Канзас напола донео закон који верницима дозвољава сегрегацију од хомосексуалаца

ЛГБТ АКТИВИСТИ УВЕРЕНИ ДА СЕ РАДИ О „ПОКУШАЈУ ДА СЕ ХОМОСЕКСУАЛЦИ ДРЖЕ У СТАТУСУ ГРАЂАНА ДРУГОГ РЕДА“

• Закон фактички дозвољава сваком становнику Канзаса да одбије да има било какве пословне односе са човеком чији гендер (социјални пол), породични или сексуални живот противрече његовима религиозним погледима
• Слични закони већ су на снази у неким јужним америчким државама, али и северним (Минесота)
• У већински мормонској Јути забрањено је и „оправдавање хомосексуалности“, а у Аризони гејеви и лезбејке немају право на демонстрирање хомосексуалности као „позитивног алтернативног начина живота“

           У ГОРЊИ дом парламента америчке државе Канзас стигао је закон који су ЛГБТ активисти већ назвали „покушајем да се хомосексуалци држе  у статусу грађана другог реда“.

           Тај закон је ове недеље прихватио дољи дом канзашког парламента са 72 гласа „за“ и 49 против. Његов пуни назив је „Закон о религиозним слободама поводом брака“.

           Амерички ЛГБТ активисти и лобисти бљују ватру попут вулкана на Јави. Нимало случајно.

           Мрски им закон фактички дозвољава сваком становнику Канзаса да одбије да има било какве пословне односе са човеком чији гендер (социјални пол), породични или сексуални живот противрече његовима религиозним погледима.

           Иницијатори доншења закона су канзашки републиканци који тврде да је тој држави преко потребан закон који „штити осећања верника од дискриминације“ јер они имају „право да их нико не присиљава да опште са содомитима“.

           Један од иницијатора закона - републиканац Чарлс Мечирс - изјавио је: „Верници су ужасно дискриминисани. Тога не сме да буде у цивилизованном друштву и зато је и потребан овакав закон. Било је у историји преиода када су људи били прогоњени због својих религиозних погледа. Речи „дискриминација“ у закону нема. Његова суштина је у томе што верницима обезбеђује додатну слободу - право на сегрегацију.“

           Кључни члан закона гласи: „Ни један човек ни религиозна заједница - независно од норми других закона или захтева државних органа - не могу бити присиљавани на следеће поступке уколико они противрече искренним религиозним уверењима појединца или религиозне организације поводом пола или гендера“.

           За овим у тексту закона следи подугачак списак услуга и послова на које „истински верник“ има право да не пристане. Примера ради, побројани су: васпитавање и усвајање деце, закључивање и развод брака, консултантске активности, различити видови купопродаје.

           Шта је „искреност религиозних уверења“ законом није прецизирано.

           Слични закони већ су на снази у неким јужним америчким државама, али и северним (Минесота).

           У већински мормонској Јути забрањено је и „оправдавање хомосексуалности“, а у Аризони гејеви и лезбејке немају право на демонстрирање хомосексуалности као „позитивног алтернативног начина живота“.

           У Алабами и Тексасу - на часовима „сексуалног васпитања“ - наставнии су дужни да наглашавају да хомосексуалност „није начин живота који одговара већини у друштву“.

           Међутим, има и потпуно супротних примера. Федерални судија државе Вирџинија поништио је - као неуставну - забрану закључивања истополних бракова.