Више од 400 Американаца учесника „јуриша на Капитол“ труне по затворима без суђења

И МЕДИЈИ НАКЛОЊЕНИ БАЈЕДНОВОМ РЕЖИМУ ПОЧИЊУ ДА ИХ НАЗИВАЈУ „ПОЛИТИЧКИМ ЗАТВОРЕНИЦИМА“

* Недавно је конгресменка Марџори Тејлор Грин коначно добила дозволу да посети оне који су у затвору у Вашингтону: „Услови су ужасни, тоалети су покварени, на зидовима је буђ. Политички затвореници се држе одвојено од осталих затвореника. Сви су у самицама. Дозвољено им је да буду ван ћелија само два сата дневно. Управа затвора је то мотивисала потребом да се одржи социјална дистанца“

* Пролетос је Кристофер Ворел, један од затвореника 6. јануара, тражио да оде у болницу. Имао је сломљен зглоб. Ворел се сматра чланом конзервативне групе Поносни момци. Он је белац и хетеросексуалац. Оптужен је за побуну и напад на чуваре Конгреса САД, а   то су веома тешке оптужбе. Зато је судија преузео његов случај и одлучио да Ворела пошаље на операцију тек крајем октобра. Четири месеца након његове жалбе!

* Део `шестојануараца` је у затвору у Вашингтону. Тај део затвора назван је „патриотско крило“ јер они - упркос малтретирањима - свако вече певају америчку химну, а сви се терете за подстицање на побуну, побуну, нападе на службенике безбедности. Свакоме од њих прете десетине година затвора

* Четвртина свих затвореника на планети је у САД. Између 70 и 100 милиона Американаца иза себе има или притвор или хапшење

______________________________________________________

       Аутор: Викторија НИКИФОРОВА

       СВЕТ је већ заборавио догађаје у Вашингтону од 6. јануара, али је то у Сједињеним Државама и даље врућа тема.

       Стотине људи који су учествовали у такозваној „јуришу на Капитол“ и даље седе у затворима. Чак се и власти наклоњени амерички медији већ усуђују да их назову политичким затвореницима.

       Недавно је конгресменка Марџори Тејлор Грин коначно добила дозволу да посети оне који су у затвору у Вашингтону. Виђено ју је шокирало:

       „Услови су ужасни, тоалети су покварени, а на зидовима је буђ. Политички затвореници се држе одвојено од осталих затвореника. Сви су у самицама. Дозвољено им је да буду ван ћелија само два сата дневно. Раније је то било могуће само сат времена. Управа затвора је то мотивисала потребом да се одржи социјална дистанца“.

Кристофер Ворел (са подигнутом руком)

       Једна `прича` довољно говори о односу према политичким затвореницима.

       У пролеће је Кристофер Ворел, један од затвореника 6. јануара, тражио да оде у болницу. Имао је сломљен зглоб. Затворска управа је одуговлачила. Ворел се сматра чланом конзервативне групе Поносни момци. Он је белац и хетеросексуалац. Оптужен је за побуну и напад на чуваре Конгреса САД.

       Дакле: то су веома тешке оптужбе. Зато је судија преузео његов случај и одлучио да Ворела пошаље на операцију тек крајем октобра. Четири месеца након његове жалбе!       Дотле је зглоб некако срастао сам.

       Дирљив детаљ: упркос малтретирањима, „политички затвореници 6. јануара“ свако вече певају америчку химну.

       Део вашингтонског затвора у коме се налазе названо је „патриотско крило“.

       Ови амерички родољуби чекају суђење безмало годину дана. Сви се терете за подстицање на побуну, побуну, нападе на службенике безбедности.

       Свакоме од њих прете десетине година затвора. Упркос томе што је цео свет одлично видео да су се демонстранти 6. јануара понашали апсолутно мирно.

       Били су огорчени због фалсификовања избора, а само су ушли у зграду Конгреса у којој заседају представници народа, дакле – и њихови. Правили су селфије и обишли неке просторије. И, то је било све.

       А тада је чувар Капитола пуцао и убио невину жену Ешли Бебит. Нико га због тога није осудио. Та бела жена за Америку није Џорџ Флојд.

       У затвору у Вашингтону је тридесет седам људи, а широм Америке - више од четири стотине.

       Њихова кривица још није доказана, није ни било суђења.

       Над њима се иживљавају ради забаве и да би заплашили све који се не слажу са режимом.

Најгоре је у приватним затворима

       Марџори Тејлор Грин је изјавила: „Живимо у највећој земљи на свету, али у њој људи не смеју трунути по затворима само зато што им се није допао изборни резултат“.

       У затворима ЦИА муче политичке непријатеље Америке. Уз званични благослов Вашингтона.

       Слободан Милошевић је убијен у Хагу. Истакнути новинар Џулијан Асанж труне иза решетака у Енглеској. Ако САД издејствују екстрадицију, он ће добити сто седамдесет година затвора.

       Да ли је пљачкао, убијао, јео живе бебе за доручак?

       Не, он је само објавио документа која су била непријатна за америчке политичаре. Ох, да, како смо могли да заборавимо? Такође је „силовао” жену. Па, то јест, он је у љубави и међусобном договору са њом провео ноћ. А за неколико дана – змислите! - спавао је са још једном женом. То је брзо оквалификовано као силовање.

       „Злочин“ је почињен у Шведској једанаест година раније.

Државна застава и бодљикава жица

       Асанж је тада био млад и згодан човек, па није никакво изненађење што су му жене `ускакале у кревет`.

       Сада је на његове фотографије жалосно и гледати. Девет година затвора (седам у амбасади Еквадора и две у енглеском затвору максималне безбедности) претворило га је у оронулог старца.

       Известилац УН је открио да је Асанж у затвору подвргнут психолошкој тортури. У ишчекивању најгорег, већ је написао и тестамент.

       Американци не смета превише бруталност њиховог режима. Не само њихове омиљене девизе: „Била у праву или не, ово је моја земља“.

       Они су једноставно навикли на суровост Америке и не доживљавају је као нешто необично.

       Безакоње у америчким затворима према политичким затвореницима – само је део рутине.

Сандра Бланд

       Лаици често замишљају америчке затворе као санаторијуме са фитнес центром, базеном и менијем a la carte. Али, тако изгледају само затвори за богаташе.

       У Скорсезеовом филму „Вук са Волстрита” то је одлично приказано.

       Међутим, огромна већина од 2,3 милиона америчких затвореника живи у апсолутно монструозним условима.

       Безмало половина њих су хронични болесници. Изложени су и терору шефова затворских криминалних банди. Отуда и тренд затворских самоубистава.

       Породица 28-годишње Сандре Бланд од 2015. године покушава да дође бар до истине о ономе што јој се догодило.

       Девојка се нашла у притвору само зато што није укључила жмигавац. Тексашки полицајац ју је ухапсио на путу, а два дана касније Сандра је изненада извршила самоубиство у самици.      Америка је светски шампион по броју затвореника. Четвртина свих затвореника на планети је затворена у најдемократскијој земљи на свету.

       Између 70 и 100 милиона Американаца иза себе има или притвор или хапшење. Њихов број стално расте, јер то идеална робовска радна снага која се масовно користи, посебно по приватним затворима. Ко одбија да ради – заврши у самици...