Џонсон: Сад је јасно зашто Путин и Лавров већ 12 година говоре о Новорусији

МОСКВА ЋЕ ТРАЖИТИ ДА СЕ И ХАРКОВ, НИКОЛАЈЕВ, ДЊЕПРОПЕТРОВСК И ОДЕСА ИЗЈАСНЕ ЖЕЛЕ ЛИ ДА БУДУ СА РУСИЈОМ

* Новорусија је историјски термин настао у 18. веку за време Руског царства. Означавао је простран административни регион у данашњем јужном и југоисточном делу континенталне Украјине, дуж северне обале Црног и Азовског мора. Термин је ушао у званичну употребу 1764. године, када је царица Катарина Велика основала Новоросијску губернију

* Путин га је први пут употребио 17. априла 2014. године, описујући Харков, Луганск, Доњецк, Херсон, Николајев и Одесу као делове Новорусије и као територије које су бољшевици припојили Украјини, без обазирања на етнички састав

* Верујем да Путин и Лавров - када данас говоре о Новорусији - сигнализирају максималистичке циљеве... Не само задржавање већ узетих територија (Крим, Доњецк, Луганск, Херсон, Запорожје), већ претензије на суседне регионе, укључујући Харков, Дњепропетровск, Одесу и Николајев, где живе људи који говоре руски или где постоје историјске везе са Русијом

___________________________________________________________________

            Аутор: Лари ЏОНСОН

            МЕЂУ многим вредним лекцијама које сам научио је и - важност слушања шта Руси говоре.

            И Владимир Путин и министар спољних послова РФ Сергеј Лавров више пута су током протеклих 12 година указивали на важност Новорусије за Русију.

            У интервјуу ТВ БРИКС, Лавров је 9. фебруара 2026. (истих изјава било је раније), поновио захтеве Русије поводом Украјине: елиминисање њених „нацистичких корена“, спречавање увоза оружја у Украјину и заштита права становништва Крима, Донбаса и Новорусије које говори. Дакле: људи које је кијевски режим назвао „нељудима“ и покренуо против њих почетком 2014. године грађански рат.

            У говору посвећеном Дану дипломата, Лавров је изјавио да ће Русија „завршити процес враћања“ Крима, Донбаса и Новорусије у њихову „родну луку“ (што значи пуну интеграцију тих територија у Русију) у складу са вољом коју је становништво изразило на референдумима 2022. године.

            Додао је да језичка, културна и верска права Руса и рускојезичног становништва у областима које су остале под контролом Кијева, морају бити враћена, заједно са елиминисањем војних претњи по безбедност Русије из Украјине.

            Сличне речи су се одразиле и у његовом говору 11. фебруара 2026. године, током „Владиног сата“ у Државној думи, где је критиковао двоструке стандарде Запада (на пример, подржавање самоопредељења Гренланда, а истовремено ускраћивање тог права Криму, Донбасу и Новорусији) и обећао да ће дипломатски бранити став Русије.

            Новорусија је историјски термин који је настао у 18. веку за време Руског царства. Означавао је простран административни регион у данашњем јужном и југоисточном делу континенталне Украјине, дуж северне обале Црног и Азовског мора.

            Термин је ушао у званичну употребу 1764. године, када је царица Катарина Велика основала Новоросијску губернију. Ово је био део ширења Русије ка југу крајем 18. века, подстакнутог низом руско-турских ратова (посебно 1768-1774 и 1787-1792).

Бивши аналитичар ЦИА Лари Џонсон

            Термин је углавном напуштен након почетка 20. века, али је намерно оживљен у пролеће 2014. године усред повратка Крима Русији и подршке становништву Донбаса. Владимир Путин га је први пут широко употребио у говору 17. априла 2014. године, описујући Харков, Луганск, Доњецк, Херсон, Николајев и Одесу као део Новорусије - територија које су бољшевици припојили Украјини, без обзира на етнички састав. Верујем да када Путин и Лавров данас говоре о Новорусији, они сигнализирају максималистичке циљеве... Не само о задржавању већ окупираних територија (Крим, Доњецк, Луганск, Херсон, Запорожје), већ и претензије на суседне регионе, укључујући Харков, Дњепропетровск, Одесу и Николајев, где живе људи који говоре руски или где постоје историјске везе са Русијом.

            Ствари су могле бити другачије... Када смо Ендрју Наполитано и ја интервјуисали Сергеја Лаврова пре годину дана, министар спољних послова је нагласио да је Русија била спремна да остави Донбас и Луганск унутар Украјине ако се гарантују права грађана који говоре руски и ако се заштити Руска православна црква.

            Такође нас је подсетио да су украјински преговарачи изнели овај предлог на расправу у Цариграду у априлу 2022. године. Али овај прелиминарни споразум је осујећен интервенцијом САД и Бориса Џонсона.

            То је била прекретница.

            У наредним месецима, Русија је одржала плебисците у Доњецку, Луганску, Запорожју и Херсону, дајући становницима тих региона избор: придружити се Руској Федерацији или остати део Украјине. Резултати у сва четири региона су убедљиво били у корист придруживања Руској Федерацији, што је касније и учињено.

            До сада је Русија захтевала међународно признање четири нове републике, као и Крима, као сталних делова Русије. Украјина је више пута одбацила овај захтев.

            Верујем да су Лавровљеве недавне поновљене изјаве о Новорусији јасан и намеран сигнал да је позиција Русије постала тврђа. Свако ново преговарачко решење сукоба у Украјини сада ће вероватно укључивати захтев да се Харкову, Дњепропетровску, Одеси и Николајеву пружи прилика да одлуче да ли желе да се придруже Руској Федерацији.

            И даље верујем да је једини пут ка миру и безбедности за Русију војни пораз Украјине и НАТО-а. Руси остају отворени за проналажење мирног решења, али критични услов је да се НАТО мора померити ка западу, а не ка истоку.