Добитник награде „Ђузепе Торе“ за критички есеј о Хашком трибуналу - Џорџ Самјуели

ДРУГУ НАГРАДУ РАВНОПРАВНО ПОДЕЛИЛИ – ЕНДРЈУ ВИЛКОКСОН И ЏОНАТАН РУПЕР

* Самјуелијев есеј је детаљно истражио правне деформације, све до потпуних аберација, у раду Трибунала. Ево неколико примера: заштита чигледно лажних текстова, коришћење анонимних или "de relato" сведочења, екстремно проширење списка саучесника у злочину, суштинско пребацивање обавезе доказивања на одбрану, промене правила током трајања поступка, анулирање права на одбрану

___________________________________________________________

       ЖИРИ награде „Ђузепе Торе“ (за 2020. годину), која се додељује за критичке аналитичке есеје о раду Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКТЈ), одржао је телефонску седницу 1. марта 2021.

       Три члана жирија, Џин Тоши Марацани Висконти, Уго Вилани и Уго Ђананђели, је после пажљивог разматрања шест примљених есеја и продубљене размене мишљења, донео једногласне закључке. Оцењено је да су есеји одличног квалитета, али за три од пет есеја је оцењено да су потпуно у складу са критеријумима постављеним у јавном позиву за доделу награде.

       Жири је одлучио да прву награду додели есеју Џорџа Самјуелија „Осигурати жељени исход: политичка мисија МКТЈ“, а две равноправне друге награде есејима Џорџа Ендрјуа Вилкоксона „Критички поглед на МКТЈ – настанак и пракса трибунала“ и Џонатана Рупера „Истина и правда на амерички начин: како је МКТЈ деформисао историју и изопачио правду“, у име групе BCRT (The Balkan Conflicts Research Team).

       Самјуелијев есеј је детаљно истражио правне деформације, све до потпуних аберација, у раду Трибунала.

       Наводимо само неколико примера: заштита чигледно лажних текстова, коришћење анонимних или "de relato" сведочења, екстремно проширење списка саучесника у злочину, суштинско пребацивање обавезе доказивања на одбрану, промене правила током трајања поступка, анулирање права на одбрану.

       Постоји јасна и утемељена критика настанка Трибунала и његове политичке и неправне функције: основан је одлуком Савета безбедности УН за коју није постојао правни основ и одмах се показао као инструмент НАТО, САД и западних интереса у региону.

       Руперов есеј у име BCRT је аналитичан и добро документован, иако је мање детаљан од Самјуелијевог по питању фундаменталних правних аспеката. Стил је читак и конкретан, а језик погодан и за читаоце који нису правни стручњаци.

       Слично се може рећи и за Вилкоксонов есеј, који, као и остала два, синтетички третира параметре назначене у позиву за награду: критичка анализа рада Трибунала, његове легитимности (негирана), непристрасности (доказано одсутна) и заштите права оптужених (непостојећа).

       Сва три есеја јасно показују да је реализација главног прокламованог циља Трибунала – доприноса помирењу једнака нули; напротив, очигледна пристрасност Трибунала је допринела очувању, па чак и погоршању међуетничке нетрпељивости.

       Иако је одлучио да награди ова три есеја, жири сматра да и есеји Александра Ђенића и Јована Милојевића заслужују пажњу и дистрибуцију, па зато препоручује и њихово објављивање.

       Џин Тоши Марацани Висконти

       Уго Вилани

       Уго Ђананђели

       Напомена: Управни одбор италијанског Удружења Jugocoord“, које додељује награду „Ђузепе Торе“, састао се 10. априла 2021, усвојио горњи извештај жирија и донео одлуке везане за доделу новчаних награда добитницима и објављивање есеја. Одлуке су објављене јуче, 2. маја 2021.

       (Превео са енглеског: В.К.)

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари