БРЕЈВИК: Нисам клинички случај већ - политички екстремиста

ОТКРИО ДА ЈЕ ПРОУЧАВАО ЈЕ БОМБАШКЕ НАПАДЕ АЛ КАИДЕ,

ПОСЕБНО ОНАЈ У ОКЛАХОМИ 1995. ГОДИНЕ

• Под нормалним околностима, ја сам врло драга и емотивна особа. Нисам психијатријски случај, ја сам нормалан. Разумем да једној тако мирној земљи као што је Норвешка није лако када види акцију која је до те мере фундаменталистичка, али важно је да схватимо разлику између политичког екстремизма и неурачунљивости у клиничком смислу, истакао је Андерс Брејвик оптужен за тероризам и убиство 77 људи

​         АНДЕРС Брејвик на данашњем је суђењу први пут признао да су злочини које је починио у Норвешкој „гнусни и варварски“.         

​         Рекао је и да му је потпуно јасно зашто је родбини жртава у судници тешко да слушају његову причу.

​         „Ради се о гнусним, варварским делима и не могу ни да замислим како се други осећају док све то слушају“, објаснио је Брејвик. Додао је да је његова хладнокрвност „у већини случајева само одбрамбени механизам“.

​         „Ко жели да изведе овако крваву операцију, мора да годинама интензивно ради на свом психичком стању. Не можете послати неспремну особу у рат, морате је припремити и утренирати. Коришћење техничког језика једини је начин на који се могу пренети такве информације“, испричао је.

​         Упитан - да ли је уопште у стању да осећа тугу? - Брејвик је одговорио потврдно и додао да је пре 2006. године имао „релативно стабилне емотивне моделе“. А онда сам, рекао је, „кренуо на тренинг“.

​         У његовом случају, то је значило: изолацију од свих који су му били блиски.

​         „Под нормалним околностима, ја сам врло драга и емотивна особа. Нисам психијатријски случај, ја сам нормалан. Разумем да једној тако мирној земљи као што је Норвешка није лако када види акцију која је до те мере фундаменталистичка, али важно је да схватимо разлику између политичког екстремизма и неурачунљивости у клиничком смислу“, истакао је Брејвик.

​         Он је подробно описао своје припреме за нападе, али и згрозио јавност тврдњама да је планирао да побије све у згради Парламента и на острву Утоја, где се у тренутку масакра налазило више од 500 младих.

​         Брејвик је признао и да је ланирао да у Ослу, уместо једне, постави три бомбе. Кад је схватио да то неће успети, одлучио се, како је реако, за „план Б, односно напад на Утоју“.

​         Открио је да је интензивно проучавао је бомбашке нападе Ал Каиде,посебно онај у Оклахоми 1995. године.