Марков: Путин мења стратегију поводом Украјине. Време је за џудо-џиуџицу технике

КРЕМЉ ЗАОШТРИО УКРАЈИНСКО ПИТАЊЕ УОЧИ РУСКО-АМЕРИЧКОГ САМИТА У ЖЕНЕВИ

* До сада је Путинова стратегија била једноставна. Хтео је да поводом Украјине измори Запад и да сачека да у њој све иструне. Намера му је, у суштини, била да за разрешење кризе – чим се стекну околности – искористи спремност Порошенка и Зеленског да побољшају односе са Русијом. Али, то није успело. Са два пута иста неуспеха, нереално је надати се успеху исте стратегије

* Путинови бирачи сматрају да је његова позиција превише мека - да је Западу већ дозволио да у Украјини пређе неколико црвених линија, које су потпуно неприхватљиве, јер то представља кардиналну претњу Русији

______________________________________________________

       Аутор: Сергеј МАРКОВ

       ПУТИН заоштрава украјинско питање уочи самита САД и ЕУ.

       Отвара проблем људских права у Украјини и повезује тамошњу праксу са праксом нацистичке Немачке.

       Путин такође подебљава црвену линију чији прелазак Русија никада неће дозволити - чланство Украјине у НАТО. Али, ту почињу проблеми.

       САД и ЕУ ову Путинову позицију сада доживљавају као супертешку. Нису спремни да се са тим јавно сложе. Биће можда спремни да се са њим нејавно договоре.

       Само, сигурно ће бити спремни за варање. Слично као што је Горбачов био преварен ширењем НАТО, како је Јанукович преварен у фебруару 2014. године и како је Путин преварен у Женеви у априлу 2014. године.

       А шта у том случају радити?

       Путинови бирачи сматрају да је његова позиција превише мека - да је Западу већ дозволио да у Украјини пређе неколико црвених линија, које су потпуно неприхватљиве, јер то представља кардиналну претњу Русији.

       Путин може, као председник, у спољнополитичким питањима занемарити јавно мњење о тактичким темама.

       Али Путин, као политичар, не може да игнорише ставове базе своје политичке подршке о стратешким питањима. Поготово о егзистенцијалним питањима. А тема Украјине за руски народ је егзистенцијална тема.

       До сада је Путинова стратегија била једноставна. Хтео је да поводом Украјине измори Запад, да сачека да у њој све иструне, да тамо Западу све досади, утолико пре што Запад није заинтересован за Украјину саму по себи, већ само као за фронт у борби против Русије.

       А за Русију Украјина заувек неће бити само занимљива, већ и крајње важна.

       Намера му је, у суштини, била, да за разрешење кризе – чим се стекну наведене околности – искористи спремност Порошенка и Зеленског да побољшају односе са Русијом.

       Али, то није успело.

       Прво су пропали покушаји Порошенка. Сада је јасно да ни Зеленски није успео.

       Са два пута иста неуспеха, нереално је надати се успеху исте стратегије.

       Стога је Путин принуђен да промени стратегију.

       Уосталом, и Американци и Европљани се окупљају како би пронашли начине да промене своју стратегију.

       Време је за активно маневрисање усусрет расплету уз коришћење читавог арсенала џудо и џиуџицу технике.

       Али,  у народној дубини неки се натмурено питају: „Можда треба дизати руке?“

       Оне лукавце тешко је надлукавити.

       Можда ипак све треба извести по-нашему?

       Пред Путином је, ево, оваква вишестепена украјинска дилема...