ХЕЈДЕН: Америка зна коме Американци телефонирају, колико често и када

БИВШИ ШЕФ ЦИА „ОТВОРИО ДУШУ” ЗА ВРЕМЕ ДЕБАТА У УНИВЕРЗИТЕТУ „ЏОН ХОПКИНС”

• Излагање генерала Мајкла Хејдена препричао за телевизију ABC и ширу јавност професор Џорџтаунског универзитета Дејвид КОУЛ, рекавши и ово: Мета-подаци о телефонским разговорима формирају јасну слику о најличнијим интересима људи и кругу њихових познаика, а мета-податке о милионима телефонских разговора много је лакше обрадити него сам садржај разговора
• Други бивши шеф НСА Сјуарт БЕЈКЕР рекао да мета-подаци о телефонским разговорима говоре све о свачијем животу. Другим речима: ако имате мета-податке – садржај разговора вам и није потребан

         БИВШИ шеф ЦИА Мајкл Хејден признао је да америчка администрација активно прикупља податке о телефонским позивима својих грађана: коме је ко телефонирао, када је све телефонирао, колико дуго су разговори трајали и колико ко често коме телефонира.

         Хејден је „отворио душу” за време дебата у Универзитету „Џон Хопкинс”. Његово излагање је препричао за телевизију ABC и ширу јавност професор Џорџтаунског универзитета Дејвид Коул.

         „Мој опонент у тим дебатама био је генерал Мајкл Хејден. Он је том приликом рекао: „Ми убијамо људе користећи мета-податке”. Објаснио је да је прикупљање мета-података опасност за обичне грађане иако сам садржај разговора може бити одлучујучи у случају какве претње. Међутим, и мета-подаци формирају јасну слику о најличнијим интересима људи и кругу њихових познаика, а мета-податке о милионима телефонских разговора много је лакше обрадити него сам садржај разговора” – испричао је Коул.

         Па наставио: „Бивши шеф НСА Сјуарт Бејкер рекао је раније да мета-подаци говоре све о свачијем животу. Другим речима: ако имате мета-податке – садржај разговора вам и није потребан”.

         Директор целе америчке шпијунаже Џејмс Клепер у априлу је оценио да је била грешка што су САД скривале постојање програма за тотално праћење који је раскринкао Едвард Сноуден. Додао је да је његово постојање требало учинити јавним одмах после терористичких аката од 11. септембра 2001. године.

         „Можда ово не би требало да каже, али ћу рећи. Да смо одмах саопштили грађанима САД  и конгресменима да тај програм постоји, да смо им објаснили због чега постоји и како функционише – данас не бисмо имали проблеме са којима смо се суочили. Не мислим да би тај програма тада изазвао више зазирања од узимања отисака прстију. Људи би схватили да је то за опште добро и да је потребно као што је потребно доћи на аеродром два сата раније и скинути ципеле приликом контроле уласка” – подвукао је Клепер.