Јељцин 1994. предлагао Клинтону да Русија „прва уђе у НАТО“, али и – безбедносни „картел“
УЧИНИО ЈЕ ТО 14. ЈАНУАРА, ЗА ВРЕМЕ ПРЕГОВОРА У ЊЕГОВОЈ РЕЗИДЕНЦИЈИ У НОВО-ОГАРЈОВУ
У Вашингтону постсовјетски простор
назвали „опасном политичком збрком“
* Према транскрипту разговора са којег је ознаку поверљивости скинуо Архив националне безбедности САД, Борис Јељцин је предложио стварање "неке врсте картела који би укључивао Русију, Сједињене Државе и европске земље“
* гАмериканац је говорио о „величини Русије, али је избегао да се изјасни и о пријему и о „картелу“. Оценио је да ће се за Русију и САД отворити јединствене могућности ако се буду придржавале неког „предвиђеног курса“. И додао: „Могли бисмо да гарантујемо Европи век мира или више“
____________________________________________________________
БИВШИ председник РФ Борис Јељцин је на састанку са америчким лидером Билом Клинтоном у Ново-Огареву 14. јануара 1994. рекао да Русија, у случају ширења Северноатлантске алијансе, прва треба да уђе у НАТО, а да би земље централне и Источне Европе тада „следиле пример Москве“.
Детаљи овог разговора дати су у транскрипту са којег је скинута ознака поверљивости у Архиву националне безбедности САД.
Јељцин је, према објављеном документу, предложио стварање "неке врсте картела који би укључивао Русију, Сједињене Државе и европске земље“.
Ово је, према замисли бившег председника Русије, требало да помогне јачању међународне безбедности.
У транскрипту се наводи да је Клинтонов одговор био "веома одмерен".
Тадашњи амерички председник је говорио о „величини Русије, али није поменуо идеју стварања „картела“ земаља који је предложио Јељцин или чланство РФ у НАТО-у“.
Клинтон је оценио да ће се за Русију и САД отворити јединствене могућности ако се државе придржавају предвиђеног курса.
Нагласио је: „Могли бисмо да гарантујемо Европи век мира или више“.
Ширење НАТО-а се коначно догодило 1999. године, када су се блоку придружиле Пољска, Чешка и Мађарска.
Прошлог фебруара скинута је тајност са докумената према којима је Клинтон обећао да ће радити на блиској сарадњи са Јељцином, док је Вашингтон постсовјетски простор назвао „опасном политичком збрком“.