Трамп означио Антифу као домаћу терористичку организацију

У „ИЗВРШНОЈ НАРЕДБИ“ НАВЕО ДА СЕ БАВИ „ПОДРИВАЊЕМ ВЛАДЕ И ЗАКОНА“ САД

* Антифа је децентрализовани и фрагментирани покрет који у Сједињеним Државама нема ни вођу, ни формалн чланство или централизовану структура, што значи да се формално не може сматрати организацијом. Обухвата појединце са заједничким тактикама и циљевима протеста, организоване у локалне групе, са активистима повезаним у онлајн заједнице

* Виктор Орбан најавио да ће иницирати сличан закон у Мађарској јер су 2023. године чланови Антифе извршили пет оружаних напада у Будимпешти. Неки од осумњичених су добили азил у земљама ЕУ које су одбиле да их изруче Мађарској

* Током последњих неколико година појединци и групе повезане са Антифом починили бројне терористичке нападе у земљама ЕУ, укључујући Немачку, Француску и Италију

_________________________________________________________

           ДОНАЛД Трамп потписао је извршну наредбу којом се покрет Антифа означава као домаћа терористичка организација због насиља и тероризма усмереног на подривање владе и закона.

           Овај потез ће омогућити истрагу и кривично гоњење активиста покрета на савезном нивоу.

           Наредбу је објавила Бела кућа, а описује Антифу као милитаристичку анархистичку групу која позива на свргавање америчке владе, органа за спровођење закона и правног система, а притом користи незаконита средства, укључујући насиље и тероризам.

           У тексту наредбе се наглашава:

           „Због горе поменутог обрасца политичког насиља усмереног на сузбијање легитимних политичких активности и подривање владавине права, означавам Антифу као домаћу терористичку организацију“.

           „Антифа“ је скраћеница од „антифашисти“.

           Њени чланови се боре против онога што сматрају ауторитаризмом, хомофобијом, расизмом и ксенофобијом.

           То је децентрализовани и фрагментирани покрет у Сједињеним Државама, који нема ни вођу, ни формалн чланство или централизовану структура, што значи да се формално не може сматрати организацијом.

           Обухвата појединце са заједничким тактикама и циљевима протеста, организоване у локалне групе, са активистима повезаним у онлајн заједнице.

           Због недостатка организоване структуре, немогуће је прецизно одредити величину покрета.

           Ово није први пут да амерички лидер удара на Антифу. Последњи пут је о њој говорио лета 2020. године, пред крај свог првог мандата.

           Потом након убиства Џорџа Флојда од стране полиције у Минеаполису.

           Тада су у Сједињеним Државама избили протести покрета „Животи црнаца су важни“ (BLM), који су ескалирали у масовне нереде са разбијањем излога и пљачком.

           Било је указивања на могућу везу између Антифе и BLM-а и на њихов заједнички циљ - поткопавање америчког друштва.

           Тамошњи медији, претежно продемократски, писали су да „Трамп, називајући антифашисте терористима, покушава да пребаци одговорност за протесте на њих“.

           Сада Трамп поново говорио о забрани Антифе након смакнућа Чарлија Кирка 10. септембра.

           Дан након злочина, истражитељи су пронашли гравуре са препознатљивим слоганима покрета на пушци и метке за које се верује да припадају стрелцу, мада конкретне фразе нису откривене.

           Водећи стручњак RISI-ја, Сергеј Михајлов, описује Трампову одлуку као део политичке борбе:

           „То је покушај да се ојача Трампова политичка позиција и ослабе његови противници. То се првенствено односи на његове ривале из Демократске партије. Масовне репресије против учесника протеста мало су вероватне.

           Виктор Орбан је најавио да ће иницирати сличан закон у Мађарској, а министар спољних послова и економских односа са иностранством, Петер Сијарто, послао је писмо са овим предлогом шефици европске дипломатије, Каји Калас.

           У том писму он позива Европску унију да следи пример САД и стави Антифу на листу терористичких организација, као и да уведе ограничења групама и појединцима повезаним са тим покретом. Према Сијарту, извршна наредба председника САД дала је правну основу неопходну за такав корак.

           Министар је напоменуо да су у последњих неколико година појединци и групе повезане са Антифом починили бројне терористичке нападе у земљама ЕУ, укључујући Немачку, Француску и Италију.

           Подсетио је да су 2023. године чланови Антифе извршили пет оружаних напада у Будимпешти. Неки од осумњичених су добили азил у земљама ЕУ које су одбиле да их изруче Мађарској.

            Посебно је алармантан био случај када је истрага морала да буде обустављена након што је једна од осумњичених, италијанска активисткиња Иларија Салис, изабрана у Европски парламент и добила имунитет.