НИКОЛАС МАДУРО: Лидер умереног „чавизма“ са кубанских студија

ЧАВЕЗОВ НАСЛЕДНИК: НЕКАД ВОЗАЧ АУТОБУСА, ДАНАС ДРЖАВНИК

Николас Мадуро

• Влада Венецуеле је синоћ објавила да ће Мадуро обављати дужност председника до расписивања превремених избора у року од 30 дана и да ће управо он бити кандидат владајуће странке
• Аналитичари хвале Мадуров помирљив тон и умеће преговарања, као и способност да вешто кормилари међу разним струјама чавизма
• Мадуро савршено савладао антиимперијалистичку реторику којом се Чавез прославио
• На Куби годину дана се „усавршвао у политичким наукама“
• Његова супруга је адвокат Силија Флорес, важна личност чавизма, а данас државни тужилац Венецуеле

        НОВИ лидер Венецуеле - после смрти Уга Чавеза - постао је потпредседник државе Николас Мадуро (50).

       Управо њега је Чавез, пре поласка у Хавану на четврту операцију, прогласдио за свог наследника.

       Мадуро је, иначе, некадашњи возач аутобуса, а данас је умерени политичар и ветеран „чавизма“.

       Чавез га је окарактерисао као „изграђеног револуционара“ и „човека пуног искуства“, иако је млад.

       Влада Венецуеле је синоћ објавила да ће Мадуро обављати дужност председника до расписивања превремених избора у року од 30 дана и да ће управо он бити кандидат владајуће странке.

       Неки политиколози сматрају да су на одлуку о избору Мадура утицали Чавезови ментори, кубанска браћа револуционари, Фидел и Раул Кастро

       „Он је један од младих вођа који има најбоље способности“ да води земљу „чврстом руком и са визијом, с љубављу за свој народ ... и са међународним угледом који је сам изградио“, говорио је тада Чавез.

       Мадуро је био министар спољних послова од 2006. године. Кад је Чавес 7. октобра 2012. био поново изабран за председника - именовао је Мадура за свог заменика, па је овај наставио да обавља две дужности.

       Мадуро је био и синдикални вођа у подземној железници у Каракасу.

       Политичку каријеру је започео 1999. кад је био изабран за посланика Покрета 5. републике, који је основао Чавез. Кратко време је био и председник Националне скупштине (2005-2006).

       На политичкој сцени Мадуро је постајао све присутнији откако се Чавез разболео. Управо се он најчешће налазио уз Чавезову болесничку постељу на Куби.

       Високи и бркати Мадуро припада умереном крилу „чавизма“. Успео је да направи контакте на међународној сцени откако је током Чавезовог одсуства све чешће наступао уместо болесног шефа државе.

       Аналитичари су хвалили његов помирљив тон и умеће преговарања, као и способност да вешто кормилари међу разним струјама чавизма.

       Током продуженог одсуства оболелог Чавеза, Мадуро је заоштрио тон према опозицији, нарочито према вероватном противнику на председничким изборима, гувернеру Енрикеу Каприлесу, којег је назвао „принцом паразитске буржоазије“.

       По узору на ментора, дуги говори и учестала појављивања у јавности нису страни Мадуру, који је вест о Чавесовој смрти објавио са сузама у очима.

       Аналитичари оцењују наглашавају да је Мадуро савршено савладао „антиимперијалистичку реторику“ којом се Чавез прославио.

       Мадуро се на Куби годину дана „усавршвао у политичким наукама“.

       Његова супруга је адвокат Силија Флорес, важна личност чавизма, а данас државни тужилац Венецуеле.