И Софија има своје Кирбије: Ево како амбасадори ЕУ газе суверенитет Бугарске
А ЕВРОПАРЛАМЕНТ КРИТИКУЈЕ РУСИЈУ ЗБОГ ТОБОЖЊЕГ ПОЛИТИЧКОГ
И ЕКОНОМСКОГ ПРИТИСКА НА ПОСТСОВЈЕТСКОМ ПРОСТОРУ
- Амбасадори Немачке и Француске у Софији, Матијас Хепнер и Филип Отие, затражили да Бугарска одбаци „олигархијски модел управљања, а влада да следи смернице цивилног друштва“
- Холандски амбасадор - Карел ван Керстен - у писаној изјави обзнанио да га уопште није брига да ли ће бити оптужен за мешање у унутрашње ствари Бугарске, па указао да је и он, као и амбасадори Француске и Немачке, заинтересован да на важна места дођу „одговарајући људи који стоје на одговарајућим позицијама“
- Четрнаест софијских амбасада објавило је заједничко писмо у функцији заштите права хомосексуалаца, подржавајући геј-пропаганду
- Питам се: како смо дозволили странцима да се према нама понашају као англосаксонски мисионари у афричком или индијском селу пре два века?
Пише: Димитар ЗДРАВКОВ, представник међународне организиације „Евроазијски народни савез“ у Бугарској
ПРОШЛОГ четвртка у Европском парламенту на пленарној седници у Стразбуру усвојена је резолуција којом се критикује Русија због „политичког и економског притиска на просторима постсовјетских земаља ....“ .
Ја, као Бугарин, држављанин једне земље која је ушла у Европску унију, и на својој кожи искусила све последице те чињенице за људе у Бугарској, запањен сам том изјавом.
Испоставља се, дакле, да није Европска унија та која врши притисак на постсовјетске и пост социјалистичке државе, упадљиво игноришући кршења основних демократских норми и оштар пад животног стандарда у земљама које су одабрале „европски вектор развоја“ (на пример балтичке државе и Бугарска ), већ баш Русија? Међутим, чињенице говоре нешто сасвим другачије.
Почнимо са чињеницом да Бугари очигледно нису сматрали да је неопходно да буду информисани о одлукама које су донете у Европском парламенту, а које обезбеђују „важно упутство“ руководству Бугарске да се удружи са другим земљама ЕУ у борби против „наступајуће Русије“.
На превод ове изјаве на бугарски језик никада нисам наишао, ни у званичним изворима, нити у медијима.
Како је могуће не написати ништа у бугарским медијима о стварној ситуацији у балтичким земљама, које је ЕУ усрећила, примила у своје редове, и довела пред економски колапс и демографску кризу? Да не помињемо оживљавање нацизма тамо.
Судећи према нашим медијима - тамо је све баш супер! Међутим, код нас се ништа не пише о стварном стању у другим постсовјетским земљама, осим похвала за оне политичаре који се придржавају „европског“ вектора.
Желим да изнесем праве чињенице о мешању Европске уније у унутрашње послове Бугарске.
Да, Бугарска је чланица ЕУ и НАТО, али до сада јој нико није званично укинуо суверенитет. Али, шта се заправо догодило?
Овде наводим чињенице о дешавањима само у кратком временском периоду, почев од јула 2013. године до данас.
Дакле, 8. јула 2013. - амбасадори Немачке и Француске у Софији, Матијас Хепнер и Филип Отие, тражили су да Бугарска одбаци „олигархијски модел управљања, а влада да следи смернице цивилног друштва.“ Преведено на обичан језик, то значи да су господа амбасадори земаља ЕУ извршили притисак на бугарске власти, захтевајући оставке легално изабране владе Пламена Орешарског. При томе се узимају у обзир само ставови демонстраната, а игноришу ставови многих људи који су у исто време митинговали у знак подршке Орешарском.
Зар ово није мешање у унутрашње ствари? Ако није, па шта је онда?
Седмог септембра 2013. као онај који бугарски народ учи животу наступио је британски амбасадор Џонатан Ејлин, који је критиковао „сукобљене стране“ и рекао да од бугарских власти „и даље очекује реформе“.
До када ће он да чека и које ће санкције уследити након тога, овај дипломата нам није објаснио.
Амерички амбасадор госпођа Марси Рис отишла је још и даље и коментаришући именовање Бојана Чукова на место секретара Савета безбедности, нагласила је да су протести (а Бугарска је стално у стању митинга и протеста и са десне и са леве стране, а уз то је суочена и са сталном економском кризом ) - позитиван феномен, да ће генерисати дебату и слободе. И заиста, како би Бугари живели без препорука америчког амбасадора, који се и сам осећа супервизором и диригентом бугарске политичке игре?
Холандски амбасадор у Бугарској Карел ван Керстен 17. јула је у писаној изјави обзнанио је да га уопште није брига да ли ће бити оптужен за мешање у унутрашње ствари Бугарске, па указао да је он, као и амбасадори Француске и Немачке у Бугарској, заинтересован да на важна места дођу „одговарајући људи који стоје на одговарајућим позицијама“!
Дакле, ево ко се бави кадровском политиком у Бугарској!
Холандски амбасдадор је још указао да је то заједнички став ЕУ.
Четрнаест дипломатских мисија објавило је заједничко писмо у функцији заштите права хомосексуалаца, подржавајући геј-пропаганду.
Зашто нико не жели да чује мишљење народа о педерастији, већ нас - уместо тога - присиљавају да се „опуштено“ односимо према геј-пропаганди?
Општепознато је да су сви нормални Бугари апсолутно против овакве врсте перверзија! Огромна већина не жели ову прљавштину!
Па зар онда и ово није директно мешање?
А ово су само „узгредне изјаве“!
Са каквом ли је само ароганцијом и лицемерјем - уз потпуно игнорисање протокола – прожет однос наших евроатлантских „партнера“ (које представљају њихови амбасадори у Софији) према суверенитету моје земље!
Врло често се - после оваквих изјава и извештаја псеудоаналитичара - питам како смо дозволили странцима да се према нама понашају као англосаксонски мисионари у афричком или индијском селу пре два века?
Колико ли ће још бугарски народ трпети све ово?
За бугарски народ (који баштини богату историју и културу) понижавајуће је то што је стављен у позицију „питомца“ оних држава које тврде да су носиоци „универзалних цивилизацијских вредности“.
А у ствари, овако грубо мешање у унутрашње ствари суверених држава носи збуњеност, беду и корупцију омладине.
