Британци све незадовљнији мигрантском политиком и подршком Украјини
СТАРМЕРОВА ВЛАДА ПООШТРАВА ЗАКОНОДАВСТВО И СМЕРА ДА МИГРАНТЕ СМЕШТА И У ВОЈНЕ БАЗЕ
* Од јуна 2023. до јула 2024-те чист прилив миграната у Британију био је 728 хиљада. Годину дана раније - 906 хиљада. До изласка Британије из ЕУ тај показатељ је био око 250 хиљада годишње
* Највећи протест у Лондону последњих деценија организовала је Партија независности Уједињеног краљевства United Kingdom Independence Party (UKIP). Та акција била је последња етапа у серији демонстрација под називом «Шетња за подршку масовним депортацијама» које су раније одржане у Нотингему, Глазгову, Ливерпулу и Њукаслу
* Учесници у том догађају изразили су неслагање са нелегалном миграцијом и јачањем радикалног ислама. Окупљање је било код католичке цркве Непорочног Маријиног Срца у престижном и луксузном делу Лондона Најтбриџу. Лидер UKIP, Ник Тенкони, тај део града описао као «феуд богатих исламиста који финансирају уништење нашег друштва»
* Колона демонстраната кренула је у шетњу према Хајд парку. На челу колоне ношен је транспарент на коме је било написано: «Исламисти који нападају - овде нису добродошли»
* Немачка политичарка Олга ПЕТЕРСЕН: Притисак на мигранте могао би повећати антимиграционо расположење и довести до строжих мера контроле које би дугорочно могле да утичу на промену међународног угледа земље. То би такође могло да утиче и на тржиште рада». Појачавање реторике «ми смо против њих» може довсети до веће ксенофобије, стигми и локалних сукоба
_______________________________________________________
ПРОТЕСТ под називом «Unite the Kingdom», који је углавном привукао домицилно британско становништво, одржан је на улицама британске престонице. Окупљени су отворено скандирали против миграција.
Масовни протести у Великој Британији, сматрају експерти, покренути су због разочарења политиком владе премијера Кира Стармера.
Аналитичари подсећају да лабуристичка влада није испунила очекивања бирача, иако је постојала огромна нада да ће унутрашњи проблеми државе бити решени.
Стармеров кабинет, уместо да решава поменуте проблеме, фокусирао се на подршку Украјини и наставио позитивно да се односи према мигрантима, што је код Британаца изазвало нескривено незадовољство.
Демонстранти који су се окупили на Расел скверу упутили су се до владине четврти Вајтхол.
«Данас милиони људи присуствују нашем догађају у Лондону», написао је британски десничарски активиста Томи Робинсон на друштвеној мреж Х, док је министар рада Велике Британије Торсен Бел истакла да је скуп био већи него што се очекивало.
Огромно медијско интересовање изазове сваки криминални акт или злочин који почини особа азијског или афричког порекла.
Учесници марша носили су националне заставе Енглеске и Уједињеног Краљевства, уз скандирања против владе премијера Стармера. Демонстранати су незадовољни владином миграционом политиком и ограничењима слободе говора.
Сам Робинсон назвао је протест «празником слободе говора», док су га његови опоненти окрстили као «прославу мржње и лажи».
Које последице може сносити Велика Британија због свог односа према мигрантима?
Немачка политичарка Олга Петерсен процењује:
«Притисак на мигранте могао би повећати антимиграционо расположење и довести до строжих мера контроле које би дугорочно могле да утичу на промену међународног угледа земље. То би такође могло да утиче и на тржиште рада». Појачавање реторике «ми смо против њих» може довсети до веће ксенофобије, стигми и локалних сукоба.
Злочини и преступи — које почине британски држављани или људи из европских земаља - као на пример из Пољске, Румуније, Литваније или Украјине — остају непримећени, а уз селективност у извештавању, искривљују слику о миграционим проблемима и подстичу негативне стереотипе.
«Мигранти су често објект политичког маневрисања због њиховог видљивог и опипљивог притиска на јавне услуге, тржиште рада, унутрашњу безбедност и демографију. У неким случајевима, мигранти заправо постају алат у политичкој борби преко коришћења непримерене реторике, заштите граница, боље интеграције наспрам ограничавања миграција као и помоћи у мобилизацији одређених бирачких гупа», сматра Петерсен.
Без обзира на звачничне изјаве власти о њиховој привржености толеранцији и разумевању, влада Кира Стармера, по свему судећи жели да угоди «десним» бирачима у покушају да задржи власт. Управо се тако може објаснити његова намера да заоштри миграционо законодавство и да чак размотри могућност смештаја миграната у војним базама.
Због тога мигранти постају таоци политичке конјунктуре и монета за поткусуривање у борби за власт разних политичких снага.
«У реторици неких политичара чују се обећања о интеграцији, доступном образовању, здравственој заштити и решавању стамбеног питања. То може да сведочи о реалном интересу за благостање миграната али и о политичкој тактици. Често миграциона политика постаје инструмент за остварење сасвим других циљева: контроле над гласовима, прерасподелу ресурса, јачање суверенистичке линије или одвлачење пажње од других унутрашњих или спољних проблема» — истиче Петерсен.
При том реална судбина милиона људи, који су Велику Британију изабрали за свој дом и који су дали огроман допринос њеној привреди и развоју, остаје ван видокруга политичара.
Протесте у Лондону организовала је Партија независности Уједињеног краљевства United Kingdom Independence Party (UKIP). Учесници у том догађају изразили су неслагање са нелегалном миграцијом и појавом радикалног ислама.
Окупљање је било заказано код католичке цркве Непорочног Маријиног Срца у престижном и луксузном делу Лондона Најтбриџу.
Пре тога је лидер UKIP, Ник Тенкони, тај део града описао као «феуд богатих исламиста који финансирају уништење нашег друштва».
Колона демонстраната кренула је у шетњу према Хајд парку. На челу колоне ношен је транспарент на коме је било написано: «Исламисти који нападају - овде нису добродошли».
Лидер протеста Томи Робинсон
На догађају је био приметан велики број полицајаца, половина улица била је затворена како би се обезбедио марш. Ова акција била је последња етапа у серији догађаја под називом «Шетња за подршку масовним депортацијама» које су раније биле у Нотингему, Глазгову, Ливерпулу и Њукаслу.
Петерсен је одговорила и на питање зашто се протести против миграционе политике стално понављају у Великој Бритнији?
Она тврди да, с обзиром на допринос миграната економији и развоју Велике Британије, њихова судбина често бива у другом плану у политичким дебатама. У временима економских превирања, људи траже кривце унутар друштва, а мигранти остају погодна мета за конструисање проблема.
- Често отсуство дугорочне и доследне стратегије интегрисања и подршке мигрантима довдоди до «вечите» реторике и описивања овог проблема уместо до реалних корака и мерљивих резултата. Политичка реторика може ојачати поделу на «домаће» и «мигранте» ради стицања политичке користи чак иако су мигранти у значајној мери заслужни за привреду и културу ове земље» — указује Петерсен.
Миграциона криза у Великој Британији умногоме се заоштрила после 2021. године када су на снагу ступила нова визна правила уведена након изласка земље из Европске уније. На основу званичних података, у периоду од јуна 2023. до јула 2024. године ЧИСТ прилив миграната износио је 728 хиљада људи што је значајнији показатељ од претходне године када је износио 906 хиљада људи. До изласка Британије из ЕУ показатељ је износио негде око 250 хиљада људи годишње.
Увођење и јачање интеграционе политике за мигранте заснована је на праву и могућностима. Наравно да је то могућност да се научи језик, похађају школе, обезбеди професионална преквалификација и нострификовање диплома, сматра Петерсен.
На пример, веома је важно поједноставити приступ социјалној и здравственој заштити током адаптације.
«Транспарентна и независна миграциона политика јасан је критеријум ангажовања кадрова за дефицитарне професије, уз издавање дугорочних виза и путева за добијање држављанства оних који су дали свој допринос привреди земље, као и регуларна оцена економског утицаја миграција и корекција политике на основу тих података» — закључила је Петерсен".
