Египат спреман да изнајми пирамиде у Гизи и храмове у Луксору и Абу Симбелу

МИНИСТАР ПРИВРЕДЕ САЈЕД ХЕГАЗИА НАЈАВИО ПОВЛАЧЕЊЕ ОЧАЈНИЧКОГ ПОТЕЗА

• Највећи интерес показао Катар, а министар обећао сународницима - 200 милијарди долара које би биле употребљене за враћање државног дуга и отварање радних места
• Девизне резерве земље пале са 36 милијарди $, колике су биле за време Мубарака, на 13,6 милијарди $ на старту 2013. године

        ЕГИПАТСКИ министар привреде Сајед Хегазиа спрема се да повуче очајнички потез: да на најмање пет година странцима изнајми пирамиде у Гизи. А приде:  још и чувене храмове у Луксору и Абу Симбелу.

       Највећи интерес за „изнајмљивање“ показао је Катар.

       Египат рачуна да би овим потезом напунио државну касу са 200 милијарди долара, односно - да би тако краткорочно изашао на крај са тешком економском кризом која потреса земљу.

       Министар Хегазиа је обећао сународницима да би добијени новац употребио искључиво за отплату дела спољног дуга и стратешке инвестиције за отварање нових радних места. Покушао је и да их увери: да би Египат био ослобођен енормних трошкова одржавања комплекса пирамида и храмова.

       Египат је у готово безизлазној ситуацији. Има резерве жита само за три месеца.

       Од почетка јануара, Каиро је успео да купи једва 235 хиљада тона жита, што је трећина од количине која је купљена у истом периоду прошле године. Иначе, Египт је - да би прехранио своја 84 милијуна становника - приморан да увози 60% потребних  житарица, тј. 18,8 милијуна тона, а за то мора издвојити око 11 милијарди долара.

       Увек до сада, кад су у земљи цене хране почињале да дивљају, долазило је до побуна становништва. Тако је било и 1977. и 2003. и 2008. године.

       Каиро преговара са ММФ-ом о зајму од 4,8 милијарди долара. У време кад су девизне резерве земље пале са 36 милијарди $, колике су биле за време Мубарака, на 13,6 милијарди $ на старту 2013. године.

       Централна банка је узалуд потрошила 20 милијарди долара да би обуздала инфлацију која је само у јануару забележила стопу од 8%.

       Број ноћења у Каиру с 80%  пуног капацитета, колико се бележило у временима пре „пролећа“, пао је на 14%. Туризам у Египту, који је некада био једна од главних привредних грана, данас производи само губитке.

       Режим Мохамеда Морсија суочава се с још једним проблемом. Почетком јануара је катарски премијер Шеик Хамад бин Џасим Ал Тани Каиру понудио 2,5 милијарди долара кредита уз само два одсто камате, али се умешао теолошки институт Ал-Азхар, који према новом уставу Египта има право да надзире да све владине одлуке буду у складу с начелима Ислама. Јер, тај институт је одбацио такву могућност јер су камате су према Кураном забрањене међу муслиманима.

       А Ал-Азхар се још није изјаснио о могућности давања у најам пирамида у Гизи.