Трамп влада од 20. јануара, али у САД битка за председнички положај и даље траје

У ПРЕВИРАЊА КОЈА СЕ УБРЗАВАЈУ СВЕ ВИШЕ СЕ УКЉУЧУЈУ МАСЕ – РУЉА, АМЕРИ СУ У ТОМЕ МАЈСТОРИ

• Трамп није победио само по броју електора, он је и показао да је у стању да окупља велике масе. Свуда где је наступао. Хилари Клинтон је изгубила предизборни рат за масе, али је после Трампове инаугурације започела нова битка, чија крајња цена може бити — губитак тек стеченог председничког положаја
• Опозиција има за циљ — импичмент, законско  одстрањивање шефа државе од власти, али је то могуће у условима када постоји неспорна подршка улице
• Американци су се по целом свету бавили и баве манипулацијама масама, тако да је легално и законито постајало само оно што подржи народ. А народ су опет били само они који су – по њиховим инструкцијама -активно бранили своју позицију, само руља
• Кад се такве манипулације успешно изведу, онај ко  контролише руљу, постаје — свемогућ
• Трампови противници на информационом пољу периодично побеђују, а нови председник САД несумњиво побеђује на плану реалних промена у земљи. Међутим, потпуна победа је могућа само на обе те шаховске табле истовремено

Пише: Иван КУЗЊЕЦОВ

          ГОМИЛЕ су током XX века  у Сједињеним Државама много шта решавале.

          Гомиле су се бориле за права црнаца и хомосексуалаца, масе су протестовале против рата Вијетнаму и тражиле одмазду за терористичке акте од 11. септембра 2001. године…

          Значај гомиле су добро проценили корифеји како спољне, тако и унутрашње специјалне пропаганде. Управљање јавним мњењем — формирање потребних расположења, распаљивање мртжње, наметање  „западних вредности“, контрола над масовним хистеријама, рад са гомилом и у гомили — све је то постало неодвојиви део политичке културе Америке.

          Свака велика политичка иницијатива – било да се радило о упаду у Ирак, легализацији истополних бракова или увођењу обавезног платног медицинског осигурања – обавезно је била припремана „правилним“ телевизијским емисијама, јавним наступима, филмовима и манифестацијама са којих се поручивало да је владина иницијатива плогичан наставак друштвеног развоја.  

          Испробавши те технологије на свом становништву, амерички  политички технолози су одлучили да их искористе и за поститање спољнополитичких циљева.

          Тако су се родиле технологије диригованих „револуција“ (биле оне плишане, наранџасте, са белим лентама или неке друге) са производњом огромних афера способних да оборе законите владе. Све се базирало и на злоупотреби кључних појмова — легалности и легитимности, руље и народа.

          У оквирима таквих манипулација, легално и законито је постајало само оно што подржи народ. А народ су опет били само они који активно бране своју позицију, само руља.

          Кад се овакве манипулације успешно изведу, онај ко  контролише руљу, постаје — свемогућ.

          Сједиљене Државе су матична земља таквих технологија и њихов полигон за тестирање јер ту боље функционишу него било где другде.

           Трамп није победио само по броју електора, он је и показао да је у стању да окупља велике масе. Свуда где је наступао.

          Хилари Клинтон је изгубила предизборни рат за масе, али је после Трампове инаугурације започела нова битка, чија крајња цена може постати — председнички положај.

          Опозиција има за циљ — импичмент, законско  одстрањивање шефа државе од власти, али је то могуће у условима када постоји неспорна подршка улице.

          Управо зато су сваки Трампов потез, свако именовање и сваки указ и изговорена реч „пребирани“ по америчкој штампи која се ујединила против новог председника.

          У светлу непрекидне борбе за гомилу, сваки трампов корак као да има два нивоа: свој реални садржај и значај и улогу у идеолошкој борби.

          Прампа су пуне две недеље потискивали и он је био принуђен да одступа, али је протекле недеље прешао у противнапад.

          Недеља је започела својеврсним надметањем гомила: Трампови противници су искористили национални празник – Дан председника САД – за одржавање целе серије уличних акција под паролом „Дан председника који није мој“.

          Те акције су биле реакција на Трампов наступ пред својим присталицама који се догодио дан раније (...)

          Управљање јавним мњењем, гомилом, власт над умовима и, што је можда најважније, време на телевизијама и помињање — то је суштина очекивања и тежњи администрације 45-ог председника Америке.

           Ако о Трамп престану да говоре – то ће бити као да га више нема. Таква је данас Америка.

          Шоумен са вишегодишњим стажом, Трамп користи све што му је доступно да измени ситуацију.

          Преко својих суперпопуларних страница на социјалним мрежама он скреће пажњу на своја достигнућа која велики медији игноришу.

          Тако се, на пример, тек преко његовог твита сазнало да је амерички државни дуг смањен већ у првом месецу његове владавине. А и да је Бела кућа затворила врата најодиознијим антитрамповским медијима као што су CNN и Guardian (...)

          Трамп је већ распршио наде оних који су уклонили Флина да ће на његовом месту свидети „свог човека“.  Јер, он је на његово место довео борбеног генерала Макмастера  који је командовао у многим конфликтима, признати је зналац америчке војне организације и војног дела у целини. А још је у младости написао књигу у којој је разорној критици подвргао америчко командовање у вијетнамском рату и гложио се са претпостављеним целе своје каријере.

          Макмастер ће имати важну улогу у извођењу промена у америчким Оружаним снагама.

          Друга важна Трампова одлука је био указ да се при сваком министарству формира одељење које ће одговарати за преиспитивање свих одлука дотичног министарства ради идентификовања застарелих, неефикасних и решења која се међусобно искључују. Све то са задатком да таква решења буду „оптимизована или укинута“.

          Амерички лидер је чак указао: ако министарство доноси неку нову уредбу – нека укине две постојеће (...)

          Политички живот се у САД располутио на два готово  независна дела, а у сваком од њих траје своја борба, само што су супарници у оба случаја – једни те исти.

           Трампови противници Трампа на информационом пољу периодично побеђују, а нови председник САД несумњиво побеђује на плану реалних промена у земљи.

          Међутим, потпуна победа је могућа само на обе те шаховске табле истовремено.

          Импичемнт, који многи прижељкују, неће уследити без подршке народа, али само та подршка – неће бити довољна. И обрнуто: Трампове реформе неће надвладати без широке подршке маса, али ни таква подршка неће помоћи ако свака његова инцијатива буде бирократски блокирана.

          Ко ће у САД победити? Сазнаћемо ускоро.