Ево зашто су Руси у праву кад тврде да ракетама ATACMS по њиховој земљи туку Амери а не Укри

ОДАБИР ЦИЉЕВА И ПРИПРЕМА ЗА УДАРЕ У РУКАМА ЈЕ НАТО – НАЈЧЕШЋЕ АМЕРИКАНАЦА

ATACMS

* Американци имају више од 400 сателита војних сателита, укључујући неколико десетина шпијунских. Европска унија и НАТО имају их много мање, а Украјина их нема уопште

* Достављање Украјини сателитских снимака није довољно. Потребно су њихово декодирање и интерпретација у посебним центрима. У свету постоји свега неколико таквих центара, а на територији Украјине нема ни једног. У САД је то National Geospatial-Intelligence Agency, у Француској Centre d'Expertise de la Défense, у Великој Британији Defence Intelligence Organisation. Постоје и три такве НАТО структуре: NATO Communications and Information Agency, Allied Joint Force Command и Allied Command Operations

* Сви они тренутно раде за Оружане снаге Украјине. У њима се сателитске обавештајне информације обрађују у реалном времену и постају основа за добијање тачних координата циља

* Након што лансер и радар ATACMS стигну на стартну позицију, положај лансера се утврђује уз помоћ ГПС са тачношћу до центиметара, а оријентација се до кардиналних тачака са тачношћу од стотих делова степена. Те вредности се преносе у центре за обраду информација НАТО. Тамо, на основу добијених података, стручњаци креирају компјутерски програм који ће контролисати лет ракете до циља

_______________________________________________________________

           ОДЛАЗЕЋИ Џо Бајден је – иако Бела кућа још избегава да то званично потврди - одобрио у ноћи 17. на 18. новембар ударе по Русији америчким балистичким ракетама ATACMS, а само 24 сата касније изведен je њима први удар. По руској Брјанској области.

           Према подацима Министарства одбране Рф, 6 од 5 ракета лансираних са територије Украјинеа пресрели су руски системи ПВО С-400 и Панцир.

           Једна ракета је оштећена и пала је на техничку територију војног објекта у Брјанској области, што је довело до пожара. Циљ удара је вероватно био 67. арсенал Главне ракетно-артиљеријске управе, који се налази у близини града Карачева у којем живи око 17 хиљада људи, а Брјанска је удаљен 43 километра.

           Ракете ATACMS имају домет до 300 км, а америчке крстареће ракете JASSM до 370 км.

           Британске крстареће ракете Storm Shadow и њихова француска верзија SCALP-EG  - до 560 км.

           Сваки удар тим ракетама заиста би – као што је оценила Москва - значио директно учешће Сједињених Држава и њихових сателита у непријатељствима против Русије, као и радикалну промену суштине и природе сукоба.

           Само „учешће“ почиње већ са сателитским извиђањем.

           Американци имају више од 400 сателита војних сателита, укључујући неколико десетина шпијунских.

           Европска унија и НАТО имају их много мање, а Украјина их нема уопште.

           Предавање обавештајних података Кијеву само по себи још није пуно учешће у сукобу. Али, достављање Украјини сателитских снимака није довољно. Потребно су њихово декодирање и интерпретација у посебним центрима.

           У свету постоји свега неколико таквих центара, а на територији Украјине нема ни једног.

           У САД је то Национална геопросторно-обавештајна агенција (National Geospatial-Intelligence Agency), у Француској Центар за експертизу одбране (Centre d'Expertise de la Défense), у Великој Британији Одбрамбена обавештајна организација (Defence Intelligence Organisation). Постоје и НАТО структуре које се зову Агенција за комуникације и информисање НАТО (NATO Communications and Information Agency), Команда здружених савезничких снага и Савезничка команда за операције (Allied Joint Force Command и Allied Command Operations), које обрађују и анализирају податке за подршку војним операцијама.

           Сви ови центри су међусобно повезани дуплираним дигиталним комуникационим линијама.

           Сви они тренутно раде за Оружане снаге Украјине.              

           У њима се сателитске обавештајне информације обрађују у реалном времену и постају основа за добијање тачних координата циља. Оно што се на војном језику зове одређивање циља је тачка у којој се задаје ударац било којом врстом оружја.

           Сами удари се креирају, по правилу, не у кокпиту земаљског лансера или авиона. То раде горе наведени центри.

           То је дуга и сложена процедура која захтева учешће многих специјалиста из различитих области.

           Након што лансер и радар ATACMS стигну на стартну позицију, положај лансера се утврђује уз помоћ ГПС-а са тачношћу до центиметара, а оријентација се врши до кардиналних тачака са тачношћу од стотих делова степена.

           Те вредности се преносе у центре за обраду информација НАТО. Тамо, на основу добијених података, стручњаци креирају компјутерски програм који ће контролисати лет ракете до циља.

           На томе раде специјалисти - војна лица из земаља НАТО-а, обично Сједињених Држава. Они креирани програм враћају назад – посади ATACMS.

           Са крстарећим ракетама Storm Shadow и SCALP-EG, које носе бомбардери Су-24 и ловци-бомбардери Ф-16 све је приближно исто. Једина посебност је што је почетна тачка свега - покретна. Али, крстареће ракете имају могућност да прилагоде свој курс према радарском портрету подручја. Чак имају и фотографију објекта, која компензује нетачности у достизању тачке лансирања и грешку у времену лансирања. Дакле, ни овде пилот/посада ни на који начин не одређује где ће и како ракета летети.

           Дакле, украјински оператери лансера и носача америчких пројектила су једноставно возачи и опслуга. Њихов задатак је да довезу аутомобил на позицију, пошаљу контролном центру своје координате, а када им компјутерска „слика лета“ – да притисну тастер Enter.

            Реални одабир циљева и припрема за ударе у рукама је НАТО — најчешће америчког војног особља.