Мој пут: од Садама до Кетрин Ештон - екслузивни "интервју" са Томиславом Николићем

• Јел сам ћутао кад је била геј парада? Јесам. Јел сам ћутао кад је био самит НАТО у Београду? Јесам. Јел сам ћутао кад сам прекинуо штрајк глађу и жеђу? Јесам. Јел сам ћутао кад су изручили Младића? Јесам. Јел сам ћутао кад су ухапсили Хаџића? Јесам. Јел сам ћутао кад си ушао и рекао ми: «Добар дан»? Јесам, па шта
• Следих се, срце ми стаде, а она ме попрска чаробним прахом и ја утонух у сан. Ујутру, моје лице је почело да се мења. Одакле ми подочњаци, као да су Чедини, узвикнух у купатилу. Види ми фризуру, ко у Миљенка Дерете, крикнух жени. Проговорих онда мудро, али чух Биљану Србљановић

"Разговарао": Бранимир Петковић

        ИНТЕРВЈУ са лидером најјаче странке у Србији, Факти заказују у новим просторијама СНС, које су недавно освештали свештеници православне цркве, како би истерали потенцијалне нечастиве из кабинета Томислава Николића.

        Попови су стварно почистили кабинет од ђаволака, свака им част. Нема Централне отаџбинске управе, уклоњена су сабрана дела доктора Шешеља. У фотељи седи Николић, сам самцијат.

        - Добар дан – поздрављам лидера опозиције, стављам диктафон на сто и чекам куртоазан одговор. 

        Али Томислав ћути, не одговара.

        - Добар дан – понављам.

        Озбиљан и државнички мудар, Тома гледа кроз мене па мук постаје непријатан. Прелазим на питања, да разгалим атмосферу.  

• Гори север Косова, НАТО је преузео два кључна пункта на административној линији са централном Србијом. Шта треба да учини Србија? Шта бисте учинили Ви, да сте на Тадићевом месту?

        Томислав ћути, не одговара. Почиње да ме хвата паника, постајем гласнији, можда човек не чује. Успело је. Будући српски император се тргао тек када је чуо последње речи.

        -…На Тадићевом месту? Хе, хе…Сменио бих Тијанића.

• О томе ћемо касније…

        - Нећемо касније, него одмах. Ко каже да гори север? Ко каже да је НАТО заузео север Косова? То је Тијанићево масло. Његова фотомонтажа, да нас удаљи од Европе и Америке. Деца запалила цигаре, изашла на пунктове, да не пуше у Митровици и Лепосавићу, а он пламичак претворио у пожар.

• Али, немире су преносили и остали медији.

        - Сменићу и остале медије. Оног Верана Матића ћу да вратим у Српску реч, код Дане, па нек ископава Дражу. Кад је министар за информисање био Александар Вучић, није било зајебавања. Пустиш вест која узнемирава и испљујеш власт, одмах идеш на робију, па размишљај у бајбоку о слободи штампе.

• Али, тада је НАТО био непријатељ.

        - Па шта, живот се мења. И Вучић и ја смо гађали камењем НАТО, јебали им све по списку у саопштењима и патриотским говорима, ал сад истичем: Србија је део цивилизованог света, а ЕУ нема алтернативу. Дијалектика, дечко мој. Ко ли оно рече да се човек никада не окупа у истој води, у истој реци, јер река тече…Беше ли Хегел, Маркс или Курсаџије? Него, да наставим: Како тече та река, течем и ја. Знам то, синко, толике сам душе испратио на онај свет у Крагујевцу. И Тијанић је био Мирин министар, па се увалио Карићу, онда се грлио са Коштуницом, сада једе из руке Борису. Е, ја ћу да измислим новог Тијанића…

• Да се вратимо на Косово. Како коментаришете изјаве министара спољњих послова Немачке и Велике Британије, да Тачијева влада има право да спроведе суверенитет на целој територији Косова. Значи ли то да је признање Косова услов за чланство Србије у ЕУ? Може ли Србија да пређе преко тога? Да ли бисте ви, ако дођете на власт, прешли преко тога.

        - Јок, не би! Синко мој, кад сам се дружио са Шешељем, било је то  касних осамдесетих година, кренусмо обојица у рат против Ирака. Да се исправим, хтели смо у рат. Уписасмо се у добровољце, да ратујемо против Садама Хусеина. Еј, прве четничке војводе међу маринцима у пустињској олуји. Ал, рекоше нам Амери: Вас двојица, славних српских јунака, стрпите се мало. Биће још великих битака. Него, рекоше нам Амери, скокните код Слобе, и код њега је нека регрутација. Синко мој, и кренусмо том клизавом стазом. Судбина је то, од Карлобага, Карловца и Вировитице, стигох чак до Багдада, заједно са Ацом. Упознасмо Садама, обиђосмо његове одаје, постројисмо његову гарду, понудисмо му планове за рат против Американаца, ал одби нас и он…Не пожеле српске војводе, па се вратисмо у Србију…

• Пустите сада Садама. Избегавате одговор. Шта би СНС учинила поводом кризе на Косову?

        - Ти мене не чујеш, или се правиш да не чујеш. И тебе ћу да сменим. Нема кризе на Косову! Кад дођем на власт, нећу да учиним ништа, него ћу да уведем Србију у ЕУ. Јел сам ћутао кад је била геј парада? Јесам. Јел сам ћутао кад је био самит НАТО у Београду? Јесам. Јел сам ћутао кад сам прекинуо штрајк глађу и жеђу? Јесам. Јел сам ћутао кад су изручили Младића? Јесам. Јел сам ћутао кад су ухапсили Хаџића? Јесам. Јел сам ћутао кад си ушао и рекао ми: «Добар дан»? Јесам, па шта. Не морам бре, прстом да мрднем, могу да одем на летовање са Ацом на Малдиве, да пијемо коктелчиће са сунцобранчићима, па ћу да дођем на власт.

• Одакле потиче ваша самоувереност?

        - Сад се ти правиш глув. Ниси ме чуо кад сам ти причао о дијалектици? Све тече, све се мења. Седим тако једне вечери, сав нервозан. Имам највише гласова, а опет се не пењем на власт. Још ме Шешељ иритира из Хага: каже ми, ако правиш коалицију са Коштуницом, он је премијер, а ти се јеби, иако имаш три пут више гласова, јел јасно? И мислим се ја, баталићу све и идем на село, да печем ракију. Кад, неко ми закуца на радикалске прозоре. Куц, куц, куц. Три пута, мора да је српска рука. Одшкринем прозор и угледам добру вилу. «Добра ноћ Томо, јуначе», рече она. «Пусти ме унутра», замоли ме…

• Сада претерујете. Како да објаснимо Србима да њихов будући владар верује у добре виле?

        - Добро питање, ал кад завршим, вероваћеш и ти. А за Србе се не секирај. Ако Динкић може да их зајебава 11 година, онда ће добра вила да буде члан владајуће коалиције бар један век. Него, да наставим. Понудих вилу ракијом, а она ме одби. «Седи, јуначе, да пређемо одмах на ствар», рече ми тихо и осврну се око себе. «Хоћеш ли да владаш, јуначе?», упита ме она. Ја трљам очи. Или сам пролупао, или ме ДБ зајебава. Али добра вила настави: «Не плаши се, Томо. И Борис је зинуо када сам му закуцала, па види га сад. Смејала сам се када сам читала његов интервју са Басаром. Знаш онај део, где Борис, као, седи са Шапером, Крлетом и Туцком, и још једним послеником јавне речи, па решава да дође на власт. Тај посленик јавне речи није био Тијанић, него ја, али Борис мисли као и ти, добри мој Томо: Срби не верују у добре виле, али верују у Тијанића…Када сам куцнула код Коштунице, мислио је да сам сова. Зезнуо се, и увео ме унутра. Не верујеш ми да сам обишла Воју? Ех, мој Томо, куцнула сам ја и на Слобин прозор. Није био код куће, па ми је отворила Мира…». Чекај, вило, прекинух је ја – наставља Николић у екслузивној исповести Фактима. Ко си ти, непозната, која ми куца и плаши ме, у глуво доба ноћи…?

        У канцеларији лидера СНС осећам се као у завршници Леди Магбета. Питам Тому, како изгледа та вила:

        - У томе је највећа мистерија. Кад сам је пустио унутра, личила је на звончицу, а онда је њено лице почело да мења облике - од Никол Кидман до Секе Алексић. Кад је узвикнула дубоким гласом: «Одрекни се, јуначе, Шешеља», претворила се у двојницу Кетрин Ештон. Следих се, срце ми стаде, а она ме попрска чаробним прахом и ја утонух у сан. Ујутру, моје лице је почело да се мења. Одакле ми подочњаци, као да су Чедини, узвикнух у купатилу. Види ми фризуру, ко у Миљенка Дерете, крикнух жени. Проговорих онда мудро, али чух Биљану Србљановић. Отрчах до киоска, да купим Политику, кад на првој страни ја, леп ко уписан. Укључих јутарњи дневник, кад видим себе. Чудно зборим: о миру, евроинтеграцијама и осуди злочина. Пребацим на Б92, кад опет први ја, испред Бориса. Послах децу по новине, свуда ја, па ја, и тако све до данас. Мада Вучић понекад додаје гас, кад прича да смо у медијској блокади.

• Господине Николићу, ви заиста мислите да ће јавност прогутати ову причу?

        - Зашто си песимиста? Јел се сећаш кад смо монтирали тајно Теслино оружје изнад Пала и покупили момке из неког фоклорног друштва па их пресвукли у Козаке? Ово са вилом ће да буде прави предизборни хит. Нешто између Харија Потера и Петра Пана, па ћемо мало да провучемо Русе кроз причу, да убацимо неког њиховог тужног вилењака, због геостратешке равнотеже. Већ сам послао Вучића у Руски дом, да изучава њихове бајке.

• Ви причате о бајкама, а Србија се суочава са највећом инфлацијом у Европи, а по просечним платама, такође заузима само европско дно? Имате ли план за излазак Србије из економског колапса?

        - Имам план, али имам нешто много важније. Имам Мишу Бека!

• Ваше пријатељство изазива доста контраверзи, јер је господин Беко повезан са неколико случајева корупције и сумњивих приватизација?

        - Зар тај скромни, тихи и неугледни човек? Ни Коштуница, ни Тадић нису умели да га искористе. Само је Слоба умео да види његов таленат. Сећате се како је завалио Телеком Италијанима 1997. године? Треба дати Миши Беку девизне резерве, па да их обрне ко човек и увећа их три пута. Па шта ако узме провизију? Гледајте шта ради Тадић. На Косово шаље неког несрећног Борка да преговара са оним алама из Кфора. Ја бих посало Мишу Бека на барикаде. Тај би Кфору увалио нове униформе и продао би им успут акције Новости, па би сада Кфор, уместо са Србима, заратио са немачким ВАЦ-ом. То се зове стратешка државна политика.

• Дакле, Беко ће бити у вашој будућој влади?

        - Наравно.

• Колико ће министара имати ваша влада?

        - Само једног.

• Мислите на Бека?

        - Не, мислим на Мишковића.                                          

• Чекајте, а шта ће бити Беко?

        - Премијер.

• А ви?

        - Омбудсман.

• Вучића неће бити у извршној власти?

        - Не. Планирам најјефтинију и најефикаснију владу на свету.

• Добро, шта ће онда бити Вучић?

        - Уредник дечјег програма РТС-а.

• Откуд сад па то?

        - Укинућемо информативни програм, да више не нервирамо народ. Ствари ћемо коначно назвати правим именом. Кад коначно објавим Србима да ће им живот бити бајка, неко ће морати да им их чита.