Брзи возови уместо камила на новом кинеском „путу свиле“

У АНТИЧКО ДОБА ПРЕЛАЗАК „КИНЕСКЕ ДЕОНИЦЕ” ПОДРАЗУМЕВАО ЈЕ ДВА МЕСЕЦА ЈАХАЊА НА КАМИЛАМА

•  Нова железница биће повезана с мрежом из Ланџоуа, а пут од Пекинга до Урумчија, који су међусобно удаљени 3.000 километара сада ће трајати мање од једног дана

         КИНА приводи крају градњу железничке пруге коју је – не без разлога - назвала „брзи пут свиле“ због улоге коју ће имати у транспорту робе и људи трасом историјске мреже путева.
         Та пруга биће пуштена у погон у октобру 2014. године. А они којим буду путовали њеним брзим возовима ће од 2014. моћи да се превезу 1.900 километара од Ланџоуа до Урумчија за осам сати.
         У античко доба, тај пут је подразумевао два месеца јахања на камилама.
         Оближња пруга, која је пуштена у погон 1962. и може да превезе путнике из Ланжоуа у Урумчи за 20 часова, наставиће да ради.
         Новом линијом ће углавном јурити путнички возови, док ће се старом кретати теретњаци. Стара железница тада ће моћи да превози до 424 милиона тона робе сваке године, двапут више него сада.
         Због лоших услова, у античко доба је било тешко одлучити се на путовање на запад и за многе је то био пут у једном правцу, пошто повратак у Централне равнице није био исплатив.
         Нова железница биће повезана с мрежом из Ланџоуа, а пут од Пекинга до Урумчија, који су међусобно удаљени 3.000 километара сада ће трајати мање од једног дана. Скраћење путовања са неколико месеци на неколико сати донеће промјену не само у начину путовања, већ и привредној структури североисточне Кине.
         Историјски пут свиле почиње у древном граду Чанган, данас познатом као Сијан, и протеже се до Медитерана на западу и индијског потконтинента на југу. Његова укупна дужина већа је од 10.000 километара, од чега је 4.000 на територији Кине.

         Поред свиле која је остала главна роба, данас су се на подручју пута свиле развиле пољопривреда, туризам, индустрија, нови извори енергије и логистике.
         У првим месецима 2013, Дунхуанг, у коме постоје остаци древног пута свиле, примио је 750.000 туриста и зарадио укупно 690 милиона јуана - а процењује се да ће се зарада од туризма повећати када буде готова железница. Док се са истока на запад тим путем возе туристи, у супротном правцу вози се јужно воће, ништа мање значајно у комерцијалном смислу.
         Куповина воћа је углавном била ограничена на западну Кину и само су богате породице у Централој равници могле до сада себи да га приуште. Данас се, међутим, 100.000 тона грејпфрута превози сваке године из Дунхуанга у централну и источну Кину.
         У античко доба би, за превоз те количине воћа, била потребна два месеца и 5.000 камила. Данас се дуж целог пута свиле могу видети знаци здравог раста којем ће нова железница свакако бити од користи.
         И док је пустиња Гоби некад значила тежак рад и смрт, она данас показује живот и напредак. У предграђима града Гансу, у провинцији Јумен, 1.100 турбина на ветар протеже се дуж 40 километара пустиње. Железницом се превозе челик и гвожђе у Јумен и граде се базе за нове индустрије - које ће, према званичним прорачунима, остварити зараду од 15 милијарди јуана (1,8 милијарди евра) до 2015. године.

(Бета)