Слабљење, колапс или препород

ТРИ МОГУЋА СЦЕНАРИЈА АМЕРИКЕ ЗА БУДУЋНОСТ ЕУ

         Европска унија се неће распасти и задржаће важну улогу на светској сцени до 2030. године, али кључно питање је да ли ће у будућности искористити сву колективну снагу коју поседује, оцењено је у извештају америчког Националног обавештајног савета, који предвиђа три могућа сценарија за ЕУ: слабљење, колапс и препород.

         У извештају "Глобални трендови 2030: Алтернативни светови" додаје се да су и у политичком и економском смислу за Европу улози велики и да је будућност ЕУ "веома несигурна", објављено је на порталу EurActiv.com.

         "Мада не постоји консензус о будућем облику и улози региона, наши стручњаци се слажу да неће личити на данашњу Европу", пише у извештају Националног обавештајног савета, који даје дугорочно стратешко планирање за америчку обвавештајну заједницу.

         У извештају на 160 страна, објављеном 7. децембра, истиче се да се европска економија, поред актуелне кризе у еврозони, суочава и са великим структурним проблемима.

         Указује се на пад продуктивности у последњих 15 година у поређењу са другим развијеним економијама, недовољно улагање у истраживање и развој, велики раст европских влада у односу на њихове економије, као и на тренд пораста старосне неравнотеже између радне снаге и незапослених грађана.

         Аутори извештаја наглашавају да ће вероватно бити потребна већа интеграција како би се превазишла дужничка криза и решили структурни проблеми.

         Истински "корак напред" у интеграцији би, према оцени аутора, подразумевао велики пренос суверенитета на централне власти, праћено губитком аутономије, што је све мање популарно у европској јавности.

         Од три сценарија за Европу и њену међународну улогу 2030. године наведених у извештају, колапс ЕУ је најмање вероватан.

         Према ом сценарију, домаћа предузећа и домаћинства би на показатеље о евентуалној промени валуте одговорила убрзаним повлачењем новчаних средстава у еврима из домаћих финансијских институција. То би се, додаје се у извештају, пренело на друге чланице ЕУ и евро би био "прва жртва". То би за последицу имало и угрожавање јединственог тржишта и слободе кретања у Европи.

         "Уколико би колапс био изненадан, вероватно би изазвао глобалну рецесију или нову Велику депресију", наведено је у извештају.

         Лагано слабљење ЕУ је други сценарио, према којем би Европа успела да избегне најтеже последице актуелне кризе, али не би предузела неопходне структурне реформе.

         "Након што државе чланице издрже године ниског економског раста, оне се држе заједно како би избегле велике политичке и економске поремећаје. Институције ЕУ се одрже, али незадовољство јавности је и даље велико. Евро опстаје, али није конкурентан долару и јену", опис је другог могућег сценарија за ЕУ.

         Због дугогодишњег слабог економског раста, међународно присуство ЕУ би било умањено и вратило би се национализазији спољних политика чланица, оцењују аутори извештаја.

         Према трећем сценарију, европски лидери би се сложили да учине "корак ка федерализму", наводи се уз извештају, уз оцену да би неке земље еврозоне одлучиле да се не укључе у такав пројекат, док би неке сачекале да виде резултате.

         Јединствено тржиште, већи степен уједињености спољне и безбедносне политике, јачи демократски елементи били би исход таквог сценарија, који би, такође, допринео јачању утицаја Европе и њене улоге на светској сцени.

         У извештају америчког Националног обавештајног савета истиче се и да у будућности неће бити хегемоније у односу светских сила. Азија ће, оцењују аутори, до 2030. превазићи Северну Америку и Европу заједно у погледу глобалне силе засноване на бруто домаћем производу, броју становника, војним трошковима и инвестицијама у технологију.

         Кина ће постати највећа економија неколико година пре 2030, а важну улогу у светској економији имаће и Индија, Бразил, Колумбија, Индонезија, Нигерија, Јужна Африка и Турска, сматрају аутори.

         Амерички стручњаци у извештају оцењују и да ће се потражња хране на глобалном нивоу повећати за најмање 35 одсто до 2030, а воде за 40 одсто, као и да ће готово половина светског становништва живети у областима погођеним несташицом воде.

Извор: Портал EurActiv.com