Како је Израел успео да на једном месту ликвидира Хамнеија и шест врхунских генерала Ирана?

НАПАО ЈЕ УСРЕД БЕЛА ДАНА, АЛИ СА 200 АВИОНА И ДЕСТИНАМА СТЕНД-ОФ РАКЕТА

* Хамнеија је било могуће елиминисати самог у аутомобилу или на некој мање безбедној локацији. Али, судећи по исходу, Израелци су чекали „златни час“ када ће се састати цео војни савет Ирана. Тај дочекани моменат је за њих био и дар судбине и резултат мукотрпног обавештајног рада

* Московски војни експерт Антон МАМЕДОВ: ЦИА је неколико месеци пратила ајатолаха. Мислим да је користила комбинацију метода – од класичне агентуре до високих технологија. САД и Израел вероватно имају „изворе“ у иранској влади или, вероватније, међу особљем резиденција. Неко је могао да дојави предстојећи састанак, неко је могао да потврди да ће Хамнеи дефинитивно стићи

* Техничко извиђање није нужно морало да укључује сателите (иако и они прате кретање колона возила). Али, укључивало је пресретање комуникација, радарско извиђање (детектовање рада комуникационих система унутар резиденције) и могуће прислушкивање соба у којима је планиран састанак.

* Треће, могла је бити коришћена анализа понашања. Током месеци надзора, обавештајне агенције су могле да идентификују обрасце: на пример, дан пре важног састанка, у комплекс се уноси више хране, стижу безбедносна возила, мења се радно време мобилних релеја у том подручју. Сви ови детаљи се склапају и формирају мозаик који сигнализира: „Мета је у гнезду“

____________________________________________________________________

              ПОД бомбами ракетама Израела погинули су ирански врховни вођа Али Хамнеи, командант Корпуса исламске револуционарне гарде Мохамед Пакпур, министар одбране Азиз Насирзадех и друге кључне личности режима. Укупно шест високорангираних генерала.

              Како је Израел технички био у стању да изведе такву операцију?

              Ево како то објашњава руски војни аналитичар Антон Мамедов:

              Према медијским извештајима, удар је постао могућ захваљујући обавештајним подацима ЦИА која је неколико месеци пратила кретање припадника иранског руководства и обавештавала Израел о тачном времену састанка у владином комплексу у Техерану.

              Израелски авиони су извели удар усред бела дана, бацајући десетине бомби на комплекс где се одржавао састанак. Оно што се догодило у Техерану било је резултат класичне операције „обезглављивања“.

              Припрема операције таквих размера не траје недељама, па чак ни месецима. Процењујем да је хоризонт планирања био најмање шест месеци до годину дана. А највероватније и већи.

              Најтеже овде није било пронаћи Хамнеија, већ искористити тренутак када се максималан број припадника иранског врха нашао на једном месту.

              Хамнеија је било могуће елиминисати самог у аутомобилу или на некој мање безбедној локацији. Али, судећи по исходу, Израелци су чекали „златни час“ када ће се састати цео војни савет Ирана. Тај дочекани моменат је за њих био и дар судбине и резултат мукотрпног обавештајног рада.

              ЦИА је неколико месеци пратила ајатолаха. Мислим да је користила комбинацију метода – од класичне агентуре до високих технологија. Хајде да погледамо.

              САД и Израел вероватно имају „изворе“ у иранској влади или, вероватније, међу особљем резиденција. Неко је могао да дојави предстојећи састанак, неко је могао да потврди да ће Хамнеи дефинитивно стићи и да неће напустити резиденцију док се састанак не заврши.

              Техничко извиђање није нужно морало да укључује сателите (иако и они прате кретање колона возила). Али, укључивало је пресретање комуникација, радарско извиђање (детектовање рада комуникационих система унутар резиденције) и могуће прислушкивање соба у којима је планиран састанак.

              Треће, могла је бити коришћена анализа понашања. Током месеци надзора, обавештајне агенције су могле да идентификују обрасце: на пример, дан пре важног састанка, у комплекс се уноси више хране, стижу безбедносна возила, мења се радно време мобилних релеја у том подручју. Сви ови детаљи се склапају и формирају мозаик који сигнализира: „Мета је у гнезду.“

              Удар је извршен током дана. Многи се питају: зар то није био луд ризик за пилоте?

              Дневни напад је био део стратегије. Израелци нису желели да само убију Хаменеија; желели су да демонстрирају апсолутну рањивост режима. Удар на центар Техерана усред бела дана, пред очима целог света, био им је потребан и као снажан психолошки ударац.

              Што се тиче ризика, он је минимизиран дејством неколико фактора. Први, огроман број авиона укључених у почетни напад што је потпуно загушило иранске системе противваздушне одбране па њихове посаде једноставно нису имале времена да реагују. Други, саме бомбе. Највероватније су користили прецизно вођену муницију лансирану са даљине - такозване „стенд-оф“ ракете.

              Израелски пилоти можда нису ни морали да залазе у зону дејства иранских система противваздушне одбране.

              И треће, извиђање. До тренутка када су борбени авиони полетели, Израелци су са сигурношћу знали да су коридори за лет слободни и да је иранска ПВО или заслепљена или заузета одбијањем лажних напада.