Галијашевић: Тражењем „предсједника БиХ“ Бошњаци ће добити само нови пораз

ШТА ЈЕ НОВИ ГРАДОНАЧЕЛНИК БАЊАЛУКЕ ДРАШКО СТАНИВУКОВИЋ РАДИО ТРИ НЕДЈЕЉЕ У ЛОНДОНУ?

Драшко Станивуковић и Сенад Хаџифејзовић

* Уставни амандмани које је иницирала СДП су препаковани „Априлски пакет“ који је пропао 2006. То је идеја БиХ какву је заступао Алија Изетбеговић прије и послије рата - осокољен и подржан од бивших босанских комуниста и хоџа предвођених Мустафом Церићем - мртва у сваком њеном аспекту и нико је, па ни СДП је не може оживјети

* У једној емисији „Face“, гласовитог новинара и хаџије Сенада Хаџифејзовића, огласио се из свога дома локални бањалучки твитераш и шарлатан, Срђан Пухало, тумачењем, политичког концепта побједе и онога што се мора радити ако се жели владати у Републици Српској и уклонити Милорада Додика. Покушао је објаснити новом граоначелнику Бањалуке, честом госту у студију чаршијског хаџије, да не смије никад признати геноцид у Сребреници, одрећи Ратка Младића и Радована Караџића, напасти на СПЦ и величати партизане а нападати четнике...

* Млади градоначелник је у томе видио политикантство, а у интервјуу код хаџије, након прочитане изјаве добро плаћене чланице управе сарајевског Бе-Ха телекома, наводне Српкиње, Светлане Ценић, млади политичар је уз поздраве, напоменуо како је са Светланом био заједно, у Лондону 21 дан

* Из којих разлога су били тамо и има ли то везе са МИ-6. натукнуо је хаџи Сенад, али нови градоначелник је то пречуо. Није објашњавао, откуда тамо, колико пута и колико дуго и има ли то везе са сличним путовањима Младена Иванића или неких, познатих политичара из Србије

___________________________________________________________________

       Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ

       ПРОШЛО је више од годину дана како је Саша Магазиновић шеф Клуба посланика СДП, најавио да ће посланици ове партије вратити у парламент "априлски пакет" уставних промјена.

       Пред Заступничким домом Парламентарне Скупштине БиХ 9. децембра ће се наћи приједлог којим се у бх. систем уводи функција једног предсједника државе, али и функција државног премијера. Број посланика у Представничком дому парламента БиХ био би повећан са 42 на 87, а делегата у Дому народа са 15 на 21.

       Иако СДП предлаже „крњи априлски пакет“, сигурно је да од тога неће бити ништа и да је то пропала ствар.

       Познатим, уставним амандманима, названим Априлски пакет, 2006. године, било је предвиђено увођење једног предсједника БиХ и два потпредсједника, јачање правосуђа на државном нивоу увођењем врховног суда, давање дијела надлежности држави у области пољопривреде и локалне управе, те пуне надлежности у дијелу међуентитетског транспорта.

Саша Магазиновић

       Такође, још тим пакетом је било предвиђено јачање улоге државног парламента са подизањем броја посланика у Представничком дому са 42 на 87, а делегата у Дому народа са 15 на 21.

       Предвиђен је био и механизам по којем би надлежности пребачене с ентитета на БиХ могле бити враћене само уз  једногласну сагласност у оба ентитета.

       Интеграције у ЕУ би ојачале увођењем правила да се о питањима битним за европски пут одлучује на нивоу БиХ.

       Ипак, „Априлски пакет“ је пропао због два гласа мањка за двотрећинску већину потребну за измјене Устава, а кључни рушитељи су били Харис Силајџић и Божо Љубић, али и Реис Мустафа Церић и Кардинал Винко Пуљић.

       Тачније, џамија и католичка црква срушише су `Априлски пакет` када је кардинал Пуљић покренуо подјелу ХДЗ а тадашњи реис Мустафа еф. Церић, на хутби позвао Силајџића ‘да напише Устав БиХ без ентитета’.

       Главна медијска подршка том пројекту пружана је из ‘Аваза’ и од стране многих познатих тв лица.

       Уз Силајџића је стала цјела сарајевска чаршија. А на крилима приче о ‘спашавању државе БиХ’ Силајџић је 2006. изабран за члана Предсједништва БиХ из реда бошњачког народа.

       Свесрдно га је помагала и тадашња амбасадорица БиХ у Катару Бисера Турковић.

       Странка за БиХ и нови ХДЗ 1990 оборили су `Априлски пакет` уставних промјена 2006. године махинацијама, поткупљивањем и подмићивањем, писао је у депеши из Сарајева Douglas McElhaney, амерички амбасадор.

Светлана Ценић и Драшко Станивуковић

       „Ове двије партије су, радећи заједно, врло вјероватно купиле подршку тиме што су дале одређене материјалне подстицаје, како би обезбиједиле потребна два гласа којима би, уз своје гласове, блокирале пакет”, написао је McElhaney.

       Данас је већ та идеја Босне и Херцеговине какву је заступао Алија Изетбеговић прије и послије рата -осокољен и подржан од бивших босанских комуниста (окупљених око Нијаза Дураковића и Златка Лагумџије) и хоџа предвођених Мустафом Церићем - мртва у сваком њеном аспекту и нико, па ни СДП је не може оживјети.

       Ова идеја, иза којих је стајала, свом политичком и „правном“ силом, западна алијанса (заједно: Американци и Њемци, Британци, Французи и Аустријанци) била је заснована на пројекту измјене Дејтонског споразума, јачању институција у Сарајеву и обесмишљавању Републике Српске.

       Тај приступ, на отвореној сцени, произвео је многе неефикасне и непотребне институције док је са друге стране, присилио народе на хомогенизацију и коначно заокруживање етничког простора у форми још увијек снажног, западног концепта нација-држава.  

       Поразом унитарног концепта и друштвеним посљедицама које је изазвало агресивно инсистирање на њему, поражени су и Бошњаци, као конститутивни народ.

       Али, у Сарајеву још увијек није покренут процес нужног преиспитивања, иако су видљиви политички сукоби, унутрашње подјеле и међусобне оптужбе.

       Власт је сласт, а како је највише има у рукама Бакира Изетбеговића, јасно је да је мета свих политичких напада, само он: Алијин син, Принц исламизма и Предсједник СДА.

       И када се од њега тражило да се одрекне Амира Зукића, због криминала (што је учинио), и када су захтијевали да се одрекне Емира Солака (што је учинио), па Амира Сарајлића (што није ни помислио да учини), на дневни ред су дошли захтијеви за одрицањем од политичке улоге властите супруге Себије Изетбеговић.

       Хорски, гласно као јато врана, неки бивши високи функционери СДА, дојучерашњи сарадници Бакира, удружили су се са многим отпадницима који су напустили СДА само из разлога борбе за власт.

       Ништа они у властити политички образац нису унијели ново: и даље су ту свети Алија Изетбеговић и јуначка одбрана Босне, уз причу о геноциду у Сребреници, што је посталолакмус папир народне исправности и патриотизма.

       Медијски удари на „РС“, како говоре сарајевске медији, тај стални политички и јавни притисак, покренуо је процес обликовања идеологије унутар Републике Српске и код млађих генерација, које су већ ступиле на сцену. 

       У једној чаршијској телевизијској емисији „Face“, гласовитог новинара и хаџије Сенада Хаџифејзовића, огласио се из свога дома локални бањалучки твитераш и шарлатан, Срђан Пухало, тумачењем, политичког концепта побједе и онога што се мора радити ако се жели владати у Републици Српској и уклонити Милорада Додика.

Џевад Галијашевић

       Покушао је Пухало објаснити новом граоначелнику Бањалуке, честом госту у студију чаршијског хаџије, да не смије никад признати геноцид у Сребреници, одрећи Ратка Младића и Радована Караџића, напасти на Српску православну цркву и величати партизане а нападати четнике, а да би сарајевски новинари требали питати Мирка Шаровића шта мисли о томе.

       Млади градоначелник је у овоме видио политикантство а не покушај безначајног петљанца са твитера, да заштити младог политичара од неугодних сарајевских питања.

       Наравно: ако си Србин, ништа од тога се не мора, јер је то твоје најдубље национално увјерење – нема ту присиле.

       У интервјуу код хаџије, након прочитане изјаве добро плаћене чланице управе сарајевског Бе-Ха телекома, наводне Српкиње Светлане Ценић, млади политичар је уз поздраве, напоменуо како је са Светланом био заједно у Лондону 21 дан.

       Из којих разлога су били тамо и има ли то везе са МИ-6. натукнуо је хаџи Сенад, али нови градоначелник је то  пречуо. Није објашњавао, откуда тамо, колико дуго, колико пута и има ли то везе са сличним путовањима Младена Иванића или неких, познатих политичара из Србије.

       И је ли то повезано са његовом побједом у Бања Луци?

       Међутим, на крају крајева, овај интервју и све оно што је речено, показало је колико су чврсте границе између паралелних свијетова, које су изградили Бошњаци и Срби, страхујући, врло често и оправдано, једни од других.

       Свјест о нужности договора и промјене курса једини је излаз за Бошњаке ако желе избјећи још веће поразе.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари