Кецмановић: Бошњаци наивно верују да то што у ЕУ не воле русофилне Србе значи да воле туркофилне муслимане

ЗА ДОДИКА СУ ДИРЕКТНО ЗАЛЕГЛИ ПУТИН, ОРБАН И СИ, А ИНДИРЕКТНО ТРАМП, НЕТАЊАХУ И ЕРДОГАН

* Онога дана када је централа Интерпола одбила да распише црвену потерницу за председником Српске, и највећим српским песимистима постало је јасно да нема ништа од хапшења Додика, а Сарајево је запало у дубоку колективну депресију

* Допадљива комесарка ЕУ за спољну политику Каја Калас, са својим грацилним изгледом у комбинацији са одлучношћу Маргрет Тачер, навратила је ономад у Сарајево да осоколи разочаране Бошњаке: „ЕУ неће дозволити распад БиХ“. Подсетила ме на ону Сидранову отрежњујућу: „Они нама стално говоре да неће дозволити да се догоди оно што се већ догодило“. Додали бисмо: „И оно што се њима самима управо догађа“

* За Србију је најбоља већ започета Вучићева политика војног и осталог повезивања са Орбаном и Фицом, а Додик је већ пријавио придруживање Српске макар у посматрачком статусу. Ови мудри и одважни дисиденти у ЕУ, и НАТО, који негују добре односе са Путином су идеални српски партнери у фази текућих превирања

* У Сарајеву и даље држе потерницу која важи само у ФБиХ, тако да ће на дијалог, који сада већ сви препоручују, бошњачка тројка морати да дође у Бањалуку. Додик је већ понудио компромис, а Шмит унапред одбио. Одлично, његово в.п. се ионако показало опасним по БиХ

___________________________________________________________________

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

СА Шмитом и није више главни проблем што се лажно представља као вп, иако то већ само по себи говори о њему као морално проблематичној особи спремној на све и свашта, него што својом политички неодговорним понашањем представља озбиљну пријетњу по мир у БиХ.

Онога дана када је централа Интерпола одбила да распише црвену потјерницу за предсједником Српске, и највећим српским песимистима постало је јасно да нема ништа од хапшења Додика, а Сарајево је запало у дубоку колективну депресију.

Истина, тај дил самозваног вп и неуставног Суда БиХ био је толика глупост, да дуго то нико није схватао озбиљно, али Кристијан и Сена, уз подршку Мајкла, забраздили су до потјернице за Додиком због неодазивња на завршно рочиште првог процеса, али и отварања другог због „државног удара“.

Наиме, у међувремену је НСРС донијела, а предсједник потписао закон да се на територији „мањег ентитета“ неће поштовати било шта што није у складу са Уставом БиХ. Тужилаштво и Суд БиХ су, елем, залагање за уставност оквалификовали као напад на уставни поредак и расписали потјерницу за Додиком што значи привести га са капуљачом на глави и лисицама на рукама из Бањалуке у сарајевски затвор.

Асоцира на стари виц: Неки мегаломан се хвалио у друштву како му је „син од пет година таква момчина да је подигао тону тежак терет“. А на подсмјех слушалаца узвратио: „Откуд дијете зна шта је тона“.

Срећом, судска полиција, СИПА и ЕУФОР су знали шта би значило киднаповати Додика од „преко сто кила“ на имању у Бакинцима, па су сви одбили учешће у реализацији локалне потјернице. Али, ово са Интерполом црвеном потјерницом значило би да Додика вребају на сваком граничном прелазу и аеродрому у свијету.

Како је добро примјетио рахметли Есад Ћимић, „муслимани су преуранили да буду нација“, а тај синдром преурањености, боље речено недозрелости или инфантилности као ноћна мора притишће мозак савременика.

Мијењали су име нације, увели свој нови језик, у недоумици да ли хоће свој „чапрак земље Босне који могу просперитетно контролисати“ или цијелу, довели су народ у забуну, па пред попис 2013 морају да дају упутство (по националности сам Бошњак, по држављанству Босанац, по вјери муслиман, говорим босанским језиком).

Слично упутство било је дистрибуирано Муслиманима и на попису 1971. непосредно након признања нације, али испада да је идентитет остао недовршен и 40 година касније. Србима и Хрватима, међутим, такво упутство није било потребно, али јесте Шмиту да зна докле може да иде са бонским овлаштењима.

Дио те националне адолесценције Бошњака и не мање незреле осветољубивости лажног вп, довеле су до поистовјећивања Додика са свим проблемима у БиХ.

Додик Бошњацима, скупа са Стевандићем и Вишковићем, не да јединствену БиХ, па га нападају као што Срби оспоравају Шмита.

Све у свему, ово са Додиком је таква дјетињарија да је мало ко вјеровао да ће Кристијан и Сена срљати до краја.

Са Трамповим повлачењем Бајденовог амбасадора Марфија из Сарајева, тандем „вп“ Кристијан Шмит и судиница Сена Узуновић амбасадарократију је замијенио судократијом. О тој спрези одавно је оставио писани траг Јозеф Марко, аустријски професор и судија Уставног суда БиХ: „Постојао је прећутан договор између Суда и високог представника да Суд увијек потврђује његове законе“.

Мит о независној грани власти и њен лажни ауторитет одјевен у црне тоге осјетио је најприје Трамп: током друге предсједничке кандидатуре отворили су му десетине судских процеса. Сада је ушао у БиХ, али и изван ње.
Рецепт је прост и ефикасан: бесконачно лиферовање оптужби за све и свашта (корупцију, русофилију, мобинг, закашњелу алиментацију или рату за кредит).

Одбрана и заштита Додика најприје је била лоцирана само у Српској, чак уз опструкцију дијела опозиције, али није изостала рутинска подршка Лаврова, Орбана, Вулина, Дачића. Но када се видјело да Шмит и Узуновићева не хају и незаустављиво иду ка Интерполовој потјерници - сви су схватили да је враг однио шалу.

Додик се „илегално“ докопао Србије и Београдског аеродрома те у континуитету одлетио у Тел Авив и Москву.

За Додика су директно залегли Путин, Си, Лукашенко, Орбан, Фицо, Вучић, индиректно Трамп, Нетањаху, Милановић, Пленковић, Урсула, Ердоган ...

Ко су онда ти који стоје иза Шмитових лудорија? - Макрон који мисли да се судократијом рјешио Ле Пенове; Мерц који по истом систему смјера да се ријеши АфД за петама; Британија која замишља да замјени САД у Европи, да послије Брегзита споља арбитрира у ЕУ, да предводи подршку Зеленском.

Али, и Бошњаци „имају коња за утрку“. Родноравно речено – кобилу.

Допадљива Каја Калас, са својим грацилним изгледом у комбинацији са одлучношћу Маргрет Тачер, навратила је ономад у Сарајево да осоколи разочаране Бошњаке: „ЕУ неће дозволити распад БиХ“.

Подсјетила ме на ону Сидранову отрежњујућу: „Они нама стално говоре да неће дозволити да се догоди оно што се већ догодило“. Додали бисмо: „И оно што се њима самима управо догађа“.

Евроминистарка за спољне послове и безбједност Каја, упркос нашем имену, о Босни зна, таман толико колико и Бошњаци о њеној Естонији, али рођена у Совјетској Социјалистичкој Републици Естонији, у којој и данас живи велики проценат Руса, она је природно русфобна и у Србима види прије свега „мале Русе“ а у Милораду Додику – малог Путина, „у балканском трбуху ЕУ“.

Бошњаци се наивно заваравају да то што не воле русофилне Србе, значи да воле туркофилне муслимане.

Напротив, један од, ако не и главни, разлог зашто хоће да одрже немогућу државу јесте исламофобија: не дају муслиманима да остану сами.

Лорду Овену је на брифингу у Форин офису пред посредничку мисију у БиХ речено да „има одријшене руке у свему сем што не долази у обзир било каква муслиманска територијална јединица“.

На сличне тезе да би нека муслиманска мини држава, ми бисмо рекли „филџан држава“, „Муслиманија“, „Бошњакистан“, „могла постати легло исламског тероризма“, наилазимо и у Извјештају Карнегијеве комисије за Балкан.
Али, и у Бошњака омиљени амерички експерт Данијел Сервер: „Независност Републике Српске значила би потпуно исламизовану БиХ“.

Чак и хрватски боснољуб Стјепан Месић: „Распад БиХ и њена подјела довели би до стварања исламске државице у непријатељском окружењу и могла би се одржати само уз помоћ фундаменталистичких исламистичких режима“.
Као да се нешто геополитички мијења примјеном изворног Дејтона или мирним разлазом?

Бошњаци су прочитали ове испаде западне исламофобије, али их мудро прећуткују да им не би потурили под нос Алијину „Исламску декларацију“ која је и разрађен план оставрења шеријатске државе.

Бакир је држи на радном столу и руководи СДА, најјачом партијом у Бошњака.
За Србе је предвиђено да у јединственој БиХ буду таоци - заточеници европског страха од исламског тероризма и предзиђе западног хришћанства. Да ли је Србе неко питао да ли пристају да буду маса у коју су удробљени агресивни исламисти? Није, али, јел'да, то је услов за пријем у ЕУ, „без алтернативе“, макар то било „у лимбургу мјесецу када се мајмуни шишају“.

Човјек помисли: Па ми смо на Старом континенту, како год буде остаћемо ту гдје смо, те нема нам друге.

Њусвик, ономад, објављује процјене америчких експерата: Русија, Кина и САД ће подијелити интересне сфере. Сједињене државе ће се задовољити Канадом и Гренландом, као инетгралним дијеловима сјеверноамеричког континента, похабану Европу ће препустити утицају Русије, Кини – Јапан, Јужну Кореју...
Брисел, међутим, дрско блефира: створиће армију ЕУ, браниће Украјину до посљедњег даха. И све то сред енергетске кризе у којој им Америкнци преузимају њемачки дио Сјеверног тока 2.
Безобразно саопште да не би вољели да виде Вулина у новој влади Србије и њега заиста, ево, не буде умјесто да води ресор Сарадња Србије са српским свијетом или српским земљама, или са Српском и Црном Гором, а подразуијева се и Русијом.

За Србију је најбоља већ започета Вучићева политика војног и осталог повезивања са Орбаном и Фицом, а Додик је већ пријавио придруживање Српске макар у посматрачком статусу. Ови мудри и одважни дисиденти у ЕУ, и НАТО, који његују добре односе са Путином су идеални српски партнери у фази текућих превирања.

А у Сарајеву и даље држе потјерницу која важи само у ФБиХ, тако да ће на дијалог, који сада већ сви препоручују, бошњачка тројка морати да дође у Бањалуку. Додик је већ понудио компромис, а Шмит унапријед одбио.

Одлично, његово в.п. се ионако показало опасно по БиХ.

https://sveosrpskoj.com/komentari/kecmanovic-bosnjaci-naivno-vjeruju-da-...