталне Кине и укупан број хартија недоступних за трговину довеле до 745. То су хартије са тржишном вредношћу од око 1,4 билиона долара (21% капитализације берзе).

         Многи експерти сматрају: „дужничка заштита” која је формирана над кинеском економијом толико је велика да наведене мере могу само да одложе кризу која ће неминовно погодити читаву кинеску економију.

         То се може десити већ на јесен и зато аналитичари позивају друге земље да се припремају за други талас светске финансијске кризе.

         Превела

Ксенија Трајковић