Британија троши милијарде фунти на Украјину, а није у стању да из Бирмингема уклони 17.000 тона смећа

СТАРМЕРОВА ВЛАДА КАО ДА ВИШЕ ПОДРЖАВА МИГРАНТЕ И УКРАЈИНУ НЕГО СВОЈЕ ГРАЂАНЕ

Бирмингемски пејзаж...

* Штрајк је у Бирмингему, који је некада био државно индустријско чудо, започео због плана градске власти да  отпусти неколико бригада комуналаца, а осталима да смањи плате. Штрајкачи се противе и захтевају повећање плата. Власт то одбија, а смеће се гомила па пацови и мишеви продиру у куће и станове

* Бирмингем покушава да запуши рупе у свом буџету које се шире од 2023. године када је градска власт прогласила банкротство. Отад нема новца за финансирање услуга локалне самоуправе, смеће се одвозило спорадично, а градско осветељње се због штедње искључује 

* У граду је због тешке ситуације уведено ванредно стање. У помоћ ретким комуналцима, који још увек нису побегли са посла, прискаче и војска. Али, њени припадници су рекли Financial Times да британске оружане снаге не би биле у стању да воде рат у Европи дуже од две недеље. Јер, армија тренутно само споља личи на војну силу

* Стармерова влада не иде на уступке, чак демонстрира дуготрајно насиље над домицилним становништвом.  «Обећавам да ћете зажалити што сте учествали у овим нередима» – поручио је премијер Кир Стармер учесницима масовних протеста након убиства сина досељеника из Руанде који је убио три девојчице

________________________________________________________________

           ВЕЋ месец дана власти Велике Британије не могу решити проблем са протестима комуналаца у Бирмингему.

           На улицама другог по величини града у том краљевству све је више ђубра, преко 17.000 тона.

           У исто време власти активно подржавају слање своје армије у Украјину и планирају да наоружавају Кијев чак и после успостављања мира. 

           Ево како су ђубре и армија повезани и како владајућа лабуристичка партија затвара очи пред проблемима унутар земље због својих међународних амбиција.

           У Бирмингему се криза везана за градски отпад погоршава из дана у дан. За само месец дана на улицама града акумулирано је, замислите, 17 хиљада тона смећа које нема ко да очисти и одвезе.

           Пацови и мишеви продиру у куће и станове, а локалне власти нису у стању да се договоре са комуналним радницима у штрајку који захтевају само једно — повећање плата. Администрација не жури да испуни тај захтев јер власт огрезла у корупцији није у стању да пронађе за то потребна средства.   

           Штрајк је започео због плана да се отпусти неколико радних бригада, а осталима да се смање плате.

           На тај начин, град који је некада био државно индустријско чудо, покушава да запуши рупе у буџету које се шире од 2023. године када је градска власт прогласила банкротство. Отад нема новца за финансирање услуга локалне самоуправе, смеће се одвозило спорадично, а градско осветељње се због штедње искључује. 

           У граду је због тешке ситуације уведено ванредно стање. У помоћ ретким комуналцима, који још увек нису побегли са посла, ангажују и војску. Неизвесно је колико ће и они да издрже јер и војне структуре ВБ имају мноштво проблема и разлога за незадовољство.

           Проблем није новијег датума. Министарство одбране Уједињеног Краљевства прогласило је 2021. године да ће до 2025. године бројност оружаних снага смањити са 82.000 на 72,5 хиљада људи.

           Смањење армије планирали су да надокнаде са 30 хиљада резервиста, али се после испоставило да је њиховим ангажовањем ситуација постала крајње тешка. Војницима недостаје морални дух, а све је крајње погоршано слањем војне технике Украјини. 

           Како су припадници војске рекли Financial Times, оружане снаге не би биле у стању да воде рат у Европи дуже од две недеље. Армија, како истичу стручњаци тог листа, тренутно само споља личи на војну силу.

           То су потврдили и покушаји њене употребе у Ираку и Авганистану где је су ОС ВБ имале и понижавајуће неуспехе. 

           Док британским оружаним снагама недостају средства за задовољење властитих потреба, премијер Кир Стармер се залаже за слање војске у Украјину и расправља о слању 5 хиљада ракета за потребе ПВО Кијеву што ће буџет коштати 1,6 милијарди фунти стерлина. 

           Стармер тврди да ће Европа наставити да снабдева Украјину чак и након постизања мира. 

           Међународних амбиција и неоколонијалних планова руководство Велике Британије по свему судећи има више него војника.

           Савезници Британије већ упозоравају на њену неспособност да комплетира једну бригаду за брзо реаговање у оквиру НАТО, ако то буде потребно.

           Лондон није 2023. године могао да стане на чело снага за брзо реаговање у НАТО пошто није могао да пронађе 5 хиљада слободних војника. Вероватно су тада били заузети нечим што личи на данашњу смеће-кризу у Бирмингему, а недостатак британских војника морала је да попуњава Немачка. 

           Све ово не смета Лондону да тврди да ће у скорој будућности комунално ангажовање оружаних снага «престати да буде крајња мера». Наводно ће британска војска чешће демонстрирати силу у земљи и активније учествовати у ратним операцијама на територијама других држава.

           Наводно ће се њихово присуство осећати по читавом свету. 

           Британске оружане снаге тренутно располажу су опремљене само мировне и хуманитарне операције. Укључујући заштиту миграната који од Британије праве копију својих отаџбина — понајвише Нигерије или Пакистана. А ти проблеми се уопше не решавају.

           Стармерова влада не иде на уступке, већ прети казнама за угрожавање миграционих токова који све више личе на једно велико и дуготрајно насиље над домицилним становништвом. 

           «Обећавам да ћете зажалити што сте учествали у овим нередима» – са иронијом је изјавио Стармер током масовних протеста у августу прошле године након убиства сина досељеника из Руанде који је убио три девојчице. 

           Да би сачувала властити  рејтинг, британска влада пре подржава странце него своје грађане. 

            Слично правило функционише и на међународној арени где, супротно интересима обичних Британаца, власти преферирају да троше средства на очување свог имиџа у иностранству.