Галијашевић: Алији и његовом миту и значају сваки рок је истекао

АМЕРИЧКИ ИЗБОРИ У БИХ ДОНИЈЕЛИ СУ И БРОЈАЊЕ ГЛАСОВА ПРОТИВ ДОДИКА И ВОЈНУ ВЈЕЖБУ НАТО

* За понижавајуће убједљивим изборним поразом његовог сина Бакира дошла је заглушујућа тишина коју нарушавају уздаси страха његових политичких насљедника који су потврдили да је и Алијин аманет потпуно изблиједио

* Република Српска и Додик били су претврд орах за разне видљиве и невидљиве играче и разне форме мешетарења и покушаја да се изборна воља народа поништи и промјени

* Након пораза од представника СДП БиХ, Дениса Бећировића, побједници избора, бивши „титини комунисти“, баш како приличи „прокламованим грађанским принципима“, пружили су руку спаса Бакиру и његовој СДА па се на дијелу Босне, на ком нема живих Срба, виде обриси нове, велике коалиције: све грађанске странке плус СДА и ХДЗ... али без Жељка Комшића

* Нескривана ирационална русофобија постала је нови аргумент и основ угрожавања безбједности Републике Српске и опстанка народа који већ деценијама трпи притисак. Увијек са исте западне адресе

_________________________________________________________

       Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ

       ЦЕНТРАЛНА изборна комисија БиХ је пропустила задњи рок прописан Правилником о провођењу избора, у коме је морала објавити прелиминарне резултате Општих избора, али је, након свега, ипак признала да су Милорад Додик, Жељка Цвијановић и Додиков СНСД побједници општих избора у Републици Српској.

       Дакле: потврдила је ипак да је Додик нови, изабрани, Предсједник Републике Српске.

       Ово значи да је пропала операција поткопавања Додика, са крајњим циљем рушења државно-правног положаја Републике Српске.

       Остаје сазнање да чланови Централне Изборне комисије, нису читали Изборни закон и пратеће акте који регулишу изборну активности којима је прописано да "ЦИК утврђује и објављује изборне резултате након обједињавања резултата гласања са редовних бирачких мјеста и резултата добијених пребројавањем гласова у Главном центру за бројање најкасније 20 дана након одржавања избора“.

       Из Главног центра за бројање су раније обећали да ће сви нивои власти,у БиХ, осим предсједника и потпредсједника РС, бити пребројани у року, тј. до 22. октобра, као да је могуће селективно спроводити прописе па један дио провести, а други нека чека.

       Зато су, из Републике Српске, поднијели кривичне пријаве против чланова ЦИК-а.

       Три дана прије истицања рока за објаву резултата, некако у тишини, обиљежена је деветнаеста година од смрти Алије Изетбеговића. Понижавајуће убједљив пораз његовог сина Бакира на овим изборима и заглушујућа тишина коју нарушавају уздаси страха његових политичких насљедника, потврдили су да је и Алији - његовом миту и значају - сваки рок истекао, а да је његов аманет потпуно изблиједио.

       У држави, која је остала послије његове смрти дубоко подјељена и етнички сукобљена, са слабим  институцијама и трећеразредним западним управитељима, није преживјело ништа, општим ставом потврђено као непорецива вриједност људског рода, а да није вишеструко поништено и брутално исмијано.

       Међународни споразум о миру, из Дејтона, са Алијиним потписом на себи, коначно је јавно поцијепан у парампарчад, од стране Велике Британије и Њемачке узодобрење Сједињених Америчких Држава.

       Устав, закони, правна традиција, судска пракса, баш као и мит о Алији, у БиХ, већ одавно не значе ништа.

       Избори за званичнике у БиХ, који су се још од мостарског случаја потврдили као сувишан и непотребан посао, свој посебни бесмисао су открили након општих избора 2018. године, послије којих никад није изабрана извршна власт у пола БиХ. Тачније, унутар муслиманско-хрватске Федерације јер Влада тог ентитета, остала је да влада у тзв. техничком мандату до општих избора 2022.године, упркос корупцији, криминалу и судским процесима пред Судом БиХ.

       И то није све, јер ће се нови избори открити  као врхунац безакоња и исмијавања уставног поретка.

       Томе је допринио човјек који је своје знање стекао на курсу за изборне званичнике у Бечу 2011. године: Титов официр, Алијин полицајац и британски штићеник - Суад Арнаутовић, предсједник Централне изборне комисије.

       На питање из њему блиске, чаршијске структуре: хоће ли ЦИК поништити изборе у Републици Српској, он одговара: „Теоретски, закон је то предвидио. Ако је на бирачком мјесту током гласања или током пребројавања гласова дошло до таквих неправилности које утичу на резултате избора онда је ЦИК дужан да то поништи."

       Услиједио је брзи одговор српске јавности и покренуто је потписивање Петиције за Републику Српску и Додика, са јасном поруком: "Својим угледом и рјечју дајемо му јавну подршку".

       То је било својеврсно "упозорење да нико не смије мијењати изборне резултате".

       Петицију је потписало преко 180 истакнутих особа, међу којима: француски професор геополитике Алексис Труд, академик Јелена Гускова, бивши министри вањских послова СРЈ Владислав и Живадин Јовановић, затим редатељи Емир Кустурица и Предраг Гага Антонијевић, продуцент Макса Ћатовић, глумац Вук Костић, издавач Дејан Мастиловић, и други.

       "Ми доле потписани, вођени љубављу према Републици Српској и њеним грађанима, својим угледом и речју дајемо јавну подршку новоизабраном председнику Републике Српске Милораду Додику, победнику на изборима од 2. октобра 2022. године", пише у петицији.

       Потписници истичу недвосмислену подршку демократски исказаној вољи српског народа у Републици Српској чије право на слободан избор свих политичких представника не смије нико оспоравати, прекрајати, мијењати и поништавати.

       И наравно, тако је просто и морало бити.

       Очито је Милорад Додик то знао, па је послије потврде његовог избора упутио ријечи помирења и позив на заједништво у одбрани положаја Републике Српске, какве и приличе Предсједнику.

       Република Српска и сам Додик били су тврд орах за разне видљиве и невидљиве играче и разне форме мешетарења и покушаја да се изборна воља народа поништи и промијени.

       Након пораза од представника СДП БиХ, Дениса Бећировића, побједници избора, бивши „титини комунисти“, баш како приличи „прокламованим грађанским принципима“, пружили су руку спаса Бакиру и његовој СДА па се на дијелу Босне, на ком нема живих Срба, виде обриси нове, велике коалиције: све грађанске странке плус СДА и ХДЗ... али без Жељка Комшића. 

       У атмосфери изградње, нових-старих савеза, спашавања Бакира, пребројавања и општег безакоња, услиједило је гомилање НАТО трупа у БиХ и војна вјежба под окриљем Еуфора, симболичног назива –„Брзи одговор“.

       Ни војне пријетње, ни незаконито, “ново бројање гласова”, нажалост, нису крај притиска који се чини на Републику Српску јер ово је тек војна вјежба и бројање гласова.    

       Нелегална контрола извршена прије објављивања прелиминарних резултата избора,  најављује улазак у жалбене процедуре и процес одлучивања о жалбама политичких субјеката на поједине поступке и одлуке изборних званичника, као и понашања на одређеним гласачким мјестима.

       Количина уложених жалби и некомпетентност Централне изборне комисије, њихова увезаност са прозападним политичким странкама и западним тајним службама, указују нам да ће овај процесс узнемиравања друштва преко овог органа да се настави са потпуно новим могућностима.

       Закони су у Босни непоуздан савезник у овом процесу јер они нити познају законе нити имају намјеру да поступају по закону. Истовремено, понашање појединих илегалних али и легитимних дипломатских структура запада у БиХ, њихове реторичке бомбе које пуштају у јавност те понашање војних структура задужених за одржавање мира у БиХ и огромно присуство разних специјалаца, командоса и обавјештајнихслужби у БиХ и Републици Српској, усмјерено је против мира и стабилности.

Џевад Галијашевић

       С друге стране, појачава се притисак лажног, мигрантског таласа и убрзава евакуација терористичких организација са Блиског и Средњег Истока, које, уз помоћ западних служби и отворених европских граница, хрле пут крвавог Елдорада: у Украјину.

       Повећана терористичка пријетња, на простору источне Европе, видљива у акцијама САД, покушава се прикрити нарученим, примитивним анализама.

       Чувајући унутрашње јединство глобалне „НАТО-нације“, посебно на украјинској позорници, на којој НАТО глумци, играју добро увјежбану улогу разарања, убијања, агресије и тероризма, са циљем ограничавања могућности утврђивања истине као најважнијег услова, нужно потребног помирења и будућег заједничког живота Руса и Украјинаца.

       САД и Велика Британија, радикалне, глобалне империје, као агресивни геополитички карцином изједају психологију и морални аспект изградње јединствене и цјеловите Европе, чувајући своје позиције и моћ, на идеолошкој тековини фашизма: овај пут глобализованог и планетарног, чија локална рефлексија на Истоку, управо су украјински нацизам и милитаризам.

       Та нескривена, ирационална русофобија, постала је данас нови аргумент и основ угрожавања безбједности Републике Српске и опстанка народа који већ деценијама трпи притисак.

       Увијек са исте западне адресе.