Рат између америчке сенаторке Дајане Фајнштејн и CIA

ГЛАВНА ТЕМА У САД - СУКОБ МОЋНЕ СЛУЖБЕ ЏОНА БРЕНАНА

И ШЕФИЦЕ СЕНАТСКОГ КОМИТЕТА ЗА ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ

Дајана Фајнштејн

• THE WASHINGTON POST: Oптужује CIA због нелегалних и неуставних радњи, конкретно, због упада у службене компјутере сарадника Конгреса и застрашивања фиктивним правним претњама. Фајнштејн тражи много више од обичних извињења
• THE GUARDIAN: Њен говор изазвао је раскол између Конгреса и специјалних служби, какав није виђен од 2001. године.  Она је разоткрила CIA због упада у компјутере њених потчињених. То је изузетно озбиљна оптужба. По њеним речима, дошао је „одлучујући моменат за испитивање деловања специјалних служби“

         ДОК читав свет расправља  о Украјини, у Америци се развија озбиљан сукоб између Конгреса и специјалних служби, који је у америчким медијима постао тема №1.

         Шеф комитета Сената САД за обавештајне службе,  Дајана Фајнштејн, оптужила је CIA за насилно отварање службених компјутера сарадника њеног апарата, који су спроводили истрагу примене тортуре током саслушања од стране Централне управе у време администрације бившег председника Џорџа Буша-млађег.

Дана Милбанк, новинарка у The Washington Post:

Агенти CIA упали у компјутере сарадника сенатског комитета

         ДЕМОКРАТА из Калифорније, Дајана Фајнштејн, председник сенатског комитета за обавештајну службу, била је верни Обамин савезник и чврсто бранила интересе његове администрације у време скандала са прислушкивањем телефонских разговора од стране Агенције за националну безбедност (NSA).

         Али, она је сада принуђена да јавно оптужује CIA због нелегалних и неуставних радњи, конкретно, због упада у службене компјутере сарадника Конгреса и због застрашивања фиктивним правним претњама. Фајнштејн је нагласила да су поступци CIA прекршили неке параграфе устава и четврти амандман.

         Фајнштејн тражи много више од обичних извињења. Бела кућа је, по њеном, обавезна да објави документа и отпусти сараднике CIA умешане у тај прљави случај, а такође да њихово деловање подвргне детаљној независној истрази државног јавног тужиоца.

         Ако Бела кућа жели да надокнади моралну штету, било би праведно да без даљих одлагања учини јавним извештај који је урадио комитет Фајнштејн заједно са тајним документима бившег министра одбране САД, Леона Панете, у којима се налазе информације о насилним методама примењиваним од стране администрације Џорџа Буша-млађег током саслушања потенцијалних терориста.

         Ако Бела кућа не предузме никакве мере, Фајнштејн и њени сарадници имају право да прекину финансирање CIA и да захтевају спровођење јавне расправе.

         Ако се републиканци стварно брину о заштити устава, онда ће се придружити Фајнштејн и захтевати правду.

Редакција лондонског  дневног листа The Guardian:

Насрће на CIA, а поводом NSA и Сноудена била на Обаминој страни

         ПОНАШАЊЕ сенаторке Фајнштејн нервира. Она је данас ултра-либерал и позива да се забрани легални промет свих врста оружја, а сутра - ултра-конзервативац, један од тврдих бранилаца деловања Агенције за националну безбедност.

         Њена противречна природа јасно се испољила током говора у сенату у уторак.

         Њен говор изазвао је раскол између Конгреса и специјалних служби, какав није виђен од 2001. године.  Она је разоткрила CIA због упада у компјутере њених потчињених. То је изузетно озбиљна оптужба. По њеним речима, дошао је „одлучујући моменат за испитивање деловања специјалних служби“.

         Сарадници комитета за обавештајне службе истраживали су документа у којима се налазе информације о чињеницама примене сурових тортура током саслушања потенцијалних терориста у време администрације бившег председника Џорџа Буша-млађег.

         Документа су се налазила у надлежности Пентагона под називом „Извештај Панете“ (који је написао бивши министар одбране САД, Леон Панета).

         Чланови сенатског комитета за обавештајну службу и Бела кућа сазнали су за та документа касније, 2006. године. Лист „Њујорк Тајмс“ успео је да открије да је CIA уништила видео снимке тих саслушања. Сачуван је само извештај који су специјалне службе предале у надлежност  Фајнштејн. 

         Када је Барак Обама постао председник 2009. године а Фајнштејн била постављена за шефа комитета за обавештајну службу, она је иницирала детаљну истрагу случајева тортуре.

         Она такође тврди да је CIA на челу са Џоном Бренаном недавно извела претраживање службених компјутера сарадника њеног комитета. Бренан је негирао да је CIA извела насилно отварање компјутера Сената.

         Добро је што је то питање дотакнуто: ако се испостави да је сенаторка била у праву, Бренану прети отпуштање из службе.

         Ипак, нас нервира друго - њено негодовање упућено је само против CIA. Изгледа да њу брину само она питања која се тичу ње лично. Она је огорчена због тога што је CIA, наводно, извршила упад у компјутере њеног комитета. Она је забринута упадом у послове свог особља.

         Сенаторка је нерасположена.Али, она није показала ни кап саосећања према милионима грађана чије телефоне је прислушкивала Агенција за националну безбедност (NSA). Она због нечег није могла да подели гнев са Американцима због праћења електронских писама од стране највећих технолошких компанија као што су Google и Yahoo.

         Фајнштејн и компанија не само да нису истраживали случај NSA него су и стали у одбрану њеног руководства. Следећег дана после Сноуденовог разоткривања документа, она је била једна од првих која га је назвала издајником и високо оценила професионалност NSA.

         Она је стала у одбрану деловања специјалних служби, оправдавајући надгледање грађана. По мишљењу Фајнштејн, праћење је било неопходно да би се нашла игла у пласту сена, односно терориста.

         Било би добро кад би сенаторка искористила своја овлашћења за истрагу деловања NSA са истом таквом енергијом и педантношћу какве је испољила према CIA.

         Тај корак би заиста постао одлучујући моменат у историји специјалних служби САД.

         К. Т.