ЧОМСКИ: Последице глобалног отопљавања биће упоредиве само са нуклеарним ратом

АМЕРИКА ИМА ЈЕДНУ ПАРТИЈУ БИЗНИСА СА ДВЕ ФРАКЦИЈЕ - ДЕМОКРАТАМА И РЕПУБЛИКАНЦИМА

Ноам Чомски

• Пошто је успоставио контролу над Западном хемисфером и два океана, Вашингтон је почео да размишља како да свет уреди по свом нахођењу. Моћ САД се смањила у поређењу са 1950. годином када је достигла свој максимум (тада је њихов удео у светском БДП износио 50%, сада износи - 25%). Ипак, САД су и даље најбогатија и најмоћнија земља света, а по војној моћи нема им равне
• Пре само 15 година на Средњем Истоку није било сукоба какве данас гледамо. То је последица америчког упада у Ирак, најстрашнијег злочина садашњости. Америчко-британска инвазија проузроковала је најтеже последице које су довеле до разарања Ирака
• Године 1983., након што је СССР увео аутоматски систем реаговања на ракетни напад, тај систем је фиксирао лансирање америчких ракета. У таквим случајевима неопходно је да се одмах извести врховна команда и нанесе узврати удар. Требало је да ту информацију пренесе Станислав Петров, али је он закључио да је узбуна лажна. Захваљујући томе, сада имамо могућност да комуницирамо
• Кад би државе у које упадају САД поступале исто тако неодговорно као Вашингтон - свет би се одавно стропоштао у провалију

        СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе су одувек друштво колонизатора. И пре него што је постало држава, то друштво је уништавало индијaнско становништво, оценио је светски познати амерички научник - лингвиста, филозоф и мислилац Ноам Чомски (Noam Chomsky).

        Оштро критикујући спољну политику своје земље, он наводи да су САД изашле на светску сцену 1898. након што су успоставиле контролу над Кубом коју су, у ствари, претворили у своју колонију. Затим су продрли на Филипине и при том убили неколико стотина хиљада људи.

        Чомски наставља набрајање епизода у настајању империје. Хаваје су прво отели од староседелачког становништва, а након 50 година укључили их у свој састав као једну од америчких држава.

        По завршетку Другог светског рата САД су постале светска сила која поседује моћ и систем безбедности без преседана.

        Пошто је успоставио контролу над Западном хемисфером и два океана, Вашингтон је почео да размишља како да свет уреди по свом нахођењу.

        Чомски се слаже да се моћ САД смањила у поређењу са 1950. годином када је достигла свој максимум (тада је њихов удео у светском БДП износио 50%, сада износи - 25%). Ипак, и поред тога, сматра он, САД су и даље најбогатија и најмоћнија земља света, а по војној моћи нема им равне.

        Чомски упоређује изборе у својој земљи са куповином пасте за зубе у супер маркету. Ми имамо једну партију - партију бизниса и предузетништва са две фракције: демократском и републиканском. По његовом мишљењу више се не може говорити о тим двема старим политичким формацијама, будући ду су се током неолибералног периода, ипак, њихове традиције потпуно промениле.

        Данашњи републиканци себе називају демократама, док се бивша организација републиканаца нашла на маргинама политичког живота. Током неолибералног периода и једни и други и „склизнули“ су десно, а то исто десило се и у Европи.

        На крају су демократе на челу са Хилари Клинтон прихватиле програм старих републиканаца које су потпуно потиснули неоконзервативци. Ако гледате њихове тв-шоу у којима се по тврђењу организатора воде дискусије, у ствари сви вичу једни на друге, а оно мало политичких изјава које се, ипак, дају изазивају само највећи страх.

        Он посебно наглашава да сви кандидати републиканци негирају глобално отопљавање, а ако не негирају онда тврде да владе не треба да предузимају никакве кораке у том правцу. Ипак, глобално отопљавање представља најактуелнији проблем са којим се човечанство икада суочавало, а свет сада иде ка потпуној катастрофи.

        По мишљењу Чомског, климатске промене се по својим последицама могу упоредити само са нуклеарним ратом. Сем тога, републиканци желе да повећају коришћење фосилних горива, а то није проблем неколико стотина година већ једне или две генерације.

        Негирање стварности, својствено неоконзервативцима, произлази из логике сличне оној којом су се руководили иницијатори подизања зида на граници са Мексиком. „Ти људи које ми не пуштамо код нас, беже од невоља изазваних политиком САД“.

        У Бостону, где ја живим, пре неколико дана власти су депортовале човека из Гватемале који је ту живео 25 година. Он је имао породицу и свој посао и био интегрисан у друштво. Отишао је из Гватемале у време Реагана када се тамо ситуација веома погоршала.

        И одлучили су да подигну зид да би спречили продирање нелегалних имиграната у земљу. То исто дешава се у Европи. Док гледамо милионе људи који беже из Либије и Сирије у Европу треба да се запитамо: који су догађаји који су се десили током последњих 300 година довели до тога.

        Пре само 15 година на Средњем Истоку није било таквих сукоба какве данас гледамо. То је последица америчког упада у Ирак, најстрашнијег злочина садашњости. Америчко-британска инвазија проузроковала је најтеже последице које су довеле до разарања Ирака.

        Једна од најстрашнијих последица била је разарање већег дела пољопривреде Сирије која је хранила ту земљу. Као последица тога људи су кренули у градове што је проузроковало напетост и сукобе.

        Ми још нисмо озбиљно размишљали о томе до чега ће довести негирање глобалног отопљавања, као ни о плановима републиканаца који ће довести до његовог убрзања. Ако се настави повећавање нивоа мора и његов темпо убрза, вода ће прогутати неке земље као што је Бангладеш. Страдаће стотине милиона људи. Ледници Хималаја брзо ће се отопити и знатно отежати снабдевање водом земаља јужне Азије. Каква судбина чека те милијарде људи? Неминовне су ужасне последице, приближава се најодговорнији тренутак у историји човечанства.

        Чомски сматра да се сада налазимо на таквој историјској прекретници када људи треба сами да одлуче да ли желе да живе или да умру.

        Желим да кажем, нећемо сви умрети али ће бити изгубљене шансе за достојан живот. Сем тога, ми имамо организацију под називом Републиканска партија која има намеру да убрза глобално отопљавање. Не претерујем, они намеравају да баш то учине.

        Позивајући се на билтен научника из нуклеарних области и на њихов Сат Судњег дана, Чомски подсећа да на конференцији о глобалном отопљавању у Паризу није потписан правно обавезујући споразум већ само одвојени добровољни споразуми. Зашто? Зато што га републиканци не би пропустили. Они су блокирали правно обавезујући споразум који би могао да заустави трагедију која се приближава и какве није било у историји човечанства.

        Русија поседује огроман војни потенцијал и представља главну препреку на путу остварења планова Пентагона. Проблем је у томе што Русија и САД, полазећи од могућег нуклеарног рата, константно повећавају свој војни потенцијал, што је само по себи колективна лудост.

        Чомски сматра да је нуклеарни рат у супротности са здравим смислом и може да плане само као последица људске грешке или техничког квара. Он се слаже са бившим министром одбране, Виљемом Перијем (William Perry), који је недавно изјавио да је претња нуклеарног рата сада већа него у време Хладног рата.

        Чомски сматра да ризик произлази пре свега из све већег броја инцидената у којима учествују оружане снаге нуклеарних сила.  

        Рат је више пута био на самом прагу. Као пример Чомски наводи време Роналда Регана када је Пентагон одлучио да провери совјетску одбрану имитирајући наношење удара по објектима на територији СССР-а.

        А у СССР-у су то озбиљно схватили. Године 1983., након што је СССР увео аутоматски систем реаговања на ракетни напад, тај систем је фиксирао лансирање америчких ракета. У таквим случајевима неопходно је да се одмах извести врховна команда и нанесе узврати удар. Требало је да ту информацију пренесе Станислав Петров, али је он закључио да је узбуна лажна. Захваљујући томе ми сада имамо могућност да комуницирамо.

        Чомски сматра да систем противракетне одбране САД има озбиљне недостатке. Пре неколико недеља објављено је саопштење о случају који се десио 1979. када су радари извештавали о масовном ракетном нападу од стране СССР-а. Када је саветник за питања националне безбедности Збигњев Бжежински већ узимао телефонску слушалицу да позове председника Џими Картера и нанесе узвратни удар, стигла је информација да је узбуна била лажна. А таквих лажних узбуна, по уверењу овог публицисте, сваке године има на десетине.

        У садашње време САД константно користе провокације. NATO изводи војне вежбе у Естонији на 200 метара од руске границе. Тешко да бисмо ми трпели нешто слично у Мексику.

        Последњи такав случај био је удар у новембру прошле године, нанет руском ловцу који је бомбардовао позиције џихадиста у Сирији. Део Турске готово је окружен сиријском територијом. Руски бомбардер налазио се изнад ње 17 секунди и оборен је. То је недопустива провокација на коју, срећом, Русија није одговорила дејствима силе.

        Али је зато у Сирији распоредила савремени систем ПВО који омогућава обарање авиона NATO-а. Русија то аргументује чињеницом да се слични случајеви дешавају готово свакодневно у Јужном Кинеском мору.

        Ствара се утисак да кад би државе у које упадају САД поступале исто тако неодговорно као Вашингтон, онда би се свет одавно стропоштао у провалију.

        Превела Ксенија Трајковић