Борисов у бугарском парламенту: Јужни ток је историја, градићемо дистрибутивни центар „Балкан“
СОФИЈА ЋЕ ТРАЖИТИ ДА ПРОЈЕКАТ БУДЕ ПРИОРИТЕТ ЕУ
- ПРЕГОВОРИ СА РУСИМА КРАЈЕМ ЈАНУАРА
Бојко Борисов
- Бугарски премијер оценио да би Русија могла пристати на изградњу макар подводног дела обустављеног гасовода Јужни ток, постављајући две линије. Свака од тих линија би имала капацитет од 10 милијарди кубних метара, и служила би за преусмеравање гаса Европи путем новог гасовода
БУГАРСКИ премијер Бојко Борисов представио је данас планове новог пројеката за допремање гаса од Русије до Европе, заобилазећи територију Украјине, после неуспеха пројекта Јужни ток.
„Јужни ток је историја. Оно што је сада на агенди је центар за дистрибуцију гаса „Балкан“, изјавио је бугарски премијер Борисов у обраћању парламенту у Софији, преноси агенција Франс прес.
Борисов је рекао и да би Русија могла пристати на изградњу макар подводног дела обустављеног гасовода Јужни ток, постављајући две линије. Свака од тих линија би имала капацитет од 10 милијарди кубних метара, и служила би за преусмеравање гаса Европи путем новог гасовода.
Према првобитним плановима, дистрибутивни центар „Балкан“ би, поред руског гаса, требало да добија и азербејџански гас из Трансанадолијског гасовода (TANAP) који је тренутно у изградњи.
„Осим тога, овај дистрибутивни центар би могао да добија и течни природни гас из терминала у суседној Грчкој, као и мање количине из локалних налазишта у Бугарској и Румунији“, објаснио је Борисов.
Према његовим речима, Бугарска ће покушати да овај пројекат учини „приоритетом Европске комисије“. Борисов је додао да је „веома оптимистичан“ у вези са имплементацијом тог пројекта.
Бугарска влада је саопштила да ће током састанка бугарско-руског комитета за економску сарадњу, 27-28. фебруара, разговарати о центру за дистрибуцију гаса „Балкан“.
Циљ обустављеног гасовода Јужни ток, вредног више милијарди долара, било је допремање 63 милијарде кубних метара руског гаса годишње до Европе испод Црног мора и преко земаља Балканског полуострва, подсећа Франс прес.
Међутим, у децембру 2014. године, под притиском Брисела и тврдњама да овај гасовод крши европске прописе о конкуренцији пошто ће само транспортовати гас руског државног гиганта Гаспрома, званична Москва је одустала од овог пројекта.
Након тога се окренула новом пројекту изградње гасовода преко територије Турске, названом Турски ток, али је и овај пројекат недавно доведен у питање због обарања руског војног авиона на турко-сиријској граници у децембру.
Танјуг




















