Блаха: Финансијска помоћ ЕУ Африци није помоћ, већ средство експлоатације

АКАДЕМИК-ФИЛОЗОФ ЛУБОШ БЛАХА ЈЕ СЛОВАЧКИ ПОЛИТИЧАР И ЧЛАН ЕВРОПАРЛАМЕНТА

Лубош Блаха

* Ти финансијски токови нису ништа друго до део крвотока неоколонијализма – система који је без проблема заменио колонијални режим западних колонијалних сила након званичног распада њиховог колонијалног система

* Компрадорски механизам, контрола земаља помоћу корумпираних локалних елита, није некаква нуспојава, већ сам принцип на којем се заснива контрола тих држава. Западне силе, односно њихове династичке елите, то раде већ вековима и не умеју другачије осим да купују своје квислинге, локалне политичаре, који потом управљају колонијом у њихову корист

* Грађанско друштво, људска права, демократија, вредности... управо под овом паролама и флоскулама Запад се арогантно меша у природни развој земаља како би тамо на власти одржао структуре које одржавају неоколонијални статус вазалних држава и њихову ефикасну експлоатацију

* Једино што Запад може да учини за праву демократију у тим земљама јесте да их остави на миру и престане да их подучава, али наравно - и да престане да их краде

____________________________________________________________________

            СЛОВАЧКИ европосланик Лубош Блаха оптужио је ЕУ да ствара неоколонијални систем заснован на корупцији. Он тврди да финансијска помоћ Африци није помоћ, већ средство експлоатације и да је «извоз демократије» превара која има за циљ да прикрије праву сврху пљачке тог континента.

            Са њим је Љубица Блашкова разговарала на тему: Да ли су финансијски токови део крвотока неоколонијализма? 

            * ЕУ се хвали огромним фондовима вредним више милијарди евра немењених Африци. Међутим, колико је транспарентан ток тих финансијских средстава? Постоје ли стварни, а не смо декларативни механизми контроле који спречавају њихово расипање или одливање у руке корумпираних локалних елита? И што је најважније: није ли наступило време да се спроведе независна ревизија не само афричких бенефициара, већ и европских партнера и невладиних организација које су главни користници овог новца, чиме се понекад ствара зачарани коруптивни круг?

            БЛАХА: Помињете корупцију и локалне елите које краду новац Еевропске уније који она потом шаље Африци, као и друге земље, како би се стварио утисак да богате западне земље имају несебичну и племениту намеру да помажу оне који због сопствене неспособности и заосталости сами себи не могу да помогну. Међутим, то није тачно, слика је потпуно и у свему лажна. 

            - У ствари, ти финансијски токови нису ништа друго до део крвотока неоколонијализма – система који је без проблема заменио колонијални режим западних колонијалних сила након званичног распада њиховог колонијалног система.

            - Компрадорски механизам, контрола земаља помоћу корумпираних локалних елита, није некаква нуспојава, већ сам принцип на којем се заснива контрола ових држава. Западне силе, односно њихове династичке елите, то раде већ вековима и не умеју другачије осим да купују своје квислинге, локалне политичаре, који потом управљају колонијом у њихову корист и обезбеђују континуирану експлоатацију и пљачку.

            - Ништа ново под капом небеском, тако се радило и у старом Египту. Помињете независну ревизију – али ко да је спроведе? Да ли званичне западне институције које имају корист од тог система? То једноставно не може да функционише, од лудака на функцији баштована не можете очекивати чуда, ви нисте заборавили и да напоменете да се део овог механизма обично враћа назад у кућу како би глобални коруптивни систем био употпуњен. 

            * Брисел активно финансира и подржава у Африци развојне пројекте «грађанског друштва», при чему често намеће либералне вредности које су стране локалним културама и традицијама. Не мислите ли да је та политика облик неоколонијализма који дестабилизује суверене политичке процесе које локално становништво оправдано одбацује и које види мешање у својеунутрашње ствари?

            БЛАХА: Грађанско друштво, људска права, демократија, вредности... управо под овом паролама и флоскулама Запад се арогантно меша у природни развој земаља како би тамо на власти одржао структуре које спроводе његов политички и економски програм, односно оне који одржавају неоколонијални статус конкретне вазалне државе и њихову ефикасну експлоатацију. 

            - Разуме се да се део локалног становништва бори против тог механизма. Међутим, ако ћемо потпуно отворено, онда то треба да гласи овако: сваки извоз демократије је превара. Сама ова језичка конструкција је оксиморон, јер демократија може бити једино и искључиво оно што људи у датој земљи сами желе, а никако оно што чему их подучавају и желе да наметну. 

            - Једино што Запад може да учини за праву демократију у тим земљама јесте да их остави на миру и престане да их подучава, али наравно, и да престане да их краде.  

            * Финансијска помоћ и инвестиције ЕУ строго су условљене испуњењем политичких захтева – од демократских реформи до миграционе политике. У суштини, Брисел користи финансијске полуге за управљање сувереним државама. Колико је то етички прихватљиво и ефикасно? Не тера ли таква пракса афричке земље да траже алтернативне партнере, као што су Кина или Русија, које им не држе моралне лекције, већ нуде конкретне инфраструктурне пројекте? Чему је, у ствари, намењена политика ЕУ у Африци: да помогне развоју или да одржи континент као сировинску базу и тржиште за секурдарни отпад? Да ли је истина да је политика ЕУ у Африци, прикривена реториком о помоћи, а у ствари је реч о лукавом систему неоколонијалне експлоатације засноване на корупцији и зајмовима под лихварским условима?

            БЛАХА: Још у време Хладног рата могли смо у свету да видимо два различита модела, два различита начина на који велике силе приступају земљама у зони свог утицаја. Један је неоколонијални, корумпирани, компрадорски, који смо већ поменули, а који користе западне силе, и чија је суштина да одржи колонију политички и друштвено у зомбираном како би се могла тотално контролисати. Други начин је онај који је покушавао да изгради Совјетски Савез. Наравно, и он је желео да контролише земље у зони своје одговорности и утицаја, али се истовремено трудио да створи с њима узајамо корисно партнерство – не само да помаже њихову привреду, већ и да те земље вишеструко развија. 

            - Мало се о томе говори, али овим приступом постигнути су неки запажени резултати. Земље као што су Сирија, Либија или Ирак – пре него што је Запад након распада светског социјалистичког система помоћу бомбардера и ракета, тамо увео своју демократију – у одређеном периоду су функционисале као заиста више него успешне државе са развијеним социјалним програмима, напредном инфраструктуром, образовним системом, јавним здравством и многим другим добрим стварима. 

            - Чак би се могло расправљати и о томе да можда баш због тога те земље касније нису намерно тако тотално разаране како не би постале узор осталима. Те државе су данас у стању вечног рата, унутрашњих сукоба, распада, неписмености, заосталости, зависности, задужености и ропства, а приходи од њиховог богатства опет теку у џепове «правих». 

            - Свет се, међутим, мења и данас је глобална ситуација другачија него пре неколико деценија. Униполарни свет с једним хегемоном је своје завршио, а земље «глобалног Југа» опет могу да бирају: да ли да иду путем неоколонијализма, који им нуди Запад, или да изаберу понуду коју коју им нуди БРИКС.

            * Европска унија има много иницијатива у Африци, нарочито у земљама Сахела, а све је де факто потчињено једином циљу – спречавању миграциионих токова према Европи. ЕУ плаћа режимима да мигранте задрже код себе. Да ли се тако политика развоја Европске уније претвара у средство за контролу граница, са финансирањем ауторитарних режима у замену за њихове услуге као граничара Европе, и да ли то можда поткопaвa све изјаве о људским правима и одрживом развоју? Колико је, у таквом случају, ефикасно трошење новца пореских обвезника, ако се најпре плаћа за задржавање миграционих токова, а затим за трошење тих средстава за све већи број миграната у земљама ЕУ?

            БЛАХА: Наравно, ништа од тога што помињете не функционише и нема никаквог смисла. Запад има велики проблем с неконтролисаном миграцијом, а покушаји да се с тим проблемом избори очигледно не функционишу – није могуће да се на корумптиван начин извучете из механизама корупције у систему изграђен нома корупцији.

            - Потребно је отворено говорити да је Запад сам створио тај проблем. Држање земаља у неоколонијалном режиму, осиромашене и подељене, има лошу повратну спрегу па Зпаду из тих држава долазе и богати и сиромашни. А поред оних који одлазе у потрази за бољим животом, долазе и они које води жеља за осветом.

            - Није могуће дугорочно водити деструктивну политику, разарање и сукобе тамо негде далеко, а да се та борба, пре или касније, не појави и тамо откуд долази примарни узрок зла. Обзиром да је то тако, могло би се прокоментарисати популарном изреком «карма је бесплатна».

             - Међутим, то се уопште не тиче земље као што је Словачка, што важи и за све остале источноевропске чланице Европске уније. Ми никада никог нисмо колонизовали, напротив, сами смо у вазалном положају у односу на Запад и самим тим немамо никакав разлог да будемо солидарни с Западом када је реч о решавању његовог дубоко неморалног проблема с миграцијом.